Istorija umetnosti

Курс:
Европска уметност новог века I (осн.)
Предавачи: др Саша Брајовићредовни професор
Вук Даутовићистраживач-сарадник
др Игор Борозанванредни професор
обавезни курс
Број бодова: 8.00
Садржај курса: Разумевање кључних феномена европске цивилизације ренесасног и маниристичког доба и спознаја њихових основних вредности, као и њиховог постојања данас и утицаја на савремени свет.
Циљ изучавања курса: Упознавање студента са настанком, развојем и токовима европске уметности 15. и 16. века(III семестар и 17. и 18. века. Разумевање кључних феномена европске цивилизације ренесасног и маниристичког доба и спознаја њихових основних вредности.
Предуслови за полагање: Обавеѕно похађање предавања и вежби.
Облици наставе: Предавања и вежбе, 13 предавања и 13 вежби по модулу.
План курса:

1. недеља
предавање - Термин, појам, хронолошке одреднице ренесансе
Дефиниција, временски и просторни оквири; значење речи Rinascimento/ Renaissance, разлика у односу на раније „обнове“ (renovatio); ренесансни хуманизам, обликовање ренесансног homo humanus.

1. недеља
вежбе - Термин, појам, хронолошке одреднице ренесансе
Одређивање почетка ренесансе,конкурс за северна врата крстионице у Фиренци - Гиберти, Брунелески; скулпторална декорација цркве Orsanmichele - Донатело; радови породице Дела Робиа - Dolce Stil Novo.

2. недеља
предавање - Стварање и кључни појмови теорије ликовних уметности
Античке студије као темељ класичног образовања; традиционални статус ликовних уметности (arte/artis) и тежња да досегну статус слободних вештина (artes liberales); стварање теорије ликовних уметности; поређење са поезијом (paragone) и Ut pictura poesis; појам подражавања (mimezis, imitatio); проучавање природе, селекција, идеализација; најважнији трактати traktati (L. B. Alberti, De pictura 1435) и појмови теорије ликовних уметности: инвенција (inventio), историја (historia), декорум (decorum)hijerarhija žanrova – status istorijskog, žanr i pejzažnog slikarstva; koncept docere et delectare; uzdizanje umetnika u socijalnom smislu.

2. недеља
вежбе - Стварање и кључни појмови теорије ликовних уметности
Вежбе препознавања кључних терминолошких одредница и теорисјких појмова ликовних уметности на одабраном визуелном материјалу.

3. недеља
предавање - Оживљавање идеала и форми all'antica
Обнова античког републиканског идеала: грађанина, јавне личности, учесника у државним пословима; визуелна култура која га прославља, ars memoria i arte statuaria, јавни карактер уметности; портретна биста; фунерарни споменик; коњаничка статуа.

3. недеља
вежбе - Оживљавање идеала и форми all'antica
Aнализа теоријских постулата на конкретним сликовним примерима из опуса: Микеланђела, Донатела, Верокја, Леонарда да Винчија, Ђанболоње, Бернарда и Антониа Роселина, Мино да Фјезоле и Пизанела.

4. недеља
предавање - Ренесансна уметност и искуство. Перспектива
Интересовање за природу и све видове реалности; рационални и субјективни принципи као корен визуелне културе ренесансе; афирмација аутономије визуелног искуства уметника и посматрача; приказивање искуства реалног света; Л. Б. Алберти: научна основа уметности; уметник као научник; перспектива као технички изум и симболичка форма; пропорције и успостављање математичких релација између делова људског тела; анатомија; бојене хармоније.

4. недеља
вежбе - Ренесансна уметност и искуство. Перспектива
Aнализа теоријских постулата на конкретним сликовним примерима из опуса: Мазача, Перуђина, Пјеро дела Франческа и Паола Учела.

5. недеља
предавање - Системи ренесансних декорација. Зидно и сводно сликарство. Олтарска слика
Системи хомогене декорације на зидовима и своду, демонстрација духовних и формалних принципа ренесансе.

5. недеља
вежбе - Системи ренесансних декорација. Зидно и сводно сликарство. Олтарска слика
Aнализа теоријских постулата на конкретним сликовним примерима: Капела Мађоре у цркви Сан Франческо у Арецу, двор у Мантови - Camera degli Sposi, Сикстинска капела.

6. недеља
предавање - Олтарска слика
Развој ренесансне уметности кроз свете слике на олтару: ренесансна транзиција од Kultbild ka Bildkult.

