Археологија

Курс:
Археологија и социјална антропологија (осн.)
Предавачи: др Александар Палавестраредовни професор
др Моника Милосављевићдоцент
изборни курс
Број бодова: 4.00
Садржај курса: Изборни курс Археологија и социјална антропологија замишљен је као општи паралелни увид у две сродне дисциплине: социо-културну антропологију и археологију и као наставак и допуна обавезног курса Увод у студије археологије. Тежиште је стављено на социо-културну антропологију, пошто се многе опште теоријске теме археологије већ обрађују у предмету Увод у студије археологије. Социо-културна антропологија не сагледава се на курсу интегрално, већ је истакнута веза ове дисциплине с археологијом и прожимање двеју дисциплина. Отуд и извесна несразмера у третирању значаја појединих антрополошких школа. Археологија и социјална антропологија имале су заједничке корене и почетке да би се потом, у зависности од различитих теоријских концепата, временом разилазиле и поново приближавале и коначно, почетком 21. века, нашле суочене са сличним проблемима и темама.
Циљ изучавања курса: Упознавање студената с историјом идеја и основним теоријским концептима социо-културне антропологије, без којих је немогуће разумети теорију и праксу савремене археологије.
Предуслови за полагање: За студенте археологије положен испит из обавезног предмета Увод у студије археологије.
Облици наставе: Предмет се састоји од два часа предавања недељно.
План курса:

1. недеља
предавање - Археологија и антропологија
(Прича о две дисциплине. Научна породица се шири. Две науке на два континента. Садашњост и прошлост). Међусобни односи археологије и социо-културне антропологије. Антропологија у ширем смислу према физичкој, културној и лингвистичкој антропологији, као и према археологији, етноархеологији, етнографији и етнологији. Различити концепти антропологије и археологије у САД и у Европи. Тумачење прошлости садашњошћу и обрнуто, могућности и опасности оваквог метода.

2. недеља
предавање - Култура и природа
(Социјална или културна антропологија? Постоји ли људска природа? Разноликост култура. Нивои културе. Културни релативизам.) Терминолошке или суштинске разлике између социјалне и културне антропологије. Појам културе и појам друштва. Шта је то људска природа? Расправа натуре вс. Нуртуре. Процес социјализације и културна разноликост. Шта је то културни релативизам? Етноцентризам и наметање вредности наше културе. Етички проблеми културног релативизма.

3. недеља
предавање - Заједничке предисторије
(Антрополози антике. Средњовековна знања и чудеса. Добри и лоши дивљаци. Наука са стазама што се рачвају.) Заједнички почеци археологије и антропологије. “Други” као свет чудовишта. Грчко и римско интересовање за суседне и егзотичне народе. Средњовековна скученост и свођење идеје људскости на Европу. Колонијализам и сусрет с “дивљаком”. Идеја прогреса. Хобсово и Русоово виђење дивљака. Корени идеје унилинеарне еволуције у просветитељству, а културног партикуларизма у романтизму.

4. недеља
предавање - Еволуција на делу
(Да ли је енгелска индустријализација следила природне законе? Спенсерова филозофија. Џејми Седефно Дугме се враћа кући, Дарвин се ужасава). Идеја прогреса и унилинеарне еволуције. Дело Херберта Спенсера и почеци социјал-дарвинизма. Моногенистичке и полигенистичке теорије о настанку људи. Да ли су “дивљаци” биолошки инфериорни? Случај патагонијских Индијанаца враћених у “дивљину” и како је на то гледао Дарвин.

5. недеља
предавање - Социокултурна еволуција
(Археологија и еволуција. Материнско право и еволуција сродства. Луис Морган, Маркс и Енгелс. Сер Едвард Барнет Тајлор. Златна грана.) Идеја једнолинијске еволуције у археологији. Високе ваневропске цивилизације као дела ишчезлих белаца. Социокултурна еволуција институција: Мекленан и Бахофен. Дело Луиса Моргана и његов утицај на Маркса и Енгелса. Дело Едварда Тајлора и културна стратификација. Фрејзерова “Златна грана” као пример еволуционистичке систематизације и компаративизма.

6. недеља
предавање - Културна историја против еволуције
(Да ли је еволуционизам политички сумњив? Између просветитељства и романтизма. Културна подручја. Франц Боас. Културни партикуларизам. ) Рудолф Фирхов и његова критика Хекеловог расног детерминизма. Бастијанова теорија о културама и културним провинцијама. Берлинска антрополошка школа и њена критика универзалних закона историје. Дело Фридриха Рацела. Франц Боас. Боасово дело и културни партикуларизам. Боасова школа: Лоуи, Кребер, Рут Бенедикт, Маргарет Мид.

7. недеља
предавање - Дифузија као универзално решење
(Бечка школа и дифузионизам. Деца сунца и хипердифузионизам. Археолози не заостају за антрополозима.) Дифузионизам “Бечке школе”: Гребнер, Шмит, Фробениус. Британски дифузионисти и хипердифузионисти: В. Риверс, Графтон Елиот Смит. Дифузионизам и миграционизам у археологији: Чајлд, Косина, Солас. Алфред Кидер и Боасов утицај на америчку археологију.

