Istorija umetnosti

Курс:
Увод у историју уметности 2, општи-посебни курс
У оквиру предмета: Увод у историју уметности 2
Предавачи: др Бранислав Тодићредовни професор
обавезни курс
Број бодова: 8.00
Садржај курса: Програм предмета је тематски и подељен је у неколико целина. У првој целини се разматрају теоријске основе архитектуре, њене основне законитости, елементи обликовања и грађевински материјали. Друга обухвата појам и поделу скулптура, скулпторске материјале и технике као и елементе ликовног изражавања у скулптури. Засебна целина посвеђена је цртежу, сликарству и графици – општим појмовима, цртачким, графичким и сликарским техникама и материјалима, потом мотивима и темама у сликарству. Најобимнија целина бави се изучавањем историјског развитка историје уметности као науке од античких времена до данас. У оквиру ове целине обухваћен је и преглед развитка историје уметности и ликовне критике у Србији од друге половине XVIII столећа до данашњих дана.
Циљ изучавања курса: Циљ предмета је да студенти стекну основна знања о теоријским основама архитектуре, скулптуре и сликарства, њиховим основним законитостима, елементима ликовног изражавања, техникама, мотивима и темама као и о историјском развитку историје уметности као науке и ликовне критике.
Предуслови за полагање: Одслушан курс Увод у историју уметности I
Облици наставе: Настава се изводи у једном (летњем) семестру, у оквиру предавања и вежби, укључујући и рад на терену.
Обавезе студената: Обавезе студената су похађање наставе и вежби. Оптерећење студената: 4 сата наставе х 15 наставних недеља = 60 сати 4 сата вежби х 15 наставних недеља = 60 сати 4 сата учења за предавања х 15 наставних недеља = 60 сати 8 сати учења за вежбе х 15 наставних недеља = 120 сати укупно 300 сати рада у семестру
Начин оцењивања рада и резултата: Усмени и писмени испит и залагање на часовима.
План курса:

1. недеља
предавање - Појам архитектуре. Грађевински материјали
Појам архитектуре. Однос архитектуре и сликарства. Однос архитектуре и скулптуре. Грађевински материјали и њихова употреба. Природни грађевински материјали (камен, опека, дрво). Вештачки грађевински материјали (бетон, армирани бетон, челик, стакло).

1. недеља
вежбе - Појам архитектуре. Грађевински материјали
Појам архитектуре. Однос архитектуре и сликарства. Однос архитектуре и скулптуре. Грађевински материјали и њихова употреба. Природни грађевински материјали (камен, опека, дрво). Вештачки грађевински материјали (бетон, армирани бетон, челик, стакло).

2. недеља
предавање - Основни закони архитектуре и елементи арх. обликовања
Основни закони архитектуре: функција, конструкција (елементи конструкције) и уметнички израз. Елементи архитектонског обликовања: простор, маса, површина, светлост и обојеност.

2. недеља
вежбе - Основни закони архитектуре и елементи арх. обликовања
Основни закони архитектуре: функција, конструкција (елементи конструкције) и уметнички израз. Елементи архитектонског обликовања: простор, маса, површина, светлост и обојеност.

3. недеља
предавање - Скулптура – општи појмови и подела.
Скулптура – општи појмови. Однос скулптуре и архитектуре. Однос скулптуре и сликарства. Подела скулптуре: пуна скулптура и рељеф. Подела скулптуре према намени: монументална, декоративна и самостална скулптура.

3. недеља
вежбе - Скулптура – општи појмови и подела.
Скулптура – општи појмови. Однос скулптуре и архитектуре. Однос скулптуре и сликарства. Подела скулптуре: пуна скулптура и рељеф. Подела скулптуре према намени: монументална, декоративна и самостална скулптура.

4. недеља
предавање - Скулпторски материјали, технике и теме
Скулпторски материјали: камен, дрво, глина (теракота), порцелан, бронза, слоновача, драго камење (геме и камеје). Скулпторске технике – вајање, клесање, ливење, искуцавање. Елементи ликовног изражавања у скулптури – волумен, светлост, површина, боја. Теме у скулптури.

4. недеља
вежбе - Скулпторски материјали, технике и теме.
Скулпторски материјали: камен, дрво, глина (теракота), порцелан, бронза, слоновача, драго камење (геме и камеје). Скулпторске технике – вајање, клесање, ливење, искуцавање. Елементи ликовног изражавања у скулптури – волумен, светлост, површина, боја. Теме у скулптури.

