Newsletter 57


Драге колегинице и колеге, драги пријатељи, Центар за америчке студије је отказао све планиране догађаје за децембар у знак солидарности са студентима Филозофског, али и свих других факултета широм државе који су ступили у блокаде, захтевајући правду и одговорност. Инспирисани истрајношћу и храброшћу студената у њиховој борби, одлучили смо да читав 57. број Неwслеттера посветимо протестима.

Вести Актуелности Догађаји


Саопштење наставника, сарадника и истраживача Филозофског факултета: НЕ ПРИСТАЈЕМО НА НАСИЉЕ !

Недозвољено звучно оружје против народа који је у тишини одавао пошту страдалим сународницима у суботу, 15. марта ове године, у 19.11, огласило је улазак у следећу фазу насиља над студентима и грађанима. После “вожњи” на хаубама и ломљења вилица, прешло се на привођење и хапшење студената и оних који их подржавају. Шире се лажи о њима и њиховим породицама, подстиче се хајка, изложени су насиљу криминогених и паравојних структура.

Позивамо све надлежне органе, а посебно Министарство унутрашњих послова, да поступају у складу са законом и професионалном етиком, да буду у служби свих грађана, а не слепи извршиоци политичких наређења. Студентски протести су од самог почетка доследно ненасилни и достојанствени, и управо захваљујући студентима је 15. марта у Београду избегнута трагедија.

Зар треба да подсећамо? Студенти су ваша и наша деца, и поносни смо на њих, јер се боре за вредности које су темељ сваког слободног друштва. Позивамо вас да их заштитите – увек и свуда!

Оштро осуђујемо насиље и репресију над свим грађанима: било да су активисти, новинари, чланови невладиних организација или једноставно људи који дижу глас против неправде. Слобода говора, окупљања, изражавања мишљења и грађанске непослушности нису привилегије – то су права. Указивање на бруталне методе ауторитарног режима путем грађанске непошлушности је обавеза. Од тих вредности не одступамо. Ни под притиском. Ни под уценом. Ни под претњом, финансијском или физичком.

Долази тренутак када ће и они који данас стоје иза насиља схватити да овако више не иде. Да се друштво мења. Да отпор расте. Да се сваким насилничким чином удаљавају од мирног разрешења велике друштвене кризе у Србији.

Не дамо вам наше студенте.

Не дамо вам нашу слободу.

Не дамо вам нашу државу.

Наставници, истраживачи и сарадници Филозофског факултета у Београду

Обавештење о рефундацији 50% школарине самофинансирајућим студентима

Обавештавамо студенте који су држављани Републике Србије и који сами плаћају школарину, а који остварују право на повраћај средстава уплаћених по основу школарине за школску 2024/25. годину, у складу са Законом о високом образовању (Члан 71.), да ће исплата средстава за покриће 50% плаћене школарине у школској 2024/2025. години бити извршена преко Студентске картице (на рачун који је отворен уз Студентску картицу) најкасније до 30. априла 2025. године за део школарине плаћен до 28. фебруара 2025. године, односно до 30. септембра 2025. године за преостали износ плаћене школарине, те је неопходно да се студенти који немају Студентску картицу пријаве за исту путем портала Управе за трезор, на адреси https://zsk.trezor.gov.rs/.

Конкурс за најбољи научно-истраживачки и стручни рад у 2024.години

У циљу подстицања што бољег успеха на студијама, развијања интересовања за научно-истраживачки и стручни рад студената, подстицања креативног и критичког мишљења код њих, Универзитет у Београду студентима основних академских студија, односно интегрисаних академских студија, као и претходних година, додељује награду за најбољи научно-истраживачки и стручни рад из сваке од групација факултета, израђен у претходној календарској години.

Писмени, дипломски, семинарски и други студентски радови који представљају наставну обавезу, не могу да буду поднети на конкурс.

Рок за пријављивање радова на конкурс је 31. март 2025. године.

Детаљније погледајте у прилогу вести.

Радови се достављају секретарима одељења, у штампаној и електронској форми - непотписани, са шифром и кратком стручном оценом факултета. У прилогу рада доставља се запечаћена коверта на којој је назначена шифра рада, а у којој су наведени следећи подаци о аутору: име и презиме, година студија, студијски програм, контакт адреса и телефон.

Прилози:
Konkurs za NI i STRUCNI RAD 2024.pdf

Обавештење о конференцији Српска археологија између теорије и чињеница XII

Археологија

Поштоване колегинице и колеге,

Овим путем Вас обавештавамо да је Центар за теоријску археологију, у складу са подршком студентским блокадама, донео одлуку о отказивању овогодишње конференције Српска археологија између теорије и чињеница, која је била планирана за 28. и 29. март.


Аутори ће благовремено бити обавештени о датуму одржавања следеће конференције, када се за то стекну услови.


