Историја уметности
|
Курс:
Барок (уметност 17. века) У оквиру предмета: Историја европске уметности новог доба 1
обавезни курс Број бодова: 8.00 Садржај курса: Историја европске уметности у 17. и првим деценијама 18. века: уметност барока Циљ изучавања курса: Упознавање студената са настанком, развојем и токовима европске уметности новог доба; сагледавање уметничког дела у његовом идејном, теоријском, друштвеном и културном контексту; разумевање кључних феномена европске цивилизације новог доба и спознаја њихових основних вредности, као и њиховог постојања данас и утицаја на савремени свет; оспособљавање студента да уметничко дело види у културно-историјском оквиру епохе, али и да их разуме у светлу властите логике.
Облици наставе: Предавања + вежбе: 15 предавања и 15 вежби;
Предавања: предмети Историја европске уметности новог доба 1 подељени су на по 2 модула: предавања ће бити организована тако што ће се током једног семестра, тј. једног модула, изложити 12 већих целина; свака целина односи се на једну кључну идеју која је обликовала артефакте; свака целина биће изложена током једног часа (двочас). Вежбе: разрада на предавању обрађених целина – шири увид у визуелни материјал. Сваки час биће пропраћен концизним reader-ом, на основу којег ће студенти имати увид у садржај предавања.
Обавезе студената: Неопходно присуство предавањима и вежањима. Током праћења предмета Историја европске уметности новог доба 1 студент је дужан да једном за време 4 семестра има јавну презентацију рада који сам одабере (а који се односи на епоху која се изучава у тада текућем семестру). По жељи, може писати семинарски рад.
Начин оцењивања рада и резултата: Предиспитне обавезе учествују са 30, а испитне са 70 поена. Коначна оцена настаје збрајањем оцене са колоквијума (који се полаже на крају првог семестра, односно модула) и испита који се полаже на крају другог семестра, односно на крају оба наведена предмета. У коначну оцену улазе и оцене добијене на јавној презентацији рада или на семинарском раду. Залагање студената на часовима, спремност на комуникацију, размишљање и грађење сопственог става, такође доприноси квалитету дефинитивне оцене.
Колоквијум је комбинација препознавања визуелног материјала (излаганог на часовима), и писмених одговара на кратка, писмено постављена питања; оцена се бележи у индексу студента; оцена јавног излагања рада или писања семинарског рада не уноси се у Индеx, али учествује у коначном збиру.
На крају године, односно слушања оба наведена предмета, полаже се усмени испит. Он се састоји од 2 питања.
|
План курса:
1. недеља предавање - Дефиниција појма барок и питање стила
Барок као европски феномен; упознавање временских и просторних оквира барока као јединствене концептуалне целине у католичким, протестантским и православним земљама; термин и појам барок; корени термина и концепта; дефинисање појма барок – историјат; еволуција и разноликост испољавања барока. |
2. недеља предавање - Барок и католичка реформа (противреформација)
однос протестантске и католичке реформе; нова побожност: религиозни редови и барокна уметност; барок као прва “масовна култура” - нова, социјална димензија уметности и отклон од елитизма претходних стилова. |
3. недеља предавање - Полови барокне уметности: натурализам и идеализам/класицизам
различити путеви представљања видљивог света - онакав какав јесте и онакав какав би требало да буде; верна транскрипција и идеализација. Реализам: прихватање и изражавање материјалног света, реалистична представа човека и природе; појава слободног тржишта; Класицизам: класицистичка теорија уметности, уметничке академије Европе и усмеравање токова уметности. |
4. недеља предавање - Полови барокне уметности: натурализам и идеализам/класицизам:
различити путеви представљања видљивог света - онакав какав јесте и онакав какав би требало да буде; верна транскрипција и идеализација. Реализам: прихватање и изражавање материјалног света, реалистична представа човека и природе; појава слободног тржишта; Класицизам: класицистичка теорија уметности, уметничке академије Европе и усмеравање токова уметности. |
5. недеља предавање - Страсти душе
Реторске основе барокне уметности; изазивање и покретање емоција код публике; изражавање осећања и стања духа мимиком, гестикулацијом, покретима целог тела; нова побожност и представе преобраћења, мартиријума, визија и екстаза. |
6. недеља предавање - Илузионизам
Декорације зидова, сводова и купола барокних цркава и палата; перспектива као технички изум и симболичка форма; барокни илузионизам као идејни и друштвени феномен; |
7. недеља предавање - Појава и развој жанрова
појам жанр и хијерархија жанрова; нови самостални жанрови у сликарству; тријумф дотадашњих „ниских“ жанрова као културни и социјални феномен: ревредновање хијерархије жанрова и слободно уметничко тржиште. |
8. недеља предавање - Концепт времена и простора
одговор на ново мерење времена, експанзију света и нове информације; страх и опседнутост временом; време као уништитељ и време које открива; свест о безграничном простору. |
9. недеља предавање - Светло
поетика контраста; светло-тамно; дуална концепција светла: светло као форма и симбол; традиција мистичке литературе и барокне илузионистичке декорације. |
10. недеља предавање - Алегоријски начин мишљења
: амблематски зборници, тежња за универзалним разумевањем и тумачењем религије, морала, љубави...; равнотежа између метафизичког и емпиријског; објекат из реалности као амбелм трансценденталног света. |
11. недеља предавање - Тотална уметност
синтеза свих уметности/бел цомпосто/; два начина посматрања сваке целине: са уметникове и са посматрачеве тачке гледишта; концептуални и естетски принцип мултимедијалног компоновања. |
12. недеља предавање - Свет као театар - поетика чудесног/meraviglia и ефемерни спектакли
разумевање и развој концепта чуда у уметности: театар и сценска уметност, ефемерни спектакл; потпуни развој метафоре theatrum mundi и стварање концепта света и живота као истинске позорнице. |
13. недеља предавање - Резиме модула
Преглед свих појмова рађених на предавањима и вежбама |
14. недеља предавање - Предиспитна вежба
У којима се расправља о најважнијим и нејасним питањима; понављаље рађених ствари, преглед визуелног материјала |
15. недеља предавање - Испит
|
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Wittkower R., Art and Architecture in Italy 1600 to 1750, Harmondsworth 1958.
Општа допунска литература
Rupert-Martin J., Baroque, Style and Civilization, London 1977.
Ђ. Карери, Уметник, u: Ликови барока, Београд 2004, 344-368, posebno 346-350.
