Обавештавамо студенте и професоре Филозофског факултета да је поводом Дана студената, 4. април (четвртак) ненаставни дан.
Од петка 5. априла настава се одвија према плану.

Управа Филозофског факултета

Шта је све мејкер покрет? Колико је развијен у Србији? Какве мејкерске праксе и простори постоје и која је њихова улога у заједници? Шта су заједничке претпоставке теорија учења и мејкер покрета? Како мејкерски простори утичу на трансформацију образовних простора и везу образовања и локалне заједнице? Које врсте сазнавања подстиче мејкерски начин размишљања или менталитет? Које форме су настале повезивањем мејкер културе и образовања (мејкер библиотеке, мејкер лабораторије у оквиру школа, факултета и сл)? У овом разговору фокус је на вези мејкер културе и образовања и то преко начина сазнавања који изазивају постојеће улоге, односе моћи и методе рада.

Мејкер покрет односно мејкерс култура је друштвени покрет настао у духу заната и „уради сам“ филозофије. Неки сматрају да је овај покрет реакција на конзумеризам и растући осећај удаљавања од физичког света у модерним градовима. Мејкерс се укршта са културом хаковања и ради на стварању нових уређаја, као и пренамени постојећих. Теме од којих креће су електроника, роботика, 3-Д штампање и употреба рачунара, као и активности као што су обрада метала, обрада дрвета и веома важне традиционалне уметности и занати.

Циљ овог покрета је промовисање праведности и демократизација приступа СТЕАМ-у (Science Technologies Engineering Arts Mathematics) и другим сродним дисциплинама. Учење кроз рад у реалном друштвеном окружењу је важан део ове културе која наглашава неформално, умрежено, вршњачко и заједничко учење које је забавно али пре свега сврсисходно. Мејкер култура стога има потенцијал да допринесе партиципативнијем приступу образовању и образовне теме учини релевантнијим за ученике и ученице.

У разговору учествују Никола Самарџић професор Филозофског факултета у Београду, Иван Вујачић професор Економског факултета у Београду, Бошко Јакшић спољнополитички коментатор и Огњен Радоњић професор Филозофског факултета у Београду.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима ће наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљати о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.

Лабораторија за експерименталну психологију вас позива на трибину са темом "MEASURING ATTENTION IN VIDEO GAMES" , о којој ће говорити dr Joe Cutting (Department of Theatre, Film and Television, University of York, UK).

Трибина ће се одржати у четвртак 28. марта у 15 часова у просторијама Лабораторије за експерименталну психологију на Филозофском факултету у Београду (сутерен).

Више о трибини можете видети у прилогу.

Поштоване колегинице и колеге,
Конференција Српска археологија између теорије и чињеница VII - Археолошки терен, ауторитет и моћ ће се одржати у петак и суботу 29. и 30. марта 2019. године. Програм конференције је у прилогу.