6. недеља
вежбе - Олтарска слика
Aнализа теоријских постулата на конкретним сликовним примерима - олтарске слике: Леонарда да Винчија, Рафела Сантија, Ђовани Белинија и Ђорђонеа.

7. недеља
предавање - Неоплатонизам и уметност
Развој фирентинског неоплатонизма, оснивање Академије у духу Платонове школе, сакупљање манускрипата, њихово систематско превођење и чување; интелектуални круг око Лоренца Величанственог.

7. недеља
вежбе - Неоплатонизам и уметност
Aнализа теоријских постулата на конкретним примерима, цртежи и сонети Микеланђела Бунаротија.

8. недеља
предавање - Неоплатонизам и уметност
Почетак процеса natura vs. idea, постепеног напуштања уверења да је сврха уметности имитација природе; однос неоплатонизма према лепоти; concetto као кључни појам уметности у 16. веку.

8. недеља
вежбе - Неоплатонизам и уметност
Уводна припрема за зидне декорације високе ренесансе - Свод Сикстинске капеле; сликарство Рафаела у Ватиканским станцама.

9. недеља
предавање - Неоплатонизам и уметност
Велике скулптуралне и сликане декорације високе ренесансе (гробница папе Јулија II; свод Сикстинске капеле; сликарство Рафаела у Ватиканским станцама)

9. недеља
вежбе - Неоплатонизам и уметност
Aнализа теоријских постулата на примеру гробнице папе Јулија II.

10. недеља
предавање - Аркадија. Меланхолија
Disegno као целовит имагинативна процес и colorito као процес непосредног грађења слике; развој венецијанског сликарства усмерен техником уља на платну; пораст значаја пејзажа, прва употреба термина paese; обнова аркадијске поезије, угледање на петраркистички модел. Меланхолија: концепт усамљеног, меланхоличног генија; анатомија меланхолије као европска мода у визуелним уметностима.

10. недеља
вежбе - Аркадија. Меланхолија
Aнализа теоријских постулата на конкретним сликовним примерима: Тицијана, Ђорђонеа, Дирера, Микеланђела, Оливера и Хилијарда.

11. недеља
предавање - Маниризам (1. део)
Дефиниција, хронолошки оквири, важни центри у Италији и Европи; негативно вредновање током векова и рехабилитација двадесетих година 20. века; сагледавање маниризма као природног тока који произилази из ренесансне културе; прва фаза маниризма (prima maniera) и високи маниризам (seconda или grazia maniera).

11. недеља
вежбе - Маниризам (1. део)
Aнализа теоријских постулата на конкретним сликовним примерима: Пармиђанина, Ел Грека, Микеланђела, Понторма, Роса и Арчимболда.

12. недеља
предавање - Маниризам (2. део)
Теорија уметности и трактати – idea vs. natura, concetto, унутарњи цртеж насупрот спољашњег (disegno interno vs. disegno esterno) у маниристичкој теорији уметности; фонтане; кабинети куриозитета; вртови; figura serpentinata као карактеристична форма.

12. недеља
вежбе - Маниризам (2. део)
Aнализа теоријских постулата на конкретним сликовним примерима: Студиола Франческа I, парка виле Орсини, декорација Palazzo del Te у Мантови, скулптуре Ђанболоње.

13. недеља
предавање - Портрет у ренесанси и маниризму
Портрет и аутопортрет као као жанр per se; осећање индивидуалности, посебности, самодовољности, самосвести, обликовање selfa (сопства); ренесанса као прво модерно доба; тренд успона самосвести у литератури о понашању; истицање појединца и идеала који отелотворује; аутопортрет; формирање владарског портрета; отелотворење апстрактног концепта власти.

13. недеља
вежбе - Портрет у ренесанси и маниризму
Aнализа теоријских постулата на конкретним сликовним примерима: Пјера дела Франческе, Леонарда да Винчија, Тицијана, Рафаела, Франческа Лоране, Дирера, Клуеа и Ханса Холбајна.

14. недеља
предавање - Дефиниција појма барок
Временски и просторни оквири барока као јединствене концептуалне целине у католичким, протестантским и православним земљама; термин и појам барок; историјат вредновања барока (с посебним освртом на Велфлина). Протестантска и католичка реформа и уметност друге половине 16. века, Тридентски сабор (1545-1563), нарочито последња, XXV сесија као упориште реформе визуелне културе; разматрање природе поштовања светих слика у уметничкој теорији; света слика као најсугестивније средство комуникације са верником; разноликост уметничких израза друге половине 16. века; нова побожност, религиозни редови; барок као прва „масовна култура“ – нова, социјална димензија барокне уметности и отклон од елитизма претходних стилова.

