Sociologija

Курс:
Историја економске мисли - изборни курс
У оквиру предмета: Историја економске мисли
Предавачи: др Огњен Радоњићредовни професор
изборни курс
Број бодова: 3.00
Садржај курса: На курсу ће се студенти упознати са најистакнутијим мислиоцима и школама економске теорије кроз историју. Обухваћене су економске мисли и идеје првих робовласничких држава, антике, средњег века, доба меркантилизма, физиократске школе, класичне политичке економије, марксистичке реакције, маргинализма, кејнзијанистичке револуције и савремене економске мисли у виду монетаризма, школе рационалних очекивања и школе економије понуде. Биће анализиране мисли и теоријске поставке најрепрезентативнијих представника одређеног историјског доба или школе, где ће се студенти упознати са дометима и ограничењима теорија које се обрађују. У току курса студенти ће се у кратким цртама упознати са појмовима цена, производње, вредности, новца, каматних стопа, запослености, инвестиција, инфлације итд.
Циљ изучавања курса: Курс има за циљ да студенте упозна са еволуцијом у значењу и значају основних економских појмова, механизама и канала трансмисије промена у односима између основних економских варијабли кроз економски, и шире друштвени, систем. Савладавањем значења и значаја основних економских појмова, механизама и канала трансмисије економских промена кроз систем, студенти стичу основу на бази које ће са разумевањем моћи да интерпретирају и у ограниченој мери антиципирају кретања цена, потрошње, запослености, штедње, инвестиција, каматних стопа, инфлације и производње.
Предуслови за полагање: Нема предуслова.
Облици наставе: Предавања се изводе на табли и помоћу PowerPoint презентације. Предавања се одржавају недељно.
Обавезе студената: На завршну проверу знања могу изаћи само студенти који су редовно похађали наставу. Толерише се до 2 изостанка са предавања и 2 изостанка са вежби у току целог семестра.
Начин оцењивања рада и резултата: Редовно похађање наставе је предуслов изласка на испит. У току године ће се одржати једна писмена провера знања на коју није обавезно изаћи. Писмена провера знања носи максимално 50 поена. У збиру, дакле, предиспитне обавезе учествују са 50 поена максимално. Резултати писмене провере знања важе до краја текуће школске године. Финална провера знања (усмено), која се састоји од давања одговора на једно питање, носи максимално 50 поена. Без положене финалне провере знања, у случају да је студент положио писмену проверу знања у току године, студент не може добити коначну оцену. Уколико студент није положио писмену проверу знања у току године, завршни испит носи 100 поена максимално, односно, студент одговара на два питања при чеми свако питање носи 50 поена максимално. Скала бодовања студената по испитном питању (укупно 2 питања, при чему свако носи максимално 50 поена): 25,5-30 поена - оцена 6 30,5-35 поена - оцена 7 35,5-40 поена - оцена 8 40,5-45 поена - оцена 9 45,5-50 поена - оцена 10 Поени које носе 2 питања се сабирају и чине коначну оцену при чему је збирна скала: 51-60 поена - оцена 6 61-70 поена - оцена 7 71-80 поена - оцена 8 81-90 поена - оцена 9 91-100 поена - оцена 10
План курса:

1. недеља
предавање - Уводни час
На уводном часу ће се студенти упознати са планом рада, предметом и циљевима курса.

2. недеља
предавање - Еволуција економских идеја
1. Еволуција економских идеја 1.1. Стари Исток 1.2. Античка Грчка 1.3. Рим 1.4. Ранохришћанска мисао

3. недеља
предавање - Меркантилизам и физиократизам
2. Меркантилизам и физиократизам 2.1. Полазне премисе 2.2. Различито гледиште на изворе богатства

4. недеља
предавање - Појам вредности робе
3. Појам вредности робе 3.3. Изражавање вредности 3.4. Структура вредности 3.5. Облици вредности

5. недеља
предавање - Класична економија
4. Класична економија 4.1. Адам Смит - теорија вредности - расподела - капитал и новац - привредни раст

6. недеља
предавање - Класична економија
4. Класична економија 4.2. Давид Рикардо - Рикардова доктрина ренте - теорија вредности - концепт компаративне предности у спољној трговини 4.3. Томас Роберт Малтус - Малтусов закон становништва 4.4. Жан Батист Сеј - Сејов закон тржишта 4.5. Џон Стјуарт Мил - хуманизација капиталистичког начина производње

7. недеља
- - Писмена провера знања
У писмену проверу знања улазе следеће области: Еволуција економских идеја Меркантилизам и физиократизам Појам вредности робе Класична економија

8. недеља
предавање - Марксов теоријски систем
5. Марксов теоријски систем 5.1. Теорија вредности 5.2. Теорија капитала и експлоатације 5.3. Теорија репродукције

9. недеља
предавање - Маргинализам
6. Маргинализам 6.1. Настанак 6.2. Основни принципи и правци 6.3. Метод анализе 6.4. Бечка школа: К. Менгер,Ф.ф.Визер, Е. ф. Бем-Баверк

10. недеља
предавање - Маргинализам
6. Маргинализам 6.5. Лозанска школа: Леон Валрас, Вилфредо Парето 6.6. Кембриџка школа: Алфред Маршал

11. недеља
предавање - Кејнзијанска револуција
7. Кејнзијанска револуција 7.1. Критика Сејовог закона тржишта 7.2. Однос штедња-инвестиције

12. недеља
предавање - Кејнзијанска револуција
7. Кејнзијанска револуција 7.3. Трошковна теорија инфлације 7.4. Циклична кретања друштвене репродукције 7.5. Држава благостања

13. недеља
предавање - Савремена економска мисао на западу
8. Савремена економска мисао на западу 8.1. Монетаризам - критика Кејнзовог економског учења - вертикална дугорочна Филипсова крива - теорија инфлације

14. недеља
предавање - Савремена економска мисао на западу
8. Савремена економска мисао на западу 8.2. Школа рационалних очекивања 8.3. Економија понуде

15. недеља
- - Усмени испит
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Скрипта за студенте социлогије “Историја економске мисли”
Галбрајт, Џ.К. 1995. “Економија у перспективи – критичка повијест” Мате д.о.о., Загреб.
Екелунд,Р.Б., и Х.Ф.Роберт, 1997. "Повијест економске теорије и методе", Мате д.о.о., Загреб.
Општа допунска литература
Јакшић, М. и Пејић, Л. 1995. “ Доктрине великих економиста” Економски факултет, Београд.
↑↑↑