Катедра за археологију на Великој школи у Београду формирана је 1881. године избором Михајла Валтровића за првог професора археологије у Србији. Семинар за археологију издвојен је као самостална наставна и научна јединица 1920. године, док се од 1962. настава на Филозофском факултету одвија у оквиру Одељења за археологију.

Настава из археологије данас се изводи на три нивоа студија - основним, мастер и докторским. Током студија, студенти прате основне и специјалистичке курсеве из различитих области археологије и пратећих дисциплина – археозоологије и физичке антропологије. Предмети тематски покривају подручја Европе, источног Медитерана, Блиског истока и Египта, као и време од ране праисторије до средњег века. У саставу Одељења за археологију налазе се Археолошка и Палеоантрополошка збирка, Центар за теоријску археологију и Лабораторија за биоархеологију.

Одељење за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду налази међу првих 200 у свету на годишњој листи QS Top Universities https://www.topuniversities.com/university-rankings/university-subject-rankings/2018/archaeology, при чему је листа QС Top Universities једина ранг-листа која је добила признање Међународне експертске групе за рангирање, а Одељење за археологију најбоље рангиран одсек Универзитета у Београду.

На Одељењу ради 20 предавача и 8 истраживача и студира око 400 студената.