8. недеља
предавање - Терен и проблем објективности
(Како избаждарити антрополога? Археолози иду сами на терен, антрополози шаљу етнографе. Антрополози откривају позитивизам пре археолога.) Сакупљачки и теренски рад у археолгији и антропологији и формирање засебних дисцилина. Проблеми субјективности, објективности и интерпретације у антропологији и археологији. Археолошко откривање “материјала” и археолошка везаност за терен. Теренска етнографија, компаративна етнологија и синтетска антропологија. Рани позитивизам у антропологији.

9. недеља
предавање - Анкете и терен
(Салонски антрополози. Значај анкета и упитника у српској етнологији. Кушинг живи у племену Зуни. Торесов мореуз.) Салонски археолози, њихове анкете и неутрални анкетари. Анкете и терен у српској етнологији. Јован Цвијић. Сима Тројановић и етноархеологија. Теренски метод у америчкој антропологији: Биро за америчку етнографију и Кушингов рад. Британска теренска антропологија пре Малиновског: Спенсер и Гилем. Прекретничка експедиција: Торесов мореуз. Хадон, Риверс и Селигман.

10. недеља
предавање - Функционализам
(Диркемов друштвени лепак. Три дефиниције функције. Аргонаути западног Пацифика. Теорија потреба. Структура и функција. Функционализам у археологији.) Корени функционализма: кембричка школа и Емил Диркем. Различито схватање појмова функција и функционализам. Бронислав Малиновски и »Аргонаути западног Пацифика«. Теорија потреба. Структурални Функционализам Редклиф-Брауна. Талкот Парсон и равнотежа система. Функционализам у археологији: нова археологија и системска теорија.

11. недеља
предавање - Неоеволуционизам
(Повратак еволуционој парадигми у антроплогији, археологији и друштвеним наукама) Нови просперитет. Лесли Вајт и термодинамика културе. Џулијан Стјуард и културна екологија. Утицај неоеволуционизма на процесну археологију. Социјална антропологија и етноархеологија. Општа и посебна еволуција Маршала Салинса и Елмана Сервиса. Неоеволуционистичке и системске теорије о настанку комплексних друштава. Социјалекологија и социјалбиологија. Еволуционистичка археологија: повратак Дарвину.

12. недеља
предавање - Интеракционисти
(Марсел Мос и оглед о дару. Карл Полањи и супстантивистичка школа економске антропологије. Валерштајн и светски систем. Центар и периферија у археологији.) Диркемов утицај. Марсел Мос и “Оглед о дару”. Супстантивистичка и формалистичка школа економске антропологије. Карл Полањи: начини и сфере размене. Имануел Валерштајн и светски систем. Центар и периферија. Значај идеје размене у археологији: Ренфруови модели. Центар и периферија у археологији – сфере интеракције.

13. недеља
предавање - Структурализам и марксизам
(Структурализам и марксизам у антропологији и археологијии ) Општи појмови структурализма. Структурализам у лингвистици и антропологији. Постоје ли универзалне структуре људског ума? Дело Клод Леви-Строса. Бинарне опозиције. Британски структуралисти: Едмунд Лич. Структурализам у археологији. Марксизам у антропологији и археологији. Марксизам на истоку и западу. Теоријски и социјални контекст оживљавања структуралмног марксизма у западној археологији.

14. недеља
предавање - Заједничке постмодерне теме археологије и социјалне антропологије
(Да ли смо објективни? Херменеутика, Клифорд Герц и критика позитивизма. Тело, пол и род, Материјална култура, Глобализам и постколонијализам. Постмодернизам у антропологији и археологији. Постоји ли објективно спознајан свет? Критика “беле мушке европске ароганције”. Све теорије имају политичку тежину. Херменеутика као превазилажење субјективности и објективности. Дело Клифорда Герца. Заједничке постмодерне теме археологије и антропологије.
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
А. Палавестра, Културни контексти археологије, Филозофски факултет, Београд, 2011.
Ентони Гиденс, Социологија, (друго издање), “ЦИД”, “Романов”, Подгорица - Бања Лука, 2001. (Стр 15-33)
Жан Поарије, Историја Етнологије, “Плато”, “XX век”, Београд, 1999.
Тед Луелен, Увод у политичку Антропологију, “Градац”, Чачак – Београд, 2001. (Стр. 11-60; 104-135)
Елвин Хач, Антрополошке теорије, “XX век”, Београд, 1979. (Књ. 1: стр.1-100; 153-218; књ.2: стр. 143-200)
Уго Фабијети, Роберто Малигети, Винченцо Матера, Увод у Антропологију. Од локалног до глобалног. “Клио”, Београд, 2002. (Стр.11-52; 109-178, 193-211)
К. Грин, Увод у археологију, Београд, 2003. (поглавља 1. и 6.)
Б. Олсен, Од предмета до текста, Београд, 2002, стр: 1-23; 29-51; 54-64; 79-100; 113-152; 156-165; 174-190; 221-238.
Давид Бидни, Концепт вредности у модерној антропологији. Антропологија данас (уредио А. Л. Кребер), “Вук Караџић”, Београд, 1972. (Стр. 575-592)
Едмунд Лич, Клод Леви-Строс, “XX век”, Београд, 1972, 1982. (5-65).
Општа допунска литература
John Monaghan & Peter Just, Socijalna i kulturna antropologija, Šahinpašić, Sarajevo 2003.
Jerry D. Moore, Uvod u antropologiju, Jasenski i Turk, Zagreb, 2002.
↑↑↑