Вести и догађаји

Опште вести
RSS
28
 
Јан
 
2020

Центар за америчке студије организује другу „Недељу америчке културе и друштва“, од 24. до 29. фебруара, на Филозофском факултету у Београду. Предавања у оквиру овогодишње радионице држаће професори Филозофског факултета, који се на различите начине баве проучавањем америчке историје, културе и друштва. На овој радионици, професори Одељења за историју, Одељења за социологију, Одељења за историју уметности и Одељења за етнологију и антропологију, одржаће низ предавања о америчким феноменима, кроз које ће дати увид у ширу слику америчке историје, културе и друштва. Теме/феномени којима ћемо се ове године бавити су „Планина Рашмор“ (проф. др Симона Чупић), „In God We Trust“ (проф. др Милан Вукомановић), „Wall Street“ (проф. др Огњен Радоњић), „Побуна“ (проф. др Дубравка Стојановић), „Прајд“ (проф. др Исидора Јарић), „Woodstock“ (проф. др Марко Шуица), „Аутомобили“ (проф. др Радина Вучетић), „Route 66“ (проф. др Јелена Мргић), „Уклета места“ (проф. др Бојан Жикић), „Музеј “ (проф. др Јасмина Чубрило), „Реклама “ (Проф. др Милан Ристовић), „НЛО “ (проф. др Данијел Синани), „Срећа“ (проф. др Илдико Ердеи) и „Успех“ (проф. др Иван Ковачевић), а кроз које ћемо промишљати америчке председнике, религију, економију, технолошки успон, побуну и протест, борбу за грађанска права, институције културе, конзумеризам и америчке вредности. Током радионице, предвиђени су посете Амбасади САД у Београду и Америчком кутку, Pub Qiuz и трагање за америчким наслеђем у некој од институција културе. Ова радионица намењена је студентима завршне године основних студија и студентима мастер и докторских студија Филозофског факултета, заинтересованим за културну и друштвену историју Америке и за америчке студије. Од студената који се пријаве, очекује се присуство током целе радионице. Пријаву за радионицу (која у прилогу), уз биографију и мотивационо писмо, потребно је послати до 10. фебруара на rvucetic@gmail.com и centarzaamerickestudije@gmail.com


21
 
Јан
 
2020

У оквиру програма Није Филозофски ћутати на Филозофском факултету у Београду одржаће се изложба НИН: ЦРНО НА БЕЛО на којој ће бити представљено 40 насловних страна, радова читаоца настаријег недељника на Балкану. Изложба се отвара 23.1. 2020. у 18 часова, а на отварању ће говорити проф. др Миомир Деспотовић, Миодраг Мајић, Југослав Влаховић, Александар Баљак, Вук Цвијић и Милан Ћулибрк.

***

Какав је био ефекат повлачења оригиналне насловне стране од 28. новембра 2019., због које је НИН две недеље оптуживан да „призива атентат” на председника Србије Александра Вучића? Како се за пет недеља од пет белих дошло до више од 100 веома садржајних насловних страна, које су креирали сами читаоци? Да ли је власт очекивала такав одговор новинара и читалаца најстаријег недељника на Балкану и једног од шест најстаријих у свету? Може ли се истина зауставити? Ко заиста руши Крушик? Има ли независне штампе у земљи у којој скоро да не постоје независне институције?

Од свих пристиглих радова, трочлани стручни жири - Југослав Влаховић (илустратор и карикатуриста НИН-а), Александар Баљак (афористичар) и Славимир Стојановић Футро (дизајнер и доцент Факултета примењених уметности) – изабрао је 40 насловних страна, које ће бити изложене на Филозофском факултету до 15. фебруара.

На свечаном отварању изложбе „Црно на бело“, 23. јануара у 18 часова, говориће др Миомир Деспотовић (декан Филозофског факултета), Миодраг Мајић (добитник награде „Верица Бараћ“ за 2019.), Југослав Влаховић и Александар Баљак (селектори изложбе), Вук Цвијић (новинар НИН-а, добитник награда „Душан Богавац“ и „Лаза Костић“ за 2019.) и Милан Ћулибрк (главни и одговорни уредник НИН-а, добитник награде „Витез позива” за 2019.)

