Изложба ВРЕМЕПЛОВ приказује најновије радове истакнутог фотографа Драгољуба Замуровића, који повезује фотографску уметност и активност на друштвеним мрежама. Публика ће бити у прилици да види фотографије са Фејсбук стране DRAGOLJUB ZAMUROVIC PHOTOGRAPHY. Замуровић доноси аутентични увид у савремену стварност Србије. Фотографишући са кровова, он пружа јединствени поглед на дешавања на београдским улицама. Његове фотографије постале су непроцењиво сведочанство времена, духа и снаге грађанских протеста 2018/2019. Своје оригиналне фотографије, Замуровић на Фејсбук профилу увек допуњава кратким коментарима на актуелна збивања, који ће бити приказани и на овој изложби. На тај начин Замуровић је повезао слику са текстом и креирао јединствени фотографски/фејсбук приказ стварности Београда и Србије последњих година.

Филозофски факултет у Београду, поштујући најсветлије тековине универзитетског живота, представља простор слободне и критичке мисли. Организовањем изложбе ВРЕМЕПЛОВ позивамо да се гледа, мисли и говори слободно и тако доприносе изградњи критичке мисли и демократског друштва.

Трибина „Да ли је и каква левица савременом друштву потребна?“ посвећена је промишљању и дефинисању левице и основних левичарских вредности у савременом друштву кроз бројна питања: Какав је положај левице у ЕУ, а какав у остатку Европе односно у Србији? Да ли има потребе за левицом у XXI веку? Ако има, каква би она требало да буде с обзиром на искуство ауторитарног социјализма познатог у кратком XX веку? Какав је однос социјализма и демократије, а какав капитализма и демократије у теорији и у пракси? Да ли се капитализам може реформисати и истински хуманизовати? Какав је однос левице и национализма, какав левице и интернационализма, а какав левице и космополитлизма? Какав би привредни, какав политички, и какав културни систем левица требало да гради? Да ли уопште може постојати левичарска политика на (полу)периферији светског капиталистичког система (пример Сиризе у Грчкој)? Које је услове потребно испунити да би се образовала јака левица у центру односно на (полу)периферији светског капиталистичког система? Да ли је друштвена револуција још увек актуелна или се капитализам може променити и на другачији начин? Има ли левица будућност?

У разговору ће учествовати др Ђокица Јовановић, редовни професор у пензији на Одељењу за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Биљана Ђорђевић, доцент на смеру Политикологије Факултета политичких наука Универзитета у Београду, Ања Илић, студенткиња на Одељењу за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду и др Јово Бакић, доцент на Одељењу за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду (модератор).

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.

Сви студенти ће моћи да обаве систематске прегледе у оквиру којих ће имати могућност да провере крвни притисак, одреде вредности шећера у крви, проценат масноће у организму, БМИ, ураде плућне функције (спирометрија), тестирају се на ХИВ, добију корисне савете у вези здравља од специјалиста стоматологије, гинекологије, дерматовенерологије и физикалне медицине.
Прегледе обављају лекари Студентске Поликлинике (ЗЗЗЗС Београд).

Више о томе можете прочитати у прилогу.

Лабораторија за експерименталну психологију вас позива на трибину са темом "Ко су идоли адолесцената у Србији? Период 2007 - 2018", о којој ће говорити др Ивана Степановић Илић (Институт за психологију и Одељење за психологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду).

Трибина ће се одржати у четвртак 9. маја у 15 часова у просторијама Лабораторије за експерименталну психологију на Филозофском факултету у Београду (сутерен).

Трибина ”Да ли су млади друштвено и политички активни?” посвећена је разговору о политичком и грађанском ангажману младих у Србији. Глобални трендови указују на кризу демократских институција и слабљење поверења у традиционалне облике партиципације (кроз партије, синдикате и сл.). Нове генерације нису незаинтересоване за друштвене процесе, већ траже нове начине да су укључе у политичко поље, најчешће кроз друштвене покрете, грађанска удружења, и сл. О томе каква је ситуација међу младима у Србији ћемо имати прилике да разговарамо са стручњацима који се баве младима и младим активистима.

У разговору учествују: проф. др Драган Попадић, психолог, Милош Баковић-Јаџић, социолог, Наталија Симовић, активисткиња, и доцент др Драган Станојевић, социолог.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима ће наставници и сарадници Факултета са својим гостима с других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљати о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.