***

Какав је био ефекат повлачења оригиналне насловне стране од 28. новембра 2019., због које је НИН две недеље оптуживан да „призива атентат” на председника Србије Александра Вучића? Како се за пет недеља од пет белих дошло до више од 100 веома садржајних насловних страна, које су креирали сами читаоци? Да ли је власт очекивала такав одговор новинара и читалаца најстаријег недељника на Балкану и једног од шест најстаријих у свету? Може ли се истина зауставити? Ко заиста руши Крушик? Има ли независне штампе у земљи у којој скоро да не постоје независне институције?

Од свих пристиглих радова, трочлани стручни жири - Југослав Влаховић (илустратор и карикатуриста НИН-а), Александар Баљак (афористичар) и Славимир Стојановић Футро (дизајнер и доцент Факултета примењених уметности) – изабрао је 40 насловних страна, које ће бити изложене на Филозофском факултету до 15. фебруара.

На свечаном отварању изложбе „Црно на бело“, 23. јануара у 18 часова, говориће др Миомир Деспотовић (декан Филозофског факултета), Миодраг Мајић (добитник награде „Верица Бараћ“ за 2019.), Југослав Влаховић и Александар Баљак (селектори изложбе), Вук Цвијић (новинар НИН-а, добитник награда „Душан Богавац“ и „Лаза Костић“ за 2019.) и Милан Ћулибрк (главни и одговорни уредник НИН-а, добитник награде „Витез позива” за 2019.)

Три најбоље насловне стране биће проглашене 27. јануара, а њихови аутори биће награђени бесплатном годишњом претплатом на електронско издање НИН-а, који 26. јануара слави 85 година од изласка првог броја.

Универзитет у Београду
Филозофски факултет


Драга колегинице/ Драги колега,

Позивамо вас на свечану доделу диплома која ће се одржати у понедељак 27. jануара 2020. у 13:00 часова у амфитеатру „Георгије Острогорски“.

Молимо вас да са собом неизоставно понесете личну карту или пасош како бисмо свечану доделу диплома обавили на ваљан начин и обострано задовољство.

Радујући се предстојећем сусрету,

Декан Филозофског факултета
Проф. др Миомир Деспотовић

Поштоване колеге,

обавештавамо вас да ће Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије расписати крајем децембра 2019. конкурс за суфинансирање монографских и других научних дела. Уколико желите да конкуришете за средства преко Центра за издавачку делатност Филозофског факултета молимо вас да електронску верзију текста и три рецензије са попуњеним и потписаним рецензентским формуларима (један рецензент са Факултета, два са стране) предате до 15.1.2020. године секретару Центра за издавачку делатност др Мирослави Костић (Институт за историју уметности).

По пријему рукописа Центар преузима, како је то утврђено Правилником о издавачкој делатности који је усвојен на седници Наставно-научног већа октобра 2008, све обавезе везане за штампање публикације.

Секретар Центра за издавачку делатност
др Мирослава Костић

Приказане правоугаоне плочице познате су међу археолозима под именом „плочице из Тартарије“, по налазишту у западној Румунији, а њихова аутентичност и проналазак (1961) су под оправданом сумњом. Уосталом, оне нису ни на који начин повезане с проф. Васићем. Други керамички диск (на коверти), чак и није из винчанске културе, већ потиче из каснијег налазишта бронзаног доба у околини Панчева (које такође није Васић ископавао). Читава ликовна композиција је несрећан избор артефаката који већином немају везе с Милојем М. Васићем, а требало би да сугеришу научно сасвим неутемељену тврдњу да је на територији Балкана у раној праисторији постојало писмо. Знаци који се појављују на марки и коверти у позадини Васићевог лика потпуно су слободна и научно бесмислена реконструкција тог писма, које се у јавности често појављује под именом „винчанско писмо“. Не знамо да ли је композиција на марки и коверти резултат археолошког незнања, иначе врсног ликовног уметника Савића, или су му из музеја у Великом Градишту сугерисали погрешне и сумњиве податке. У сваком случају, у овој земљи постоје и мериторније институције којима су се аутор и издавачи маркице могли обратити, па не би осрамотили лик и дело Милоја М. Васића, што су учинили.

Запажамо да ово није једини пример присуства псеудо-археолошких идеја у контексту који није примерен, као што је случај и са веома обимним интервјуом са Семиром Османагићем, који је 8. децембра 2019. емитовао Други програм Радио Београда у оквиру емисије „Дионис“. Османагићево наводно откриће „пирамида“ (заправо природних формација) у Високом у Босни, тобоже већих и старијих од египатских, оспорили су познати египтолози, као и међународна археолошка удружења. Систематско занемаривање становишта наше струке чак и од стране највиших државних чиновника довело је и до тога да је, поводом пројекта изградње жичаре на Калемегдану, Београдска тврђава недавно увршћена у најужи избор за седам најугроженијих споменика културе у Европи, коју годишње објављује међународна експертска организација Европа Ностра. Изражавамо озбиљну забринутост да систематско ниподаштавање нашег стручног знања од стране државних институција и медија води у даље озбиљно угрожавање културне баштине Србије, која је драгоцено и необновљиво добро од највишег општег значаја.