Три најбоље насловне стране биће проглашене 27. јануара, а њихови аутори биће награђени бесплатном годишњом претплатом на електронско издање НИН-а, који 26. јануара слави 85 година од изласка првог броја.

Филозофски факултет у Београду, поштујући најсветлије тековине универзитетског живота, представља простор слободне и критичке мисли. Организовањем изложби у оквиру програма Није филозофски ћутати позивамо да се гледа, мисли и говори слободно и тако доприносе изградњи критичке мисли и демократског друштва.


16
 
Јан
 
2020

Тринаеста зимска радионица 'Јеврејска уметност и традиција' одржаће се од 03. до 08. фебруара 2020. године, у организацији Центра за студије јеврејске уметности и културе и Одељења за историју уметности на Филозофском факултету, Универзитета у Београду. Циклусе предавања у оквиру овогодишње радионице одржаће гостујући професори са Универзитета Бен Гурион из Негева у Израелу, Проф. др Елиезер Папо и Проф. др Петер Сх. Лехнард, као и Проф. др Мирјам Рајнер са Универзитета Бар Илан у Израелу. Током радионице „Јеврејска уметност и традиција“ појединачна предавања на различите теме одржаће професори и сарадници Одељења за историју уметности и Одељења за историју Филозофског факултета као и са Одсека за Иберијске студије, Филолошког факултета, Универзитета у Београду. Предвиђени су разговори о модерном Израелу са представницима амбасаде, затим програм радионице обухвата и промоције нових књига из области Јеврејских студија као и разговоре са савременим позоришним уметницима. Наставни курсеви и појединачна предавања имају за циљ да полазнике упознају са различитим феноменима и концептима из домена јеврејске уметности и традиције. Током радионице предвиђени су обиласци јеврејске топографије Београда и посета београдској синагоги Сукат Шалом. Зимска радионица намењена је студентима хуманистичких и друштвених наука заинтересованим за културну историју јеврејског народа, са нарочитим освртом на визуелну културу, књижевност, верску традицију као и културу сећања Јевреја. Пријаве за радионицу отворене су до 1. фебруара 2020. године, посредством формулара који се налази у прилогу, а потребно га је послати на електронску адресу: jevrejskestudije@gmail.com

Више о овој и претходним радионицама: http://www.f.bg.ac.rs/instituti/csjuk/radionica



16
 
Јан
 
2020

Универзитет у Београду
Филозофски факултет


Драга колегинице/ Драги колега,

Позивамо вас на свечану доделу диплома која ће се одржати у понедељак 27. jануара 2020. у 13:00 часова у амфитеатру „Георгије Острогорски“.

Молимо вас да са собом неизоставно понесете личну карту или пасош како бисмо свечану доделу диплома обавили на ваљан начин и обострано задовољство.

Радујући се предстојећем сусрету,

Декан Филозофског факултета
Проф. др Миомир Деспотовић



15
 
Јан
 
2020

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е



Дана 24.12.2019. године донет је Правилник о заштити од сексуалног узнемиравања и уцењивања Филозофског факултета у Београду, број 2115/1, са чиме је Декан Факултета упознао присутне чланове Наставно-научног већа, на седници одржаној дана 26.12.2019. године..
Правилник се налази на сајту Факултета, линку: Правилник o заштити од сексуалног узнемиравања и уцењивања.




9
 
Јан
 
2020

Испит из предмета Енглески језик 1 одржаће се 15.јануара 2020. године у 14ч у АМФ (јануарски рок) и 05. фебруара 2020. године у 16ч у АМФ (фебруарски рок).


