Klasične nauke
Не постоје подаци о траженом курсу.
План курса:
1. недеља предавање - Увод
Природа предмета, приручници, начин рада. Периодизација римске историје. |
2. недеља предавање - Географски и етнички оквири ране историје Рима.
Природне одлике Италије. Италици, Етрурци и Грци у Италији. |
3. недеља предавање - Почеци римске историје.
Oснивање Града. Рим под етрурским утицајем. Доба краљева и фиктивна историја раног Рима. |
4. недеља предавање - Рим постаје Република.
Рим се ослобађа етрурског утицаја. Световне установе ране Републике. Корени сталешког сукоба у Риму: патрицији и плебејци. Закони 12 таблица. Трибе и центурије. |
5. недеља предавање - Унутрашње промене Републике I
Патрицији и плебејци. Рана римска религија. Напад Келта. Улазак плебејаца у сенат. |
6. недеља предавање - Унутрашње промене Републике II
Закони Лицинија и Секстија. Изједначавање сталежа. Нобили. Трибунат. |
7. недеља предавање - Освајање Италије I
Келтска опасност. Рим и Лацијум. Рим и Етрурија. Самнитски савез. Латински рат |
8. недеља предавање - Освајање Италије II
Самнитски ратови. Рим у централној Италији. Рат са Пиром. Промене у војсци. |
9. недеља предавање - Организација Италије
Савезништво Рима и Италика. Савезнички уговори. Питање грађанског права. Римске колоније. Латинске колоније. |
10. недеља предавање - Успостављање превласти на западном Медитерану I
Рим и Картагина. Први Пунски рат и његови резултати. Карактеристике римске спољне политике у другој половини II века. |
11. недеља предавање - Успостављање превласти на западном Медитерану II
Гај Фламиније. Предисторија новог сукоба са Картагином. Други Пунски рат до битке код Кане. |
12. недеља предавање - Успостављање превласти на западном Медитерану III
Други Пунски рат од битке до Кане до 201. године. Борбе у северној Италији и Шпанији. Унутрашње прилике у Риму. Значај Другог Пунског рата. |
13. недеља предавање - Рим према хеленистичким монархијама
Хеленистички исток. Рат против Филипа V. Ослобођење Грчке. Рим против Антиоха III. Успостављање примата на Истоку. |
14. недеља предавање - Рим пред изазовима светске превласти
Наставак рата са Македонијом. Ратови у Шпанији. Нестанак Македоније и Грчке. Римска пријатељства и савезништва на Истоку. |
15. недеља предавање - Промене у Риму након великих освајања
Преображаји Републике након освајања. Сенат, скупштине, магистрати и војска Републике у II веку пре Хр. Религиозни утицаји са истока. Почеци књижевности. Сципионов круг; Полибије. |
16. недеља предавање - Епоха римске револуције I
Републиканска елита и њени идеали. Оптимати и популари. Аграрни проблем. Рим према Италицима: питање грађанског права. Покрет Тиберија Граха и реакција Сената. |
17. недеља предавање - Епоха римске револуције II
Покрет Гаја Граха. Рестаурација и њен пораз. |
18. недеља предавање - Епоха римске револуције III
Победе Гаја Марија. Реформе војске. Покрет Апулеје Сатурнина. |
19. недеља предавање - Епоха римске револуције IV
Витезови против сенатске аристократије. Италско питање. Ливије Друз. Савезнички рат и резултати. |
20. недеља предавање - Римска контрареволуција
Сулпиције Руф. Сула и поновни улазак Марија у политику. Цина. Сулин други марш на Рим. Сулине проскрипције, диктатура и реформа устава. |
21. недеља предавање - Пораз реституције Републике I
Постсуланска аристократија. Рестаурација и њен пораз. Успон Помпеја. Катилина. Цицерон у одбрани Репuблике. |
22. недеља предавање - Сенат губи контролу у држави
Помпејев повратак са Истока. Цезаров успон. Први Тријумвират. Култура позне Републике. |
23. недеља предавање - Грађански рат и диктатура
Избијање и ток грађанског рата. Цезарова диктатура и њен пад. |
24. недеља предавање - Сенат између војних комаданата
Антонијева политика. Успон Октавијаан. Републиканска партија и њена очекивања. Октавијан пристаје уз Антонија; Други Тријумвират. |
25. недеља предавање - Крај Републике
Пропаст републиканске партије. Разлаз између Октавијана и Антонија и победа Октавијана. Идеја аристократске републике; њен значај и домети. |
26. недеља предавање - Римска спољна политика у доба револуције
Пораз доктрине дефанзивног империјализма. Провинција Азија. Југуртин рат. Кимбри и Тевтонци. Митридатов изазов. Помпеј на Истоку. Цезар осваја Запад. |
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
М. Будимир, М. Флашар, Преглед римске књижевности, Београд 1963 (стр. 13-63; 117-142; 180-188; 193-197; 202-206; 243-258; 269-282; 300-301; 315-324; 332-338; 346-350; 394-405; 447-468; 471-478; 535-56
М. Ростовцев, Историја старог света, Нови Сад 1990 (стр. 273-301; 339-394; 407-493).