5. недеља
предавање - Сликарство - општи појмови и технике.
Сликарство - општи појмови. Однос сликарства и архитектуре. Однос сликарства и скулптуре. Сликарске технике: темпера, уље, фреска, мозаик. витраж, емаљ, акварел, гваш, пастел, енкаустика, витраж, емаљ, акварел, гваш, пастел, енкаустика.

5. недеља
вежбе - Сликарство - општи појмови и технике
Сликарство - општи појмови. Однос сликарства и архитектуре. Однос сликарства и скулптуре. Сликарске технике: темпера, уље, фреска, мозаик. витраж, емаљ, акварел, гваш, пастел, енкаустика, витраж, емаљ, акварел, гваш, пастел, енкаустика.

6. недеља
предавање - Сликарски мотиви и теме
Сликарски мотиви – портрет, аутопортрет, акт, жанр, пејзаж, мртва природа. Сликарске теме: митолошке, религиозне, историјске и алегоријске. Апстрактно сликарство.

6. недеља
вежбе - Сликарски мотиви и теме
Сликарски мотиви – портрет, аутопортрет, акт, жанр, пејзаж, мртва природа. Сликарске теме: митолошке, религиозне, историјске и алегоријске. Апстрактно сликарство.

7. недеља
предавање - Цртеж и графика.
Цртеж – појам, изражајна средства, технике извођења, цртачки материјали и прибор. Врсте цртежа: скица, студија, картон. Историјат цртежа. Графика. Појам. Историјат. Врсте штампе и подела на графичке технике.

7. недеља
вежбе - Цртеж и графика
Цртеж – појам, изражајна средства, технике извођења, цртачки материјали и прибор. Врсте цртежа: скица, студија, картон. Историјат цртежа. Графика. Појам. Историјат. Врсте штампе и подела на графичке технике.

8. недеља
предавање - Висока, равна и дубока штампа.
Висока (дрворез и линорез) и равна штампа (литографија). Дубока штампа (бакрорез, бакропис, сува игла, мецотинта, акватинта).

8. недеља
вежбе - Висока, равна и дубока штампа.
Висока (дрворез и линорез) и равна штампа (литографија). Дубока штампа (бакрорез, бакропис, сува игла, мецотинта, акватинта).

9. недеља
предавање - Литература о уметности у античкој Грчкој, Риму и у средњем веку
17. Литература о уметности у античкој Грчкој. Поликлет, Дурис са Самоса, Ксенократ, Платон и Аристотел, Паузанија. Списи о архитектури. Литература о уметности у античком Риму. Цицерон, Плиније Старији, Квинтилијан, Дион Хризостом, Филострат Старији, Плотин. Списи о архитектури. Витрувије. Изучавање уметности у средњем веку. Тертулијан, Климент Александријски, Августин, опат Сиже, Ираклије, Теофилус, Вилар д` Онекур, Витело. Водичи по светим местима. Списи о уметности у Византији. Павле Силенцијарије. Сликарски приручници.

9. недеља
вежбе - Литература о уметности у античкој Грчкој, Риму и у средњем веку.
17. Литература о уметности у античкој Грчкој. Поликлет, Дурис са Самоса, Ксенократ, Платон и Аристотел, Паузанија. Списи о архитектури. Литература о уметности у античком Риму. Цицерон, Плиније Старији, Квинтилијан, Дион Хризостом, Филострат Старији, Плотин. Списи о архитектури. Витрувије. Изучавање уметности у средњем веку. Тертулијан, Климент Александријски, Августин, опат Сиже, Ираклије, Теофилус, Вилар д` Онекур, Витело. Водичи по светим местима. Списи о уметности у Византији. Павле Силенцијарије. Сликарски приручници.

10. недеља
предавање - Списи о уметности у Италији XIV - XVI век.
Списи о уметности у Италији у XIV веку – Ф. Вилани, Ч. Ченини. Списи о уметности у Италији у XV веку – Л. Гиберти, К. Ландини, Л. Б. Алберти. Изучавање уметности у раздобљу високе ренесансе и маниризма - Леонардо да Винчи, Микеланђело, А. Дирер, П. Аретино, П. Пино, Л. Долче, Ђ. Вазари, Ђ-П. Ломацо, Ђ. да Вињола, А. Паладио, К. ван Мандер.

10. недеља
вежбе - Списи о уметности у Италији XIV - XVI век.
Списи о уметности у Италији у XIV веку – Ф. Вилани, Ч. Ченини. Списи о уметности у Италији у XV веку – Л. Гиберти, К. Ландини, Л. Б. Алберти. Изучавање уметности у раздобљу високе ренесансе и маниризма - Леонардо да Винчи, Микеланђело, А. Дирер, П. Аретино, П. Пино, Л. Долче, Ђ. Вазари, Ђ-П. Ломацо, Ђ. да Вињола, А. Паладио, К. ван Мандер.

