Andragogija

Курс:
Социологија културе (осн.)
У оквиру предмета: Социологија културе
Предавачи: др Ђокица Јовановићредовни професор
др Немања Звијердоцент
обавезни курс
Број бодова: 6.00
Садржај курса: Курс из Социологије културе замишљен је као увод у општу науку о култури. Социологија културе представља једну од базичних грана социологије, будући да својим предметом покрива неколико посебних социолошких области: историју и теорију културе, језик, уметност, морал, мит, религију, ране облике културе, филозофију, науку, масовну културу, начин и стил живота, однос између културе, са једне и идеологије и политике са друге стране, културну политику, субкултуру, контракултуру, симболичку комуникацију. Сврха наставе је да се предоче различита теоријска становишта о култури, о појединим важним, савременим проблемима културних процеса, о транскултурним/акултурационим кретањима, о културним идентитетима. Презентација апликативног материјала. Повремено ће се уприличити разговор, сусрет студената са ауторима значајних дела из области културе. Студенти се упућују да прате поједине занимљиве изложбе слика, филмске презентације, дискусије на трибинама у граду, итд.
Циљ изучавања курса: Акцептирање основних појмова о култури и цивилизацији, увид у основне теоријске оријентације, с посебним освртом на савремено стање у социологији културе; разграничење социолошког приступа култури од антрополошког, психолошког и филозофског.
Предуслови за полагање: Положен испит из предмета Увод у социологију 1 и Увод у социологију 2.
Облици наставе: Предавања, дискусије на семинарима, писање и саопшравање семинарских радова.
План курса:

1. недеља
предавање - Социолошко одређење појмова “културе” и “цивилизације”
Историјски развој појмова; друштвено-историјски разлози за појаву појма “цивилизације”. Проблеми језичког и семантичког одређења појма “културе”, односно “цивилизације” данас. Цивилизацијски процес и културно кретање. Инструменталне и експресивне вредности; стварносна и вредносна култура; национални и транснационални карактер културе. Универзалне културне вредности: космополитска димензија културе. Лажна или стварна дилема: универзализам цивилизације или културни партикуларизам.

2. недеља
предавање - Социологија културе
Издвајање социологија културе. Увод у социолошки, као и антрополошко-филозофски проблем теоријског одређивања појма култура. Култура и природа. Да ли култура представља социјална правила живота заједнице – начин и стил живота? Да ли је култура изоловано подручје социјалног живота, лоцирано у формама тзв. “духовне културе”, или се под културом мисли на укупан фонд творевина које је човек животом у друштву остварио, што подразумева и сектор тзв. “материјалне културе”, институционалну организацију.

3. недеља
предавање - Теорије: Еволуционистичка и метафизичка теорија
Еволуционистичка теорија,развијена у 19. веку на претпоставкама француског позитивизма и енглеског емпиризма (Тајлор,Фрејзер) имала је бројне следбенике у антропологији, етнологији и социологији. Боасов антиинтелектуализам, истовремено и антиеволуционизам, формиран на претпоставкама немачке метафизичке концепције културе широко је био примењиван у социолошким и антрополошким истраживањима током 20. века, не само у САД већ и у Европи. Следбеници и критичари ових праваца.

4. недеља
предавање - Теорије: Функционалистичка теорија културе
Малиновски је творац функционализма у друштвеној теорији,односно теорији културе. Заснован на интелектуалистичкој претпоставци, функционализам је близак и интеграционистичкој теорији, која респектује појам целине једне културе чији су елементи међусобно повезани, али и утилитаристичком поимању културе, који поред важности целине културе, наглашава улогу корисности сваког од датих елемената те целине. Апорије функционализам/дисфункционализам. Како објаснити перзистенцију неких феномена, елемената

5. недеља
предавање - Теорије: Циклусна и дифузионистичка теорија културе
Ова два правца припадају групи теорија које прилазе култури и културном систему синхронијски, наглашавајући улогу форме, структуре,система, односно у мањој или већој мери пренебрегавајући улогу дијахронијских фактора, принципа историјског и друштвеног кретања. Критика тезе о културама као потпуно затвореним организмима (Шпенглер, Данилевски, Клод Леви Строс).