14. недеља
вежбе - Дефиниција појма барок
Aнализа теоријских постулата на конкретним сликовним примерима: Николе Пусена, Жоржа де ла Тура, Рубенса, Рембранта, Каравађа, Вермера и Стефана Мадерне.

15. недеља
предавање - Полови барокне уметности: реализам/натурализам
Различити путеви представљања видљивог света – онакав какав јесте и онакав какав би требало да буде; верна транскрипција и идеализација; прихватање и изражавање материјалног света, реалистична представа човека и природе; појава слободног тржишта.

15. недеља
вежбе - Полови барокне уметности: реализам/натурализам
Aнализа теоријских постулата на конкретним сликовним примерима: Анибале Карачи и Микеланђело Меризи да Каравађо.

16. недеља
предавање - Полови барокне уметности: идеализам/класицизам
Aнализа теоријских постулата на конкретним сликовним примерима: Анибале Карачи и Микеланђело Меризи да Каравађо.

16. недеља
вежбе - Полови барокне уметности: идеализам/класицизам
Класицистичка теорија уметности; уметничке академије Европе, њихови стандарди и усмеравање токова уметности; однос према антици и однос према моделу – метод селекције и идеализације природе; фузија грчко-римске антикварије и високе римске ренесансе као карактеристика барокног класицизма.

17. недеља
предавање - Страсти душе
Реторске основе барокне уметности; изазивање и покретање емоција код публике; идентификација посматрача са протагонистима уметничког дела; изражавање осећања и стања духа мимиком, гестикулацијом, покретима целог тела; представе преобраћења, мартиријума, визија и екстаза.

17. недеља
вежбе - Страсти душе
Aнализа теоријских постулата на конкретним сликовним примерима: Каравађо, Бернини, Рубенс, Хозе де Рибера, Герард ван Хонтхорст.

18. недеља
предавање - Илузионизам
Илузионизам: декорације зидова, сводова и купола барокних цркава и палата; перспектива у служби илузије; убедљивост илузије и њена употреба у уметности свих конфесија и управних система; сажимање реалног простора верника и фиктивног простора слике – перспективни илузионизам као подесан начин исказивања политичких апотеоза.

18. недеља
вежбе - Илузионизам
Aнализа принципа илузинистичког сликарства на конкретним примерима у профаним (Galleria Farnese,Villa Farnesina, Palazzo Barberini) и сакралним (Cappella Cornaro, Il Gesú, Sant' Ignazio) просторима.

19. недеља
предавање - Појава и развој жанрова
Појам жанр; хијерахија жанрова; нови самостални жанрови у сликарству: жанр свакодневнице, пејзаж, мртва природа; тријумф дотадашњих „ниских“ жанрова /stilus humilis/ као културни и социјални феномен: ревредновање хијерархије жанрова и слободно уметничко тржиште; bambocciate у Риму, bodegones у Шпанији; развој жанра у Холандији и његово тумачење; пејзажи: развој херојског пејзажа; аркадијски пејзаж; топографски пејзаж као приказ политичког домена.

19. недеља
вежбе - Појава и развој жанрова
Анализа различитих жанрова барокног сликарства кроз одабрана дела: Каравађа, Вермера ван Делфта, Емануела де Вита, Виљема Калфа, Виљема Класа Хеде, Јакоба ван Ројздала, Мајндерта Хобема, Јакоба Јорданса и Рембранта.

20. недеља
предавање - Концепт времена и простора
Одговор барока на велику темпоралну кризу и ново мерење времена, експанзију света и нове информације; укључење простора и времена у поимање уметничког дела: хронотопична интеракција барокне уметности; страх и опседнутост временом: развој уметности лепог умирања /ars moriendi/ и vanitas тематика; време као уништитељ и време које открива.

20. недеља
вежбе - Концепт времена и простора
Проучавање посматраног феномена кроз скулпторску делатност Бернинија и Ђанболоње.