11. недеља
предавање - Изучавање уметности у XVII и XVIII веку.
Изучавање уметности у XVII веку – Ђ. Манчини, Ђ-Л. Бернини, Ф. Балдинучи, Ђ-П. Белори, Н. Пусен, А. Фелибјен, Р. де Пил, Ј. Зандрарт. Изучавање уметности у XVIII веку – Д. Дидро, Ј. Христ, Г. Е. Лесинг, Ј. Ј. Винкелман, В. Хогарт, Џ. Рејнолдс, Ђ. Б. Вико.

11. недеља
вежбе - Изучавање уметности у XVII и XVIII веку.
Изучавање уметности у XVII веку – Ђ. Манчини, Ђ-Л. Бернини, Ф. Балдинучи, Ђ-П. Белори, Н. Пусен, А. Фелибјен, Р. де Пил, Ј. Зандрарт. Изучавање уметности у XVIII веку – Д. Дидро, Ј. Христ, Г. Е. Лесинг, Ј. Ј. Винкелман, В. Хогарт, Џ. Рејнолдс, Ђ. Б. Вико.

12. недеља
предавање - Изучавање уметности у XIX веку. Бечка школа историје уметности.
Изучавање уметности током прве половине XIX века – Немачка (Ф. Шилер, В. Вакенродер, Ф. Шлегел), Француска, Енглеска, Италија. Романтизам. Изучавање уметности током друге половине XIX века – Филолошки, иконографски и атрибутивни метод. Француска (Ш. Бодлер, И. Тен, Е. и Ж. Гонкур, Е. Фромантен). Изучавање уметности током друге половине XIX века – Енглеска (Џ. Раскин), Немачка (К. Шназе, А. Шпрингер, Ј. Буркхарт, К. Јусти). Бечка школа историје уметности (Викхоф,Ригл,Дворжак, Велфлин.

12. недеља
вежбе - Изучавање уметности у XIX веку. Бечка школа историје уметности.
Изучавање уметности током прве половине XIX века – Немачка (Ф. Шилер, В. Вакенродер, Ф. Шлегел), Француска, Енглеска, Италија. Романтизам. Изучавање уметности током друге половине XIX века – Филолошки, иконографски и атрибутивни метод. Француска (Ш. Бодлер, И. Тен, Е. и Ж. Гонкур, Е. Фромантен). Изучавање уметности током друге половине XIX века – Енглеска (Џ. Раскин), Немачка (К. Шназе, А. Шпрингер, Ј. Буркхарт, К. Јусти). Бечка школа историје уметности (Викхоф,Ригл,Дворжак, Велфлин). Морели

13. недеља
предавање - Изучавање уметности у XX веку. Проучавање византијске уметности.
Изучавање уметности у XX веку. Проучавање византијске уметности (Н. П. Кондаков, Ј. Штриговски, Г. Мије, В. Н. Лазарев, А. Грабар, К. Вајцман). Б. Беренсон, А. Фосијон. Иконолошки метод – Е. Панофски. Социологија уметности – А. Хаузер. Друга половина столећа.

13. недеља
вежбе - Историја уметности у XX веку.
Изучавање уметности у XX веку. Проучавање византијске уметности (Н. П. Кондаков, Ј. Штриговски, Г. Мије, В. Н. Лазарев, А. Грабар, К. Вајцман). Б. Беренсон, А. Фосијон. Иконолошки метод – Е. Панофски. Социологија уметности – А. Хаузер. Друга половина столећа.

14. недеља
предавање - Историја уметности код Срба у XIX и XXвеку.
27. Историја уметности код Срба у XIX веку. Изучавање уметности током прве половине XIX века – Л. Мушицки, Г. Магарашевић, Давидовић, В. Караџић, Ј. Вујић, Д. Аврамовић, Г. Јуришић, И. Кукуљевић-Сакцински, Л. Николић. Страни истраживачи српских старина – Буе, Гиљфердинг, Ф. Каниц. Изучавање српске уметности током друге половине XIX века – М. Валтровић, Д. Милутиновић. Изучавање српске уметности у XX веку. Прва половина века – Б. Николајевић, М. Васић, В. Р. Петковић, Р. Грујић, В. Петровић, М. Кашанин, Л. Мирковић. Страни истраживачи – Покришкин, Кондаков, Окуњев, Мије. Друга половина столећа – С. Радојчић, В. Ј. Ђурић, Г. Бабић, Ј. Максимовић, П. Васић, М. Коларић, Д. Медаковић, Р. Михаиловић, С. Петковић, Л. Трифуновић и др. Истраживање архитектуре – П. Поповић, Ж. Татић, А. Дероко, Ђ. Бошковић, В. Кораћ, М. Чанак – Медић.

