|
Одељење за класичне науке
Институт за антику и класично наслеђепозива вас на предавање
мср Марка Витаса
(докторанда на Универзитету Brown, САД)
Locus amoenus или locus terribilis?
Платонов Федар и судбина једног књижевног топоса Предавање ће се одржати у петак 21. јуна у 12 сати у учионици Одељења за класичне науке Филозофског факултета: Капетан Мишино здање, десно, II спрат.
|
|
|
Осамнаеста трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 13.6.2019. године од 18:30 часова.
Београд је одувек био жртва политике. Као главни град он је нужно простор на коме свака власт доказује своју моћ и своје политичке концепције. Многи проблеми у урбаном уређењу Београда произлазе из различитих идеологија које су желеле да оставе свој траг на простору града. Данашња власт има посебне амбиције и велику пажњу посвећује уништењу градског језгра и његовом уређењу у складу с владајућим укусом и идеологијом популизма. Како спасити Београд?
У разговору учествују: Драгољуб Бакић, архитекта, Дубравка Лукић, историчарка уметности (Пешаци нису маратонци), Добрица Веселиновић, политиколог (Не давимо Београд), Дубравка Стојановић (историчарка).
Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.
Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.
|
|
|
Поштоване колеге,
обавештавамо Вас да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије расписало 3. јуна 2019. године конкурс за суфинансирање монографских и других научних дела. Уколико желите да конкуришете за средства преко Центра за издавачку делатност Филозофског факултета молимо Вас да рукопис, електронску верзију текста и три рецензије са попуњеним и потписаним рецензетским формуларима предате до 25. јуна. 2019. године секретару Центра за издавачку делатност др Мирослави Костић /Институт за историју уметности, контакт телефони 2637 125,064 128 35 04, 32 82 142/.
По пријему рукописа Центар преузима, како је то утврђено Правилником
о издавачкој делатности који је усвојен на седници Наставно научног
већа октобра 2008, све обавезе везане за штампање публикације.
Секретар Центра за
издавачку делатност
др Мирослава Костић
|
|
|
Филозофски факултет има част да Вас позове на обележавање Дана Факултета у петак 14.јуна 2019. године у 20 часова, у дворишту Капетан Мишиног здања (улаз из улице Вука Караџића).
У случају кише прослава ће се одржати у Клубу студената Филозофског факултета (улаз из Васине).
Позивница се налази у прилогу вести.
Управа Филозофског факултета
|
|
|
Свечана додела диплома ће се одржати у понедељак 17.јуна 2019. године у 12 часова у амфитеатру "Георгије Острогорски".
Молимо Вас да са собом неизоставно понесете личну карту или пасош.
Списак студената којима се додељују дипломе се налази у прилогу.
|
|
|
Са посебним задовољством и поносом обавештавамо колеге и јавност да су друга и трећа Бранкова награда Матице српске додељене:
Јелисавети Арсенијевић, студенту мастер студија Одељења за класичне науке, за завршни рад Мотив сирена у античкој грчкој књижевности
и
Лани Костић, докторанду Одељења за класичне науке, за дипломски рад Васкршњи канон Светог Јована Дамаскина.
Радови су написани под менторством проф. др Дарка Тодоровића и одбрањени су током школске 2017/18. године.
Бранкова награда додељује се за семинарске, завршне и дипломске радове из области књижевности и језика, написане и одбрањене у претходној школској години. У конкуренцији је било 16 радова, које су доставиле одговарајуће катедре факултета из Београда, Новог Сада и Крагујевца.
|
|
|
Комеморативни скуп посвећен преминулом професору др Владети Тешићу оджаће се у четвртак, 13. јуна у 15 часова у свечаној сали „Драгослав Срејовић“ Филозофског факултета у Београду (први спрат, сала 108).
Одељење за педагогију и андрагогију
|
|
|
Поштоване колегинице и колеге,
Одељење за археологију Филозофског факултета у Београду Вас позива да у уторак 11. јуна, у учионици 410 у 16 сати, присуствујете предавању The Affluent Societies of Later Prehistory које ће одржати професор Roberto Risch са Одсека за праисторију Аутономног универзитета у Барселони.
|
|
|
7.јун, 19-21.30.ч., амфитеатар ,,Георгије Острогорски’’ Филозофског факултета Универзитета у Београду. Главни предавач и дискутант: мр арх.Бојан Ковачевић, председник Академије архитектуре Србије. Учесници: историчари уметности, архитекти и студенти из Србије и региона, полазници стручне праксе ,,Новија архитектура Београда.’’ Организатор: проф. др Александар Кадијевић, Одељење за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду
|
|
|
Седамнаеста трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 6.6.2019. године од 18:30 часова.
Да ли смо данас све мање здрави и „нормални“? Колико су актуелно окружење и услови живота „нормални“ и колико контаминирају наше ментално здравље? Да ли је нормално бити нормалан у ненормалном друштву? Шта друштвене науке, а пре свега психологија као струка, могу и морају да понуде? Да ли смо одговорни само за појединце у друштву и где је наша одговорност према друштву и “менталном загађењу” средине?
Учесници у разговору: проф. др Вељко Јовановић, психолог, Одсек за психологију Филозофског факултета у Новом Саду, доц. др Алексеј Кишјухас, социолог, Одсек за социологију Филозофског факултета у Новом Саду и колумниста Данас-а, др Маја Пелевић, драмска списатељица, ауторка серије „Јутро ће променити све“ и других награђиваних драма о животу младих у Србији данас и проф. др Тамара Џамоња Игњатовић, Одељење за психологију Филозофског факултета у Београду – модераторка.
Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.
Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.
|
|
KL-2019-6-10-242641.pdf 
EN-2019-6-10-204617.jpg 
EN-2019-6-3-224757.jpg 
