У оквиру научноистраживачког пројекта Човек и друштво у време кризе, који је финансиран из средстава Филозофског факултета, чланови и чланице Института за социолошка истраживања били су део пет тимова којима су руководили Огњен Радоњић, Слађана Драгишић Лабаш, Мина Петровић, Ивана Спасић и Владимир Вулетић.

Стварање нових знања ради подстицања друштвеног, технолошког, културног, уметничког и економског развоја, повећања друштвеног производа и подизања стандарда грађана и квалитета живота и очување и унапређење општег фонда знања, као услова за разумевање, јачање и допринос светским развојним процесима су неки од законом дефинисаних циљева научноистраживачке делатности. Иако законодавац није предвидео истину као циљ научноистраживачке делатности, да ли бисмо и њу могли овим циљевима придружити, а можда и као прву поставити? Како уопште функционише начин бављења науком данас? Да ли савремени начин бављења науком има позитивне или негативне последице по квалитет целокупног фонда знања? Научноистраживачка делатност појединца игра веома важну улогу у процесу стицања наставно-научних и, наравно, научних звања. Какав је однос између научних резултата и стицања звања?

Студентски парламент Филозофског факултета, у сарадњи са удружењима студената педагогије, социологије и филозофије, организује циклус од три трибине чије се теме односе на стање високог образовања и науке у Србији, али и шире импликације стања академске заједнице по друштво.

Трећа у низу трибина, под називом: „Доба (не)квалитетне науке? – Квалитет знања и звања у доба хиперпродукције научних радова”, ће се одржати у уторак 20. децембра 2022. године, са почетком у 19 часова, у Клубу студената Филозофског факултета „Плато” (улаз из Васине улице).

На трибини ће говорити:

- проф. др Перо Шипка, председник Центра за евалуацију у образовању и науци и редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду у пензији;

- проф. др Александар Костић, редовни члан Српске академије наука и уметности и редовни професор Филозофског факултета у Београду у пензији;

- проф. др Војислав Јелић, редовни професор Филозофског факултета у Београду у пензији.

Са задовољством вас позивамо да заједно са нашим говорницима покушамо да одговоримо на нека од наведених питања.

Преношење научних, уметничких и стручних знања и вештина, развој науке и унапређење уметничког стваралаштва, обезбеђивање научног, уметничког и стручног подмлатка и образовање креативне популације која непрекидно усваја и ствара нова знања су неки од циљева високог образовања у Републици Србији. Високо-образовним системом се прописују средства за постизање наведених циљева, а њихова погодност се ретроактивно оцењује, с обзиром на њихов учинак. Међутим, оно што, по свему судећи, и самим учесницима у високо-образовном процесу остаје нејасно јесте: Како тај систем уопште функционише? Да ли у том систему постоје некакви недостаци? Ако постоје, каква је њихова природа и њихов корен, те да ли се могу отклонити и на који начин?

Студентски парламент Филозофског факултета, у сарадњи са удружењима студената педагогије, социологије и филозофије, организује циклус од три трибине чије се теме односе на стање високог образовања и науке у Србији, али и шире импликације стања академске заједнице по друштво.

Друга у низу трибина, под називом „Стање високог образовања у Србији – Недостаци високог образовања и начини за његово унапређење ”, ће се одржати у уторак 13. децембра 2022. године, са почетком у 19 часова, у Клубу студената Филозофског факултета „Плато” (улаз из Васине улице).

На трибини ће говорити:
- проф. др Владица Цветковић, редовни члан Српске академије наука и уметности и редовни професор Рударско-геолошког факултета у Београду;
- проф. др Александар Бауцал, редовни професор Филозофског факултета у Београду;
- проф. др Исидора Јарић, редовна професорка Филозофског факултета у Београду.

Са задовољством вас позивамо да заједно са нашим говорницима покушамо да одговоримо на нека од наведених питања.

Дана 07.12.2022 од 10 до 15 часова у свечаној сали Филозофског факултета биће организована акција добровољног давања крви.

Племенити људи дају крв јер трансфузија нема алтернативу. Осећај припадности друштву и сазнање да тим чином може бити СПАСЕН нечији живот, наводе људе да постану редовни даваоци крви.

Улепшај дан себи и другима.

Детаљније у прилогу вести.

У прилогу - Обавештење о изложби ХЕРИСТЕМ – СТЕМ у баштинским наукама.
Изложбу можете погледати од понедељка, 5. децембра на IV спрату Филозофског факултета.