|
Институт за антику и класично наслеђе и Одељење за класичне науке имају задовољство да вас обавесте о предстојећим предавањима проф. др Стефани Вест (Универзитет у Оксфорду)
Odyssean Alternatives
петак, 23. март у 13.00, малa салa САНУ
The dilemma of the "source-citations"; Herodotean scholarship
at a cross-roads
понедељак, 26. март у 13.00, свечана сала "Драгослав Срејовић", Филозофски факултет
|
|
|
Институт за антику и класично наслеђе и Одељење за класичне науке имају задовољство да вас обавесте о предстојећем гостовању предавача др Атанасиоса Вергадоса (Универзитет у Њукаслу).
Хесиод, Теогонијa 337-506, радионица
уторак, 20. марта у 10.00, учионицa СтКЛ1
Hesiod and Xenophanes, предавање
среда, 21. марта у 11.30, учионицa СтКЛ1
Hesiod and Early Mythography, предавање
четвртак, 22. марта у 11.30, учионицa СтКЛ1
|
|
|
Социолошки клуб Вас позива на ново окупљање: повод за разговор биће недавно објављен "Каталог база података за истраживања у области безбедности" а разговараћемо и о интердисциплинарном приступу емпиријским истраживањима овог и сродних феномена.
У разговору ће учествовати аутори "Каталога": асистент Иван Димитријевић и истраживачица приправница Ана Параушић са Факултета безбедности, сарадници Центра за примењену безбедност, док ће социолошки поглед на ове теме дати доц. др Јелена Пешић са Одељења за социологију Филозофског факултета у Београду.
Социолошки клуб биће одржан 22.3.2018. у 18 часова у Институту за социолошка истраживања.
|
|
|
|
Лабораторија за експерименталну психологију вас позива на трибину Радославa Зеленовићa, директорa Југословенске кинотеке (1992-2016) са темом JУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА: СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА УСПОНА И ИСКУШЕЊА - посета Кинотеци.
Трибина ће се одржати у четвртак 15. марта у 15 часова, у просторијама Лабораторије за експерименталну психологију на Филозофском факултету у Београду (сутерен Факултета).
У прилогу се можете детаљније информисати о садржају трибине.
|
|
|
Позивамо Вас на предавање које ће професор Шон Хомер са Америчког универзитета у Бугарској, одржати у уторак, 13. марта у 17 сати у Свечаној сали, на тему
Narrating Trauma: Reflections on Individual and Collective Trauma through Contemporary Balkan Cinema.
Апстракт предавања и биографска белешка о аутору налазе се у прилогу.
|
|
|
Волонтери Филозофког факултета вас позивају на прву пролећну Акцију добровољног давања крви која ће се одржати 08.03.2018. од 11 до 17 часова, у Свечаној сали Драгослав Срејовић (108). Дођите да дате крв и тиме помогнете онима којима је свака помоћ неопходна! Видимо се :)
|
|
|
Лабораторија за експерименталну психологију вас позива на трибину са темом ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА – СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА УСПОНА И ИСКУШЕЊА, о којој ће говорити Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке (1992-2016).
Трибина ће се одржати у четвртак 8. марта у 15 часова, у просторијама Лабораторије за експерименталну психологију на Филозофском факултету у Београду (сутерен Факултета).
У прилогу се можете детаљније информисати о садржају трибине.
|
|
|
Част нам је да вас обавестимо да се Одељење за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду налази међу првих 200 у свету на годишњој листи QS Top Universities https://www.topuniversities.com/university-rankings/university-subject-rankings/2018/archaeology). Својом високом позицијом на ранг листи, Одељење за археологију као једиствено место за образовање младих археолога у Србији, је најбоље рангиран одсек Универзитета у Београду.
Листа QС Top Universities представља међународно признату ранг-листу универзитета и једина је међународна ранг-листа која је добила признање Међународне експертске групе за рангирање.
|
|
|
Позивамо Вас на промоцију истраживања “Култура рађања и партнерски живот у Србији”, реализованог у току 2017. године у оквиру Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, уз логистичку и медијску подршку удружења “Центар за маме”.
Почетни резултати овог истраживања презентовани су у тематском броју часописа “Лимес” (2017/2) “У сенци јавних политика: Родне политике и родно искуство” доступном на линку https://www.limesplus.rs/images/2017-2/Llimes---Rodne-politike-2-2017---za-tampu.pdf
Промоција ће бити одржана 7. марта у 18:15 у свечаној сали Филозофског факултета.
Конференција за медије биће одржана 7. марта у 11:00 у свечаној сали Филозофског факултета, уз учешће потпредседнице Владе Републике Србије Зоране Михајловић, у функцији координаторке Координационог тела за родну равноправност Републике Србије.
У промоцији ће учествовати: др Нада Секулић (координаторка истраживања, Филозофски факултет, Институт за социолошка истраживања)), др Биљана Станковић (Филозофски факултет), Дуња Полети (Филозофски факултет, Институт за социолошка истраживања) и Јована Ружичић и Јелена Братић (Центар за маме).
Истраживање се бави друштвеним положајем мајки, политичком културом жена и политичком културом спрам жена, као и јавним политикама које се односе на родитељство и родну равноправност у Србији данас. Део истраживања односи се на дискриминацију ЛГБТ особа из перспективе постојећих родних политика. Истраживање је спроведено на узорку од 1560 жена мајки у Србији укључујући и север Косова.
Темат је подељен у три дела. У првом делу под насловом “Макрополитике вс. индивидуалне праксе и преференције” обрађен је проблем колизије или неусклађености јавних политика и реалног искуства жена у Србији. Други део “Микросоцијалне праксе и односи” односи се на анализу личних животних стратегија жена у њима непосредном друштвеном окружењу. Трећи део “женско тело” чине два текста који се баве женском телесношћу - условима у породилиштима у Србији и контрацептивном и репродуктивном културом из перспективе родне равноправности.
Резултати овог истраживања не указују на унапређење равноправности жена у српском друштву данас. Генерално, примања жена су знатно нижа у односу на њихове партнере, а животни баланс између приватног и јавног живота је и даље нарушен високом оптерећеношћу жена поделом послова и одговорностима у кући, у условима у којима буџет породице зависи од плаћеног рада и мушкараца и жена. У породицама се упорно одржава родна сегрегација у подели послова, а терет бриге за старе и болесне пада у целини на жене. Према више показатеља, систем вредности жена/мајки у Србији формира се данас у правцу репатријархализације, а показатељи овог истраживања упућују такође на закључак да развијање демократске политичке културе није могуће у условима општег пада животног стандарда, а још мање у оквирима јавних политика базираних на превазиђеним и националистичким моделима популационе политике. Рад на повећању животног благостања и животног баланса жена генерално се показује као основна и неопходна карика која недостаје у родним политикама у Србији данас.
Организатори скупа,
др Нада М. Секулић (Филозофски факултет, Институт за социолоска истраживања)
мр Јована Рузичић (оснивачица и директорка Центра за маме)
|
|
IS-2018-3-14-206966.pdf 