Срдачно,
Центар за теоријску археологију




Позив на протестну једнодневну обуставу рада у петак 7.3.2025.

Проширени ректорски колегијум Универзитета у Београду позива запослене у свим чланицама Универзитета да 7.3.2025. године пруже подршку студентима обуставом рада у току дана. Овим чином поново апелујемо на надлежне органе да у потпуности испуне легитимне захтеве студената и осуде говор мржње у јавном простору, као и све облике насиља према члановима академске заједнице. Вербални и физички напади и нетрпељивост према студентима морају да престану, а учиниоци противправних дела треба да буду санкционисани у складу са законом. Једнодневном обуставом рада, такође, пружамо недвосмислену подршку нашим колегама просветним радницима, који се, упркос великим притисцима и претњама, храбро боре за достојанствен рад и стоје уз захтеве наших студената.

Филозофски факултет ће, у складу са позивом Проширеног ректорског колегијума, 07.03.2025. године привремено обуставити све радне активности.

Пријава предмета за слушање и полагање за студенте ДАС по статутима 06-09-14 за школску 2024/25 - 07-21.03.2025. године

Поштоване колегинице и колеге, од 07.03.2025. у 00ч. ће у вашим е-индексима бити отворена пријава полагања за старе статуте ДАС - 06-09-14. Пријава ће бити отворена до 21.03.2025. године.

Позив за националну научну конференцију са међународним учешћем Студентски протести 2024/2025: БлоКАДА, ако не САДА?

Социологија

22 - 25. новембар 2025. године Филозофски факултет - Универзитет у Београду

Позивамо вас да се придружите нашој интердисциплинарној конференцији поводом годишњице почетка студентских блокада и допринесете дискусији о политичким, друштвеним, културним и генерацијским изазовима које су студентски протести покренули. Ови протести, који представљају најзначајнији студентски покрет у нашој савременој историји, постављају кључна питања о будућности друштва Србије.


Прилози:
SO-2025-3-3-234764.pdf

Упис постапсолвената у пролећни семестар

Упис постапсолвената у пролећни семестар школске 2024/25. године ће се обавити од 20. до 28.02.2025. радним данима од 12 до 14 часова на шалтерима у приземљу. За упис је потребан индекс и доказ о уплати накнаде од 4950,00 динара.

Саопштење Универзитета у Београду – Архитектонског факултета дана 14.02.2025. године

Универзитет у Београду – Архитектонски факултет најоштрије осуђује непримерено и агресивно понашање медија „Информер“ према ректору проф. др Владану Ђокићу, износећи увреде на његов рачун, угрожавајући његову слободу кретања и обављања активности и понашајући се претеће у односу на његову безбедност.

Ово је нажалост још један у низу догађаја који траје већ дуже времена и у којима медиј „Информер“ неистинитим извештавањем наноси велику штету целокупној академској заједници Србије.

На основу Закона о јавном информисању и медијима, позивамо “Информер” да одмах прекине са овом непримереном, нечасном и бруталном праксом. Такође, овим путем истовремено апелујемо и на све остале медије да своје деловање спроводе сходно Закону о јавном информисању и медијима и другим важећим прописима, као и да се понашају у складу са свим цивилизацијским нормама, часно, достојанствено и објективно, и извештавају о актуелним догађајима везаним за рад Ректората, проширеног Ректорског колегијума, Универзитета у Београду и целе академске заједнице у Србији.

Саопштење Одељења за археологију

Археологија

Изражавамо суштинско неслагање и најоштрије осуђујемо избацивање колегиница проф. др Ирене Љубомировић и проф. др Јасмине Стаменковић Шаранац из Научног одбора међународног научног скупа „Ниш и Византија“. Начин њиховог уклањања, без објективних разлога, мимо било каквих процедура и потпуно самовољно, представља недопустиво мешање политичких актера у научни рад и непосредно угрожава интегритет и независност стручног деловања. Захтевамо да колегинице хитно буду враћене на своје позиције, а да умешани појединци преузму одговорност за своје поступање. Уколико се ово не догоди, позивамо колегинице и колеге свих струковних профила да преиспитају своје даље учешће на научним скуповима „Ниш и Византија“, као и објављивање својих радова у истоименом зборнику.

Подршка здравственим радницима и сарадницима Института за ментално здравље

Здравствени радници и сарадници Института за ментално здравље у Београду недељама уназад сваког петка излазе у 11 и 52 да одају почаст настрадалима у паду надстрешнице у Новом Саду. 31. јануара, током петнаестоминутне ћутње, на улици се појавио аутомобил који је првобитно стао и кренуо уназад (не остављајући утисак претње), а у ствари са циљем да добије додатно убрзање и залети се у људе који су блокирали улицу. Две докторке су повређене том приликом.

Ми, запослени на Филозофском факултету Универзитета у Београду, најоштрије осуђујемо овај догађај. Желимо да изразимо наше саосећање и велику подршку према запосленима у Институту - установи која помаже раду Одељења за психологију кроз сарадњу у извођењу наставе и на пољу научно-истраживачког рада.