14. недеља
вежбе - Историја уметности код Срба у XIX и XX веку.
Историја уметности код Срба у XIX веку. Изучавање уметности током прве половине XIX века – Л. Мушицки, Г. Магарашевић, Давидовић, В. Караџић, Ј. Вујић, Д. Аврамовић, Г. Јуришић, И. Кукуљевић-Сакцински, Л. Николић. Страни истраживачи српских старина – Буе, Гиљфердинг, Ф. Каниц. Изучавање српске уметности током друге половине XIX века – М. Валтровић, Д. Милутиновић. Изучавање српске уметности у XX веку. Прва половина века – Б. Николајевић, М. Васић, В. Р. Петковић, Р. Грујић, В. Петровић, М. Кашанин, Л. Мирковић. Страни истраживачи – Покришкин, Кондаков, Окуњев, Мије. Друга половина столећа – С. Радојчић, В. Ј. Ђурић, Г. Бабић, Ј. Максимовић, П. Васић, М. Коларић, Д. Медаковић, Р. Михаиловић, С. Петковић, Л. Трифуновић и др. Истраживање архитектуре – П. Поповић, Ж. Татић, А. Дероко, Ђ. Бошковић, В. Кораћ, М. Чанак – Медић.

15. недеља
предавање - Српска ликовна критика током XX века.
Српска ликовна критика током XX века. Прва половина столећа: Б. Поповић, Б. Николајевић, Н. Петровић, М. Пијаде. Синтетички (Р. Петровић), аналитички (Б. Поповић, С. Стојановић, М. Петров, П. Добровић, П. Васић) и дескриптивни метод. Друга половина века: М. Стевановић, О. Бихаљи-Мерин, М. Б. Протић, К. Амброзић, Л. Трифуновић, Ј. Денегри и др. Консултације и припрема за испит и испит.

15. недеља
вежбе - Српска ликовна критика током XX века.
29. Српска ликовна критика током XX века. Прва половина столећа: Б. Поповић, Б. Николајевић, Н. Петровић, М. Пијаде. Синтетички (Р. Петровић), аналитички (Б. Поповић, С. Стојановић, М. Петров, П. Добровић, П. Васић) и дескриптивни метод. Друга половина века: М. Стевановић, О. Бихаљи-Мерин, М. Б. Протић, К. Амброзић, Л. Трифуновић, Ј. Денегри и др. Консултације и припрема за испит и испит.
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
P. Vasić, Uvod u likovne umetnosti, Beograd 1959, 1968, 1982, 1988. (поједине поглавља, у договору са наставником)
B. Nestorović, Uvod u arhitekturu, Beograd 1967, 5-13, 77-88, 107-108, 111-137, 139-152.
Ж. Турински, Сликарска технологија, Београд 1983, 1987, 1990, 45-47, 83, 99-100, 101-106, 107-108, 109-110, 111-114, 115.
T. Krizman, O grafičkim vještinama, Zagreb 1952, 7-9, 13-16, 21-26, 29-30, 33-38, 40-43, 46-51.
С. Стојановић, О уметности и уметницима, Београд 1952, 15-36, 73-82.
L. Venturi, Istorija umetničke kritike, Beograd 1963, 31-285.
С. Петковић, Историја уметности код Срба у XIX веку, Зборник Филозофског факултета XII/1, Београд 1974, 479-498.
Л. Трифуновић, Српска ликовна критика, Београд 1967, 9-36 (прештампано у: L. Trifunović, Studije, ogledi, kritike 4, Beograd 1990, 117-136).
Општа допунска литература
R. Arnhajm, Umetnost i vizuelno opažanje, Beograd 1981, 1987.
R. Wittkower, Sculpture. Processes and Principles, London 1979. (postoji više izdanja).
H. Read, The Art of Sculpture, Princeton 1969 (postoji više izdanja).
Marcus Vitruvius Pollio, Deset knjiga o arhitekturi, Sarajevo 1951, 1990.
Majstori umjetnosti o umjetnosti (prir. A. Gruber, A. Sidorova i L. Pinski), Sarajevo 1954.
Đ. Vazari, Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata, Beograd 1961.
J. J. Vinkelman, Istorija drevne umetnosti, Sremski Karlovci-Novi Sad 1996.
H. Velflin, Osnovni pojmovi iz istorije umetnosti, Sarajevo 1958, 1974.
E. Blant, Umetnička teorija u Italiji 1450-1600, Beograd 2004.
M. Meдић, Стари сликарски приручници I и III, Београд 1999, 2005.
↑↑↑