Istorija umetnosti

Курс:
Увод у историју уметности I (осн.)
У оквиру предмета: Увод у историју уметности I
Предавачи: др Бранислав Тодићредовни професор
др Зоран Ракићванредни професор
обавезни курс
Број бодова: 10.00
Садржај курса: Програм предмета је тематски и подељен је у неколико целина. У првој целини се пружа систематски преглед типова сакралних грађевина, основних архитектонских елемената и делова хришћанског храма. Друга обухвата појам, намену и историјат иконе, иконостаса, богослужбених предмета и књига као и сликаног украса у рукописним књигама. Најобимнија целина посвећена је изучавању иконографије и симболике источног и западног хришћанства, њиховим изворима и начину представљања појединих светитеља, циклуса и симбола.
Циљ изучавања курса: Циљ предмета је да студенти стекну основна знања о основним архитектонским елементима, типовима и основним деловима хришћанског храма, богослужбеним предметима и њиховој намени као и о иконографији и симболици источног и западног хришћанства.
Предуслови за полагање: Похађање наставе према статуту факултета.
Облици наставе: Настава се изводи током два семестра, у оквиру предавања и вежби, укључујући и рад на терену.
План курса:

1. недеља
предавање - Уводно предавање
Упознавање са програмом предмета и литературом. Појам и методе историје уметности. Помоћне историјске науке. Историја уметности и уметничка критика, теорија уметности и естетика. Врсте ликовне критике.

2. недеља
предавање - Појам архитектуре
Појам архитектуре. Однос архитектуре и сликарства. Однос архитектуре и скулптуре. Грађевински материјали и њихова употреба.

3. недеља
предавање - Грађевински материјали
Природни грађевински материјали (камен, опека, дрво). Вештачки грађевински материјали (бетон, армирани бетон, челик, стакло).

4. недеља
предавање - Основни закони архитектуре и елементи архитектонског обликовања
Основни закони архитектуре: функција, конструкција (елементи конструкције) и уметнички израз. Елементи архитектонског обликовања: простор, маса, површина, светлост и обојеност.

5. недеља
предавање - Скулптура - општи појмови
Скулптура – општи појмови. Однос скулптуре и архитектуре. Однос скулптуре и сликарства. Подела скулптуре: пуна скулптура и рељеф. Подела скулптуре према намени: монументална, декоративна и самостална скулптура.

6. недеља
предавање - Скулптура - материјали, технике, елементи ликовног изражавања, теме
Скулпторски материјали: камен, дрво, глина (теракота), порцелан, бронза, слоновача, драго камење (геме и камеје). Скулпторске технике – вајање, клесање, ливење, искуцавање. Елементи ликовног изражавања у скулптури – волумен, светлост, површина, боја. Теме у скулптури.

7. недеља
предавање - Сликарство - општи појмови
Сликарство - општи појмови. Однос сликарства и архитектуре. Однос сликарства и скулптуре. Сликарске технике: темпера, уље, фреска, мозаик. витраж, емаљ, акварел, гваш, пастел, енкаустика.

8. недеља
предавање - Сликарске технике
Сликарске технике: витраж, емаљ, акварел, гваш, пастел, енкаустика

9. недеља
предавање - Сликарски мотиви и теме; апстрактно сликарство
Сликарски мотиви – портрет, аутопортрет, акт, жанр, пејзаж, мртва природа. Сликарске теме: митолошке, религиозне, историјске и алегоријске. Апстрактно сликарство.

10. недеља
предавање - Цртеж
Цртеж – појам, изражајна средства, технике извођења, цртачки материјали и прибор. Врсте цртежа: скица, студија, картон. Историјат цртежа.

11. недеља
предавање - Графика
Графика. Појам. Историјат. Врсте штампе и подела на графичке технике. Висока (дрворез и линорез) и равна штампа (литографија). Дубока штампа (бакрорез, бакропис, сува игла, мецотинта, акватинта).

12. недеља
предавање - Икона и иконостас
Икона и иконостас. Појам, намена и историјат иконе. Технике иконописа. Врсте икона: житијне, минејне, литијске и др. Развитак и делови иконостаса. Сликани украс у рукописним књигама: минијатура, заставица и иницијал. Основни појмови из кодикологије и филигранологије.

13. недеља
предавање - Симболика
Симболика – појам, извори (Физиолог). Симболика животиња. Симболика биљака, бројева, боја, страна света. Ореол, мандорла, нимб.

14. недеља
предавање - Литература о уметности у античкој Грчкој и античком Риму
Литература о уметности у античкој Грчкој. Поликлет, Дурис са Самоса, Ксенократ, Платон и Аристотел, Паузанија. Списи о архитектури. Литература о уметности у античком Риму. Цицерон, Плиније Старији, Квинтилијан, Дион Хризостом, Филострат Старији, Плотин. Списи о архитектури. Витрувије.

15. недеља
предавање - Изучавање уметности у средњем веку
Изучавање уметности у средњем веку. Тертулијан, Климент Александријски, Августин, опат Сиже, Ираклије, Теофилус, Вилар д` Онекур, Витело. Водичи по светим местима. Списи о уметности у Византији. Павле Силенцијарије. Сликарски приручници.

16. недеља
предавање - Списи о уметности у Италији у XIV веку
Списи о уметности у Италији у XIV веку – Ф. Вилани, Ч. Ченини. Списи о уметности у Италији у XV веку – Л. Гиберти, К. Ландини, Л. Б. Алберти.

17. недеља
предавање - Изучавање уметности у раздобљу високе ренесансе и маниризма
Изучавање уметности у раздобљу високе ренесансе и маниризма - Леонардо да Винчи, Микеланђело, А. Дирер, П. Аретино, П. Пино, Л. Долче, Ђ. Вазари, Ђ-П. Ломацо, Ђ. да Вињола, А. Паладио, К. ван Мандер.

