Селарс и платонизам

СЕЛАРС И ПЛАТОНИЗАМ

Растко Јовановић (приредила Мирослава Трајковски

Година издања: 2015.
Формат (цм): 24 цм
Број страна: 165

У основи платонизма лежи идеја о истинотворитељима, ако је неки исказ истинит, онда у свету мора да постоји нешто што га чини истинитим. Ову идеју су, како примећује Армстронг, изразили Густав Бергман, говорећи о „онтичким темељима“ (ontological grounds) истинитости, и Чарли Мартин говорећи о „ономе што исказе чини истинитим“ (truthmakers).
У основи савременог номинализма лежи потпуно другачија идеја – идеја онтолошких обавезивања. Разлика између ове две идеје је у томе што, кад наводимо истинотворитеље извесних исказа, одговарамо на питање „Шта је то што у свету постоји и ове исказе чини истинитим?“, а наводећи онтолошка обавезивања наших исказа, одговарамо на питање „Шта треба да прихватимо као да постоји у свету, ако извесне исказе прихватимо као истините?“. Ова питања нису еквивалентна.

из књиге

Растко Јовановић у књизи Селарс и платонизам даје критички приказ онтолошких становишта америчког филозофа Вилфрида Селарса. Селарс анализира сингуларне термине да би показао да универзалије не постоје. Аутор сматра да се расправа између номинализма и реализма не може разрешити у језичким оквирима јер би, за реалисту, универзалије постојале и када не би ни било језика.
Такође, аутор показује да се Селарсова аргументација у прилог номинализму може разложити на два дела: на редукцију апстрактних сингуларних термина и на аргумент којим се предикатима пориче свака семантичка улога.
Селарс заступа трактаријанску теорију предикације настојећи да реши парадокс предикације познат као Бредлијев парадокс. Јовановић показује да Бредлијев парадокс уопште није парадокс како то претпоставља Селарс, тако да номинализам не може представљати ни његово решење.
Аутор се критички осврће и на Селарсово схватање онтолошких обавезивања; он анализира разлику између Квајновог и Селарсовог схватања обавезивања у контексту њихових различитих теорија квантификације.
Растко Јовановић показује да платонизам представља објашњење предикације, а да Селарс, нити показује да је проблем предикације непостојећи нити нуди боље решење.
У критици Селарсових гледишта аутор показује: а) одстрањивање апстрактних сингуларних термина из језика уопште није релевантно за проблем апстрактних ентитета, б) трактаријанска теорија предикације је само решење непостојећег парадокса и ц) критика логичке конзистентности квантификације преко предиката није конклузивна.
Аутор брани тезу да одстрањивање сингуларних термина без одговарајућег номиналистичког објашњења предикације није довољно за прихватање номинализма, и показује да платонизам пружа задовољавајуће објашњење предикације.

проф. др Војислав Божичковић (из рецензије)

Растко Јовановић (1946-2011) проучавао је филозофију језика, посебно употребу обичног језика која подразумева речи зависне од контекста као што су индексички изрази попут „ја“, „сада“, „овде“ као и питања како се природа и структура нашег језика рефлектују на онтологију коју прихватамо. Бавио се историјом српске филозофије – при Институту за филозофију Филозофског факултета у Београду је сарађивао (1974-1975) на пројекту Историја филозофије у Срба.
Био је члан Удружења књижевних преводилаца Србије – преводио је са енглеског текстове и књиге из области филозофије, теорије друштва, психологије, историје и теорије уметности и филозофије будизма. Од 2000. до 2002. године био је уредник часописа Српског филозофског друштва Theoria.
Радио је као виши кустос у Педагошком музеју у Београду, где се запослио 1983. године, и бавио се историјом школства у Србији. Коаутор је књиге Министри просвете Србије 1811-1918 (1994).

Мирослава Трајковски (1969) је ванредни професор на Одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

↑↑↑