Запослени


др Миомир Деспотовић

редовни професор
декан


Миомир Деспотовић је рођен у Пљевљима, (Црна Гора) 29.08.1955, где je завршио основну и средњу школу. Педагошке и андрагошке науке je студирао на Филозофском факултету у Београду, где je дипломирао, магистрирао и докторирао. После дипломирања и одслужења војног рока краће време радио je у средњој стручној школи у Ваљеву, а затим у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду. Од 1984. године ради на Одељењу за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду, где je 1996, биран за доцента, 2001, за ванредног и 2011. године за редовног професора.

На Одељењу за педагогију и андрагогију држи наставу из неколико обавезних и изборних предмета на основним, мастер и докторским студијама (Општа андрагогија, Андрагошка дидактика, Учење одраслих, Филозофија образовања одраслих, Развој курикулума, Анализа потреба за знањима и вештинама, Примена теорија учења у образовању одраслих и др). На Филозофском факултету Уневерзитета Црне Горе, такође, предаје групу андрагошких предмета. До сада je био ментор и члан већег броја комисија за одбрану диплoмских, магистарских / мастер и докторских радова на Филозофском факултету у Београду, Новом Саду, Никшићу и Косовској Митровици. Трeнутно je у улози ментора за израду три докторске дисертације на Филозофском факултету у Београду.

Учествовао je на већем броју научних и стручних скупова у земљи и иностранству и објавио шест монографија и преко 70 научних и стручних радова из различитих области андрагогије.

На Филозофском факултету Универзитета у Београду обављао je различите функције: управник Института за педагогију и андрагогију (2000 -2005), продекан за финансије 2006 – 2012), управник Одељења за педагогију андрагогију и шеф Катедре за андрагогију (2012 – 2015).

У Институту за педагогију и андрагогију био je уредник библиотеке «Андрагошке студије» и уредник неколико зборника радова. Од 1984. године до данас био je на позицији уредника или главног и одговорног уредник часописа «Андрагошке студије», који је одлуком МПНТР категоризован као часопис међународног значаја и који је, такође класификован као академски рецензиран међународни часопис - ЕРИХ плус листа.

Од 2002. године до данас учествовао је као сарадник или руководилац на свим пројектима Института за педагогију и андрагогију, које је финансирало Министарство за науку. Активан je члан неколико професионалних асоцијација: Друштво андрагога Србије, Balkans Association for Pedagogy and Education (BASOPED) и European Society for Research on the Education of Adults (ESREA). Неколико година je активно радио у Друштву за образовање одраслих бавећи се питањима промоције образовања одраслих, унапређењем његове друштвене функције и препознатљивости и практичним обукама стручњака за рад у подручју образовања и учења одраслих.

Учествовао je у раду различитих Владиних тела која се баве питањима образовања и науке. Био je члан тима за реформу образовања одраслих и члан тима за реформу средњег стручног образовања МПС (2001 – 2006) и члан Савета за стручно образовање и образовање одраслих (2010-2016). Од 2012. до 2015. био je члан Већа друштвено хуманистичких наука на Универзитету Београду, а од 2016. члан je Матичног научног одбора за филозофију, психологију, педагогију и социологију Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Као члан различитих радних група учествовао je у изради већег броја реформских докумената (Концепције стручог образовања и обуке у Србији – 2004, Методологија развоја програма образовања у средњем стручном образовању - 2005, Стратегија развоја образовања одраслих у Републици Србији, 2007, Стратеија развоја средњег стручног образовања у Републици Србији - 2007, Закон о образовању одраслих, 2013, Методолошки оквир за развој, имплементацију, мониторинг и евалуацију пилот програма у Србији – 2014).

У својству експерта учествовао je у реализацији већег броја ЕУ пројеката у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Македонији и Молдавији за питања развоја курикулума, обуке наставника, развој материјала за учење и израду приручника, анализу потреба тржишта рада, стратешко планирање у образовању одраслих, развој стандарда рада, развој стандарда образовања, оцењивање у средњем стручном образовању, евалуацију у образовању одраслих и признавање претходног учења.

↑↑↑