Догађај од . 31. јануара указује на пораст бруталности и насиља у друштву и да су грађани изложени нападима који угрожавају њихове животе, али и право на слободу изражавања и право да одају почаст жртвама трагедије у Новом Саду.

Докторкама желимо што бржи опоравак!



Одељења


Андрагогија

Студијска група за андрагогију настала је из истоименог смера на Одељењу за педагогију 1979. године. На Групи за андрагогију постоје основне, мастер и докторске студије засноване на изучавању већег броја андрaгошких дисциплина које се баве општим и специфичним проблемима учења и образовања одраслих.

Археологија

Катедра за археологију на Великој школи у Београду формирана је 1881. године избором Михајла Валтровића за првог професора археологије у Србији. Семинар за археологију издвојен је као самостална наставна и научна јединица 1920. године, док се од 1962. настава на Филозофском факултету одвија у оквиру Одељења за археологију.

Етнологија и Антропологија

Одељење за етнологију и антропологију обележило је 2006. године 125 година од увођења етнологије у наставу на Великој школи и 100 година од оснивања Етнолошког семинара на Филозофском факултету.

Историја

Настава из Опште историје почела је на Лицеју 1838. и наставила се на Филозофском Факултету Велике школе у Београду од 1863. и Универзитету од 1905. године. Одељење за историју основано је статутом Филозофског факултета из 1963. године.

Историја уметности

Катедра за историју уметности основана је 1905. Године 1927. катедра је прерасла у део посебне студијске групе са историјом уметности као главним предметом а реформом из 1963. формирано је Одељење за историју уметности.

Класичне науке

Настава класичних језика има своју предисторију у устаничкој Великој школи и Лицеју од почетка XIX века. Године 1875. основана је Катедра за класичне језике и књижевност, а 1900. је класична филологија издвојена у посебну групу.

Педагогија

Изучавање педагогије као академске дисциплине почиње у Лицеју (основан 1838. године), наставља се на Великој школи (основана 1863. године) и Универзитету у Београду (основан 1905. године).

Психологија

Настава психологије у Србији започиње на Лицеју, 1854. године, и наставља се за време Велике школе и Универзитета од 1905. године. Избором др Борислава Стевановића за доцента и формирањем Семинара за експерименталну психологију, Група за психологију почиње са радом 1928. године.

Социологија

Настава социологије у Србији започиње на Правном факултету у Београду, где је 1935. основана Катедра за социологију. Након Другог светског рата та катедра се, из политичких разлога, гаси, да би се 1959. године дозволило образовање Катедре за социологију на Филозофском факултету у Београду.

Филозофија

Настава филозофије у Србији започиње на Лицеју 1853. године, и континуирано се одвија на Великој школи и Универзитету од 1905. године. Данас је Одељење за филозофију Филозофског факултета у Београду организовано у три семинира: Семинар за историју филозофије, Семинар за етику, естетику и филозофију политике и Семинар за логику, епистемологију и филозофију науке.

Центар за образовање наставника

Педагошко, психолошко и методичко образовање студената - будућих наставника има дугу традицију на Филозофском факултету. Катедра Гимназијске педагогике основана је још 1892. године, када је професор Војислав Бакић изабран за професора ове катедре, а зачеци педагошког, психолошког и методичког образовања на Факултету јављају се и раније. Као засебна наставна јединица Филозофског факултета, Центар за педагошко, психолошко и методичко образовање студената је формиран 1971. године. Године 2008. овај центар мења назив и постаје Центар за образовање наставника (ЦОН).

Кабинет за стране језике

Кабинет за стране језике Филозофског факултета основан је 1961. године, када се од тадашњег Филозофског факултета одвојио Филолошки факултет. Филозофски факултет је одувек сагледавао значај изучавања страних језика како за потребе студирања тако и за бављење стручним и научним радом. По свом ангажованом односу према учењу и настави страних језика, као и по броју и избору страних језика који се на њему изучавају, Филозофски факултет се може сматрати предводником међу нефилолошким факултетима Универзитета у Београду.

Филозофски факултет

Филозофски факултет је најстарији факултет Универзитета у Београду, чији почеци сежу у 1838. годину када је актом кнеза Милоша у Крагујевцу основан Лицеј. Данас је Филозофски факултет модерна школа која прати све савремене токове европског академског простора. Филозофски факултет има преко 250 наставника и сарадника и 200 истраживача, а на њему студира око 6000 студената на свим нивоима, од основних до докторских студија. Настава се одвија у оквиру десет студијских група - филозофија, социологија, психологија, педагогија, андрагогија, етнологија и антропологија, историја, историја уметности, археологија и класичне науке. Неке од студијских група имају традицију дужу од једног века и познате су и признате у свету.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ

0
0
0
0