6. недеља
предавање - Теорије: Симболичка теорија
Култура као систем симболичких форми. Симбол и алегорија. Култура и језик; култура као систем укрштања трансцендентализма и историзма. Теоријска схватања Касирера, Блоха и Фраја. Социо-психолошка теорија културе у делу Јунга и Маркузеа.

7. недеља
предавање - Структура “примитивних култура”: магија, религија, мит
Појам “примитивног менталитета”.Теоријске контроверзе овог менталитета:опажајно или рационално мишљење. Културни систем раних култура. Магија и религија, рани облици рационалности. Теорије мита: алегоријска, симболичка, психоаналитичка, социолошко-ритуалистичка. Социолошки приступ миту и митологији; друштвени основи настанка мита и разлози превладавања митског мишљења; романтизам и повратак митског мишљења. Демитологизација и ремитологизација.

8. недеља
предавање - Културне промене
Акултурација и енкултурација као процеси културне динамике. Типологија културних контаката. Традиција и прогрес: међуоднос.

9. недеља
предавање - Културни обрасци. Поткултура и противкуктура
Универзални карактер културе. Поткултуре као специфичан вид културне егзистенције посебних друштвених заједница. Испољавају се као релативно кохеренте културне целине. Противкултуре као девијантан, деструктиван став према постојећем културном стандарду. Начин и стил живота.

10. недеља
предавање - Модерна и традиција
Културни идентитет и развој. Идеја националне културе и културни идентитет. Култура и прогрес/регрес. Модерна: идеја слободе. Модерна као идентитет. Традиција: идеја националног романтизма. Национализам у култури.

11. недеља
предавање - Социологија уметности
Јединство предметног света. Како је могућа социологија уметности. Социјално и уметјничко. Социологија уметности као критичка теорија. Да ли је могућ одговор на питање: Шта је уметност?

12. недеља
предавање - Постмодерна
Модерни свет и култура. Постмодерни код. Постиндустријско, посткапиталистичко друштво; постмодерно стање; деконструкција метанарице.

13. недеља
предавање - Култура и политика
Култура и политичка значења. Културне основе политичког.

14. недеља
предавање - Култура и прогрес/регрес
"Стварање и разарање културних светова" као начин културне егзистенције. Последица културне промене је конзервација одређеног културног типа, који бива, такође, напуштен ("срушен") насупањем нових културних вредности.

15. недеља
предавање - Друштвене структуре и култура
Међуоднос између културних творевина, са једне, и делова друштвене структуре, са друге стране.
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Sreten Petrović, Kulturologija, Lela, Beograd, 2000.
Antonjina Kloskovska, Sociologija kulture, Čigoja štampa, Beograd, 2001.
Sreten Petrović, Kultura i umetnost, Prosveta, Niš, 1993.
Miloš Ilić, Sociologija kulture i umetnosti, Naučna knjiga, Beograd, 1991.
Miloš Ilić, Sociologija kulture i umetnosti, Naučna knjiga, Beograd, 1991.
Edvar Sapir, Ogledi iz kulturne antropologije, XX vek, Beograd, 1974.
Sreten Petrović, Kultura i umetnost, Prosveta, Niš, 1993.
Eduard Kale, Uvod o znanost o kulturi, Školska knjiga, Zagreb, 1977.
Е. В. Соколов, Културологија, Просвета, Београд, 2001.
Đokica Jovanović, Moderna i antimoderna u našem iskustvu, u: Savremeni Balkan u kon-tekstu geokulture razvoja kulture mira i evrointegracijskih procesa, In-stitut za sociologiju, Filozo
Viktorija D. Aleksander, Sociologija umetnosti, Clio, Beograd, 2007.
Entoni Gidens, Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003.
Đokica Jovanović, Jasmina Petrović, Saša Madić, Parodija tragičnog. Kič kao konstituens političke i kulturne ideologije u Srbiji, Filozofski fakultet, K.Mitrovi
Antonjina Kloskovska, Sociologija kulture, Čigoja štampa, Beograd, 2001.
Antonjina Kloskovska, Sociologija kulture, Čigoja štampa, Beograd, 2001.
↑↑↑