Деспот Георгије II Бранковић (1645-1711)

ДЕСПОТ ГЕОРГИЈЕ II БРАНКОВИЋ (1645-1711): УОБЛИЧАВАЊЕ КУЛТА ПРВОГ МОДЕРНОГ ПАТРИОТСКОГ ХЕРОЈА КОД СРБА

Мирослава Костић

Година издања: 2014.
Формат (cm): 24 cm
Број страна: 237

Студија Деспот Георгије II Бранковић: уобличавање култа првог модерног патриотског хероја код Срба помно прати важне токове модерне науке, доносећи читав низ нових поузданих резултата и уверљивих тумачења, представља крупан методолошки и сазнајни искорак. У средишту њеног истраживачког интересовања је феномен уобличавања култа првог модерног патриотског хероја код Срба. Доследно таквим методолошким оквирима она својим знањима превазилази оквире класичних историјско-хуманистич-ких дисциплина градећи сложену структуру интердисциплинарног текста. Аутора одликују пространа обавештеност, продорна мисао, висока култура. Изложени закључци дуго неће бити превазиђени, а размишљања о садржајима снажно ће утицати на будућа истраживања.

Проф. др Мирослав Тимотијевић (из рецензије)

Нова књига Мирославе Костић Деспот Георгије Бранковић: уобличавање култа првог модерног патриотског хероја код Срба представља значајан допринос познавању историје развитка националне културе и њених протогониста и антагониста у 17. и 18. веку. Такође, представља више него значајан прилог познавању старих српских биографија, те ће отуда бити радо читано штиво за различите профиле читалаца, од професионалних историчара до љубитеља историје уметности. Сматрам да ће појава дела са оваквом тематиком, као резултат промишљања једног стручњака који доноси поуздане и јасне судове, попунити постојеће празнине у нашим знањима о личности и делу грофа Георгија Бранковића, али и о културној историји српског народа у новом веку.

др Владимир Симић, доцент (из рецензије)

Мирослава Костић запослена је као научни сарадник у Институту за историју уметности Филозофског факултета. Објавила је књиге Димитрије Бачевић и Јаков Орфелин и његово доба, као и бројне радове из области националне уметности новог века. Подручје научноистраживачког рада чине везе и односи који су владали између српске уметности и уметности Западне Европе, посебно утицаји аустроугарског и немачког барокног културног модела на развој уметности код Срба који су живели на територији Хабзбуршке монархије.

↑↑↑