Istorija umetnosti

Курс:
Историја историје уметности (осн.)
Предавачи: др Предраг Драгојевићредовни професор
обавезни курс
Број бодова: 4.00
Садржај курса: Кључне тачке и процеси развоја модерне историје уметности као науке од средине 18. до почетка 21. века; такође, истакнути стручњаци, школе или групе истраживача, институције везане за историју уметности, научност, историчност, проблеми професионализације и обуке. Изазови будућег развоја историје уметности као дисциплине.
Циљ изучавања курса: Предочити студентима променљивост историје уметности, изворе и упоришта за њено проучавање као науке и као струке, и груписати проблеме које се у том проучавању откривају.
Предуслови за полагање: Положени испити из предмета Писање о уметности, Методологија исторје уметности и Теорије уметности.
Облици наставе: Предавања са пројекцијама; дискусије.
План курса:

1. недеља
предавање - Границе науке о уметности
Уводне напомене. Евидентирање и упознавање студената, договор о начину рада. Оцртавање граница историје уметности као науке: становишта уметника, публике и научника о ликовном делу; тумачења уметности у различитим наукама; историја уметности и њене области.

2. недеља
предавање - Производи науке о уметности
Развој схватања о томе шта су производи једне науке о уметности и које су њене економске основе; нагласак на друштва у транзицији.

3. недеља
предавање - Институционални и законски оквири рада историчара уметности
Развој институционалних и законских оквира науке о уметности.

4. недеља
предавање - Рачунари у науци о уметности или техничка подршка
Развој техничке подршке у раду историчара уметности, са нагласком на информатичку револуцију с краја 20. и почетка 21. века и употребу рачунара. Преглед свакодневно коришћених програма у раду једног историчара уметности.

5. недеља
предавање - Упоришта за тумачење науке о уметности
Откривање упоришта за тумачење науке о уметности. Дефинисање извора - искуство у Србији 19. века - учења у свету 18-20. века - размишљања зачетника науке о уметности

6. недеља
предавање - Развој и елементи науке о уметности
Токови развоја науке о уметности у 18, 19. и 20. веку са нагласком на допринос историје уметности као њене најстарије и централне дисциплине.

7. недеља
предавање - Историјскоуметнички приступ у науци о уметности
Историја развоја метода историје уметности.

8. недеља
предавање - Мултидисциплинарност науке о уметности
Мултидисциплинарност науке о уметности (географски приступ, антрополошки, психолошки, психолошки, техничко-технолошки, археолошки, социолошки, историјски, информатички, математички, семиотички, литерарни и уметнички; медицински, биолошки, итд).

9. недеља
предавање - Научни принципи у методима науке о уметности
Научни принципи у методима науке о уметности. Дефинисање предмета проучавања, опис, анализа, објашњење, откривање правилности...; ...уочавање проблема, хипотезе, теорије, контрола – деловање и предвиђање; разматрања циља и смисла науке о уметности. Трагови епохе у методима науке о уметности (поимање науке, укуси, концепти; филозофске позиције). Језичко-појмовни систем у методологији науке о уметности.

10. недеља
предавање - Разлике у школама мишљења о уметности
Различите школе историје уметности, као институције и као групе истомишљеника или следбеника одређеног схватања.

11. недеља
предавање - Утицаји социјалних околности на науку о уметности
Утицаји социјалних околности на развој метода и професионализацију науке о уметности (развој средине; став средине према науци и према уметности; конкуренција нестручњака и борба науке за компетенцију; однос науке према окружењу, примање утицаја, изградња интегритета; релације унутар струке)

12. недеља
предавање - Улога личности у науци о уметности
Утицај психичког профила истраживача или стручњака у науци о уметности. Значај неких функција (визуелно опажање и памћење), процеса (развој, старење, патолошки процеси), специфичности (менталитет) и одлика појединца (црте личности, креативност; спонтаност и ригидност, интелигенција, итд).

13. недеља
предавање - Место савести у науци о уметности
Савест као основа примене метода науке о уметности; етичке дилеме проистекле из недовољне професионализације и снажног утицаја личности појединца. Решавање дилема кроз системе вредности (етичке кодексе) окружења или делова струке.

14. недеља
- - ПРИПРЕМА ЗА ИСПИТ
-

15. недеља
- - ИСПИТ
-
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
П. Драгојевић, О развоју и елементима науке о уметности, Наука о уметности 2 (Семинар за науку о уметности 1997) 7-120.
Општа допунска литература
О уметности као предмету различитих наука, Наука о уметности (семинарска публикација) 8 (2001).
П. Драгојевић, Почеци историје уметности: откривање упоришта једне науке, Крушевац 2018.
П. Драгојевић, О научности београдске школе историје уметности, Наука о уметности 14 (Семинар за науку о уметности 2002).
П. Драгојевић, О посебним приступима у београдској школи историје уметности, Наука о уметности 9 (Семинар за науку о уметности 2001).
П. Драгојевић, О професионализацији београдске школе историје уметности, Наука о уметности 17 (Семинар за науку о уметности 2003).
П. Драгојевић, О личностима у београдској школи историје уметности, Наука о уметности 20 (Семинар за науку о уметности 2004).
M. Koen - E. Najgel, Uvod u logiku i naučni metod, Beograd 2004, 388-395 (злоупотреба научног метода).
↑↑↑