26
 
Дец
 
2019

24
 
Дец
 
2019

Поштоване колеге,

обавештавамо вас да ће Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије расписати крајем децембра 2019. конкурс за суфинансирање монографских и других научних дела. Уколико желите да конкуришете за средства преко Центра за издавачку делатност Филозофског факултета молимо вас да електронску верзију текста и три рецензије са попуњеним и потписаним рецензентским формуларима (један рецензент са Факултета, два са стране) предате до 15.1.2020. године секретару Центра за издавачку делатност др Мирослави Костић (Институт за историју уметности).

По пријему рукописа Центар преузима, како је то утврђено Правилником о издавачкој делатности који је усвојен на седници Наставно-научног већа октобра 2008, све обавезе везане за штампање публикације.

Секретар Центра за издавачку делатност
др Мирослава Костић



23
 
Дец
 
2019

СРЕЋНЕ НОВОГОДИШЊЕ И БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ ЖЕЛИ ВАМ УПРАВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ!



20
 
Дец
 
2019

Као пригодно издање Поште Србије, међу маркама са ликовима знаменитих личности Србије, недавно је објављена и марка са ликом професора Милоја М. Васића, изузетно значајне личности за развој археологије у нашој земљи. Пратећи текст наводи детаље из његове биографије, као и податак да је у изради ове марке обезбеђена стручна сарадња Народног музеја из Великог Градишта. На самој марки, а посебно на коверту који је прати, приказан је лик професора Васића, као и предмети и мотиви који, претпостављамо, треба да илуструју његов рад и достигнућа на основу којих је сврстан међу значајне личности наше историје. Међутим, мотиви који су изабрани углавном не одсликавају научне чињенице, нити имају икакве везе с Васићевим археолошким радом, већ указују на погрешне и псеудо-археолошке тврдње, темељно оспорене у стручној литератури.

Приказане правоугаоне плочице познате су међу археолозима под именом „плочице из Тартарије“, по налазишту у западној Румунији, а њихова аутентичност и проналазак (1961) су под оправданом сумњом. Уосталом, оне нису ни на који начин повезане с проф. Васићем. Други керамички диск (на коверти), чак и није из винчанске културе, већ потиче из каснијег налазишта бронзаног доба у околини Панчева (које такође није Васић ископавао). Читава ликовна композиција је несрећан избор артефаката који већином немају везе с Милојем М. Васићем, а требало би да сугеришу научно сасвим неутемељену тврдњу да је на територији Балкана у раној праисторији постојало писмо. Знаци који се појављују на марки и коверти у позадини Васићевог лика потпуно су слободна и научно бесмислена реконструкција тог писма, које се у јавности често појављује под именом „винчанско писмо“. Не знамо да ли је композиција на марки и коверти резултат археолошког незнања, иначе врсног ликовног уметника Савића, или су му из музеја у Великом Градишту сугерисали погрешне и сумњиве податке. У сваком случају, у овој земљи постоје и мериторније институције којима су се аутор и издавачи маркице могли обратити, па не би осрамотили лик и дело Милоја М. Васића, што су учинили.

Запажамо да ово није једини пример присуства псеудо-археолошких идеја у контексту који није примерен, као што је случај и са веома обимним интервјуом са Семиром Османагићем, који је 8. децембра 2019. емитовао Други програм Радио Београда у оквиру емисије „Дионис“. Османагићево наводно откриће „пирамида“ (заправо природних формација) у Високом у Босни, тобоже већих и старијих од египатских, оспорили су познати египтолози, као и међународна археолошка удружења. Систематско занемаривање становишта наше струке чак и од стране највиших државних чиновника довело је и до тога да је, поводом пројекта изградње жичаре на Калемегдану, Београдска тврђава недавно увршћена у најужи избор за седам најугроженијих споменика културе у Европи, коју годишње објављује међународна експертска организација Европа Ностра. Изражавамо озбиљну забринутост да систематско ниподаштавање нашег стручног знања од стране државних институција и медија води у даље озбиљно угрожавање културне баштине Србије, која је драгоцено и необновљиво добро од највишег општег значаја.

Наставници и сарадници Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду


1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39
↑↑↑