18. недеља
предавање - Изучавање уметности у XVII веку
Изучавање уметности у XVII веку – Ђ. Манчини, Ђ-Л. Бернини, Ф. Балдинучи, Ђ-П. Белори, Н. Пусен, А. Фелибјен, Р. де Пил, Ј. Зандрарт.

19. недеља
предавање - Изучавање уметности у XVIII веку
Изучавање уметности у XVIII веку – Д. Дидро, Ј. Христ, Г. Е. Лесинг, Ј. Ј. Винкелман, В. Хогарт, Џ. Рејнолдс, Ђ. Б. Вико.

20. недеља
предавање - Изучавање уметности током прве половине XIX века
Изучавање уметности током прве половине XIX века – Немачка (Ф. Шилер, В. Вакенродер, Ф. Шлегел), Француска, Енглеска, Италија. Романтизам. Изучавање уметности током друге половине XIX века – Филолошки, иконографски и атрибутивни метод. Француска (Ш. Бодлер, И. Тен, Е. и Ж. Гонкур, Е. Фромантен).

21. недеља
предавање - Изучавање уметности током друге половине XIX века
Изучавање уметности током друге половине XIX века – Енглеска (Џ. Раскин), Немачка (К. Шназе, А. Шпрингер, Ј. Буркхарт, К. Јусти). Бечка школа историје уметности (Ф. Викхоф, А. Ригл, М. Дворжак, Х. Велфлин). Италија (Ђ. Морели).

22. недеља
предавање - Изучавање уметности у XX веку
Изучавање уметности у XX веку. Проучавање византијске уметности (Н. П. Кондаков, Ј. Штриговски, Г. Мије, В. Н. Лазарев, А. Грабар, К. Вајцман). Б. Беренсон, А. Фосијон. Иконолошки метод – Е. Панофски. Социологија уметности – А. Хаузер. Друга половина столећа.

23. недеља
предавање - Историја уметности код Срба у XIX веку
Историја уметности код Срба у XIX веку. Изучавање уметности током прве половине XIX века – Л. Мушицки, Г. Магарашевић, Давидовић, В. Караџић, Ј. Вујић, Д. Аврамовић, Г. Јуришић, И. Кукуљевић-Сакцински, Л. Николић. Страни истраживачи српских старина – Буе, Гиљфердинг, Ф. Каниц. Изучавање српске уметности током друге половине XIX века – М. Валтровић, Д. Милутиновић.

24. недеља
предавање - Изучавање српске уметности у XX веку
Изучавање српске уметности у XX веку. Прва половина века – Б. Николајевић, М. Васић, В. Р. Петковић, Р. Грујић, В. Петровић, М. Кашанин, Л. Мирковић. Страни истраживачи – Покришкин, Кондаков, Окуњев, Мије. Друга половина столећа – С. Радојчић, В. Ј. Ђурић, Г. Бабић, Ј. Максимовић, П. Васић, М. Коларић, Д. Медаковић, Р. Михаиловић, С. Петковић, Л. Трифуновић и др. Истраживање архитектуре – П. Поповић, Ж. Татић, А. Дероко, Ђ. Бошковић, В. Кораћ, М. Чанак – Медић. Српска ликовна критика у XX веку.
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
P. Vasić, Uvod u likovne umetnosti, Beograd 1959, 19682, 19823, 1988. (појединa поглавља, у договору са наставником)
B. Nestorović, Uvod u arhitekturu, Beograd 1967, 5-13, 77-88, 107-108, 111-137, 139-152.
Ж. Турински, Сликарска технологија, Београд 19832, 19873, 19904, 45-47, 83, 99-100, 101-106, 107-108, 109-110, 111-114, 115.
T. Krizman, O grafičkim vještinama, Zagreb 1952, 7-9, 13-16, 21-26, 29-30, 33-38, 40-43, 46-51.
С. Стојановић, О уметности и уметницима, Београд 1952, 15-36, 73-82.
L. Venturi, Istorija umetničke kritike, Beograd 1963, 31-285.
С. Петковић, Историја уметности код Срба у XIX веку, Зборник Филозофског факултета XII/1, Београд 1974, 479-498.
Л. Трифуновић, Српска ликовна критика, Београд 1967, 9-36 (прештампано у: L. Trifunović, Studije, ogledi, kritike 4, Beograd 1990, 117-136).
G. Ferguson, Signs and Symbols in Christian Art, Oxford Univ. Press 1989 (постоји више издања, само поједине одреднице).
Општа допунска литература
R. Arnhajm, Umetnost i vizuelno opažanje, Beograd 1981 (прво издање), 1987 (друго издање)
R. Wittkower, Sculpture. Processes and Principles, London 1979. (postoji više izdanja).
H. Read, The Art of Sculpture, Princeton 1969 (postoji više izdanja).
Marcus Vitruvius Pollio, Deset knjiga o arhitekturi, Sarajevo 1951(прво издање), 1990 (друго издање)
Majstori umjetnosti o umjetnosti (prir. A. Gruber, A. Sidorova i L. Pinski), Sarajevo 1954.
Đ. Vazari, Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata, Beograd 1961.
J. J. Vinkelman, Istorija drevne umetnosti, Sremski Karlovci-Novi Sad 1996.
H. Velflin, Osnovni pojmovi iz istorije umetnosti, Sarajevo 19581, 19742.
E. Blant, Umetnička teorija u Italiji 1450-1600, Beograd 2004.
M. Meдић, Стари сликарски приручници I и III, Београд 1999, 2005.
Фисиолог, ед. Стара српска књижевност у 24 књиге, Београд 1989, 9-49.
↑↑↑