21. недеља
предавање - Светло
Барок као нераскидиво јединство супротности; барокна поетика контраста; омиљена стилска фигура барокне културе – антитеза; најизразитија барокна антитеза светло-тамно/chiaro-scuro; дуална концепција светла: светло као форма и симбол; божанска светлост, светло Сунца: традиција мистичке литературе и барокне илузионистичке декорације; светло и мистички заноси, екстазе, преобраћења; светло као природни феномен; светло и апсолутистичка монархија.

21. недеља
вежбе - Светло
Анализа посматраног феномена кроз дела: Каравађа, Клода Лорена, Емануела де Вите, Шарла де ла Фоса и Рембранта.

22. недеља
предавање - Алегоријски начин мишљења. Амблематика
Барокно симболично тумачење појавног света; термини и појмови: амблем, алегорија, метафора, concetto, agutezza; амблематски зборници, тежња за универзалним разумевањем и тумачењем религије, морала, љубави..., равнотежа између метафизичког и емпиријског; утицај хијероглифа и интересовање за древну египатску мудрост; прве амблематске књиге као кључ разумевања сликаних и скулптуралних алегоријских програма барока.

22. недеља
вежбе - Алегоријски начин мишљења. Амблематика
Упознавање са амблематским зборницима Ћезара Рипе (Iconologia) и Ота ван Вениуса (Amorum emblematum), анализа структуре појединих амблема.

23. недеља
предавање - Bel composto
Барокна синтеза свих уметности; bel composto као идејна и морфолошка структура, концептуални и естетски принцип мултимедијалног компоновања; сликарство, скулптура, архитектура, осветљење, простор, звук, у стварању виртуелног света убедљивијег од реалног света.

23. недеља
вежбе - Bel composto
Анализа просторних инсталација на примеру Бернинија - Катедра Св. Петра и капела Корнаро.

24. недеља
предавање - Свет као театар и поетика чудесног /meraviglia/
Разумевање и развој концепта чуда у уметности: театар и сценска уметност; потпуни развој метафоре theatrum mundi и стварање концепта света и живота као истинске позорнице.

24. недеља
вежбе - Свет као театар и поетика чудесног /meraviglia/
Приказ Паладијевог Театра Олимпика у Вићенци, Версајски вртови, сценографске скице и гравире из разматраног периода.

25. недеља
предавање - Ефемерни спектакли
Спектакл као есенцијална форма барокне визуелне форме, која обједињује све наведене феномене.

25. недеља
вежбе - Ефемерни спектакли
Пример Бернинијевог трга Светог Петра у Риму, развој и функција у служби спектакла; визелни матријали који илуструју овај феномен на примеру Салвијеве скице за Ватромет на шпанским степеницама поводом ефемерног спектакла.

26. недеља
предавање - Рекапитулација пређеног градива
Рекапитулација пређеног градива кроз понављање изнесених теорисјких постулата и феномена третираних на пртходним часовимаа и вежбањима

26. недеља
вежбе - Рекапитулација пређеног градива
Рекапитулација пређеног градива кроз савладавање различитог визуелног материјала, са претходних часова и вежбања.
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Е. Панофски, Уметност и значење: Иконолошке студије, Београд 1975
А. Блунт, Уметничка теорија у Италији 1450-1600, Београд
S. J. Freedberg, Painting in Italy 1500 to 1600, Harmondsworth 1971
R. Wittkower, Art and Architecture in Italy 1600 to 1750, Harmondsworth 1958
Општа допунска литература
Е. Гарин, Италијански хуманизам (1965), Нови Сад 1988
Е. Гарин, Човек ренесансе, Београд 2005
С. Брајовић, Ренесансно сопство и портрет, Београд 2009
М. Флашар, О класичним студијама, Зборник Матице српске за класичне студије 1, Нови Сад, 1988
R. W. Lee, Ut Pictura Poesis: The Humanistic theory of painting, New York 1967
E. Panofsky, Tomb sculpture, London 1992
J. Pope-Hennessy, The Portrait in the Renaissance, London 1966
E. Panofsky, Perspective as Symbolic Form, 1920
Ф. Јејтс, Херметичка филозофија и елизабетанско доба, Београд 1999
Е. Панофски, Идеа. Прилог историји појма старије теорије уметности, Боговађа 1997
J. Shearman, Mannerism, Harmondsworth, 1967
J. Pope-Hennessy, The Portrait in the Renaissance, Princeton 1979
B. Haak, The Golden Age: Duch Painters of the Seventeenth Century, London 1984
Ђ. Карери, Ликови барока, Београд 2004
↑↑↑