Оксфордска историја римског света (приредили Џ. Бордман, Џ. Грифин, О. Мари), Београд
1999 (стр. 15-72; 87-120; 142-304; 423-450).
Ливије, Историја Рима од оснивања града (i-iii књиге и vi књига, у преводу М. Мирковић), Београд 1991 и 1995. Обавезно је прочитати и предговор. Ливије, Историја Рима од оснивања града.
Полибије, Историје, I (том): i 1-64, ii, iii, vi 1-18; II (том): xii 25a-25e, xv 18-19, xviii, 42-48, xxi, 13-24, xxix, 7-9, 19-22, xxxi 22-30, (превод М. Рицл), Нови Сад 1988. Обавезно је прочитати
Salustije, Katilinina zavera (prevod G. Maričića), Beograd 1996.
Цицерон, Беседа за Милона (превод В. Недељковића), Нови Сад 1998.
Цезар, Галски рат (само I књ.) и Грађански рат (читаво дело, превод А. Тузлић), Нови Сад 1980. Постоји и превод Т. Смердла: Cezar, Moji ratovi, Zagreb 1972.
Апијан, Римски грађански ратови, i, iii-iv, превод Б. Стевановић, Београд 1967.
Plutarh, Usporedni životopisi: Tit Flaminin, Emilije Paul, Gaj i Tiberije Grah, Sula, Marije, Pompej, Ciceron, Cezar, Antonije, Galba (prevod Z. Dukata), Zagreb 1989; Може се користити и превод М
Dela božanskog Avgusta (prevod S. Ferjančić), Beograd 2000. Обавезно је прочитати и предговор.
Svetonije, Povijest dvanaest rimskih careva: Cezar, Avgust, Klaudije, Vespazijan i Domicijan (prevod S. Hosua), Rijeka 1975.
Тацит, Анали (превод Љ. Црепајац), Београд 1970. Обавезно је прочитати и предговор.
Плиније Млађи, Писма i 20, iii 8, x 1-121 (превод A. Вилхар), Београд 1982.
Амијан Марцелин, Историја xx-xxv (превод М. Милин), Београд 1998.
Историја српског народа I, 1981, 54-105
Лактанције, О смрти прогонитеља, Источник 41, 2002, 141-160; Источник 42, 2002, 143-153.
Цицерон, Закони, I, ii-iii; III, ii-xx (превод Б. Шијачки-Маневић) Београд 2002.
Цицерон, Држава, I, xxii-xlvii; II, i-xxxvii, III, xxi-xxxv, VI (превод Б. Маневић-Шијачки) Београд 2002.
Tacit, Historije, i (preveo J. Miklić) Zagreb 1987.
Н. А. Машкин, Историја старог Рима, Београд, глава i, главе iii-xi, глава xii,1 (само део "Нобилитет и витезови), глава xiv-xxii, глава xxiv,1-7, глава xxv, xxvii-xxix, xxxii-xxxviii, xxxxix,1-2.
Општа допунска литература
P. Lisičar, Grci i Rimljani, Zagreb 1971, 261-515.
J. Burkhart, Doba Konstantina Velikog, Novi Sad 2006.
Н. А. Машкин, Историја старог Рима, Београд, више пута прештампано; стр: 164-182; 295-310; 367-374; 412-462; 509-517.
М. Будимир, М. Флашар, Преглед римске књижевности, Београд 1963 (делови књиге који нису обухваћени у списку обавезне литературе).
М. Ростовцев, Историја старог света, Нови Сад 1990 (сви делови књиге који нису обухваћени у списку обавезне литературе).
Оксфордска историја римског света (приредили Џ. Бордман, Џ. Грифин, О. Мари), Београд
1999 (делови књиге који нису обухваћени у списку обавезне литературе).
P. Grimal, Rimska civilizacija, Beograd 1968.
V. Janković, Imenik klasične starine, Beograd 1992.
Ž. Dimezil, Drevna rimska religija, Novi Sad 1997.
В. Чајкановић, Вергилије и његови савременици, Београд 1930.
Ž. Karkopino, Rim u razdoblju najvišeg uspona Carstva, Zagreb 1981.
Ф. де Куланж, Античка држава, Београд 1956 (прештампано).
Историја приватног живота. I: Од Римског царства до 1000. године (приредили Ф. Аријес и Ж. Диби), Београд 2000. (до 352. стр.)
Е. Бенвенист, Речник индоевропских установа, Нови Сад 2002.
A. Musić, N. Majnarić, Nacrt gčkih i rimskih starina, Zagreb (više izdanja).
Д. Срејовић, А. Цермановић, Речник грчке и римске митологије, Београд 1979.
В. Бухвалд, А. Холвег и О. Принц, Речник грчких и латинских писаца Антике и Средњег века. Тускулум лексикон, Београд 1984; у обзир узети античке писце који су писали о римској историји, као и оне који
