Istorija umetnosti

Не постоје подаци о траженом курсу.
План курса:

1. недеља
предавање - Увод. Дефиниције теорије. Становишта о теорији уметности. Извори, литература
Путеви ка теорији: настанак теорије уметности из (уметничког) искуства, из филозофије, из већег броја наука (које могу чинити систем науке о уметности). Однос историје уметности и теорије уметности (од праксе до метода, од метода до научности, од научности до теоријског система).
Литература: A.N.Vajthed, Nauka i moderni svet, Beograd 1976, 33-56 (извори модерне науке); 81-103 (17.в); 104-127 (18.в); 156-179 (19.в); 180-199 (релативност); 236-257 (апстраховање); 212-235(наукa и филозофиja)

2. недеља
предавање - Географски приступ у науци о уметности
Веза уметничког дела са свим деловима и видовима стварности, и уметничко дело као предмет свих наука. Уметничко дело као израз географских чинилаца. Настанак и развој географије уметности (главни заступници, основне књиге у историографији науке о уметности). Карактеристике, методи и варијанте тог приступа; уметничка топографија. Појмови везани за географију уметности. О примени знања географије у пракси историчара уметности.

2. недеља
семинар - Уметничка пракса као извор теорије
Уметникове белешке, преписка, аутобиографија, уметничка изјава (statement), манифест, трактат, критика, есеј, историја, теоријски записи.

3. недеља
предавање - Антрополошки приступ у науци о уметности
Увод, веза са претходним поступком тумачења уметности: од географије до антропологије. Дефиниција, настанак и развој антрополошког приступа уметности. Карактеристике, појмови везани за тај приступ. Подаци о примени знања из антропологије (културне, и физичке) у пракси историчара уметности.

4. недеља
предавање - Психолошки приступ у науци о уметности (1)
Увод, веза са претходним приступом: од "дефинисања" човека, до људске психе као његове суштине. Дефиниција, настанак и развој психолошких тумачења уметности (главни заступници у историографији науке о уметности). Карактеристике, методи и варијанте приступа; психологија уметности и наука о уметности; психолошке теорије уметности и теорија уметности.
Литература: S. Frojd, Iz kulture i umetnosti (о Леонарду; о Микеланђеловом Мојсију); E. Kris, Psihoanalitička istraživanja umetnosti, Beograd 1970; L. S. Vigotski, Psihologija umetnosti, Beograd 1975.

5. недеља
предавање - Психолошки приступ у науци о уметности (2)
Појмови везани за психологију, употребљавани у науци о уметности. Основно о могућностима примене знања и (евентуално) метода психологије у пракси историчара уметности. Уметничко дело као израз психичких чинилаца.
Литература: P. Ognjenović, Psihološka teorija umetnosti, Beograd: Institut za psihologiju 1997, 9-215.

6. недеља
предавање - Технички и технолошки приступ тумачењу уметности
Увод, веза са претходним приступом: духовно и материјално у уметничком делу. Дефиниција техничког тумачења уметности (главни заступници, важније књиге); значај у историји науке о уметности. Карактеристике приступа, појмови. О примени технолошких и техничких знања у пракси историчара уметности. Уметничко дело као материјални предмет.

7. недеља
предавање - Археолошки приступ у науци о уметности
Увод, веза са претходним приступом: од материје у уметничком делу до дела као израза материјалне културе. О настанку и развоју археологије. Научност археолошких метода као значајан чинилац у развоју историје уметности. Историја уметности и археологија, историја односа и могућности сарадње. Уметничко дело као цивилизацијски предмет.

8. недеља
предавање - Социолошки приступ у науци о уметности
Увод, веза са претходним приступом: од културе до организације друштва које културу "производи". Дефиниција, карактеристике, методи и варијанте социолошког приступа уметности. Социјална историја уметности. Социологија уметности. Псеудосоциологија. Појмови везани за социолошко тумачење уметности. О примени знања и метода социолошких истраживања у пракси историчара уметности; потребе и могућности сарадње са социолозима. Уметничко дело као израз друштвених околности или као друштвени акт.
Литература: A. Hauzer, Socijalna istorija umetnosti i književnosti, Beograd 1966; A. Hauzer, Sociologija umjetnosti, I-II, Zagreb 1986.

9. недеља
предавање - Историјски приступ у науци о уметности
Увод, веза са претходним приступом: од структуре до развоја друштва. Ликовност као предмет историјске науке и помоћних историјских дисциплина. Питања везана за дефинисање историјских личности, догађаја и процеса. Однос историје и историје уметности. Улога историјске науке у пракси историчара уметности. Историјско мишљење. Историја уметности као концепт. Уметничко дело као израз или као део историјских догађаја.

10. недеља
предавање - Информатички приступ у науци о уметности
Дефиниција. Карактеристике, методи и варијанте овог приступа. Појмови по којима се препознаје. Основно о примени теорије информација у пракси историчара уметности. Проблеми на које с правом указује овај приступ. Недоумице које изазива у пракси. Питање дефинисања или вредновања уметности. Питање поузданости и променљивости коришћених формула. Проблеми мерљивости.
Литература: U. Eko (prir.) Estetika i teorija informacija, Beograd 1977; A. N. Vajthed, Nauka i moderni svet, Beograd 1976; M. Koen-E. Najgel, Uvod u logiku i naučni metod, Beograd 1965, 1982, 301-309; 313

11. недеља
предавање - Математички приступ у науци о уметности
Дефиниција, карактеристике, препознатљиви појмови везани за овај приступ. Методи математичке анализе. Језик математике. Неопходност математизације. Могућности и ограничења математике у тумачењу уметничког стваралаштва. Математичко у настанку ликовних дела - историјска чињеница или начин мишљења тумача уметности. Примена математике у пракси историчара уметности; недоумице или неповерење које изазива.

12. недеља
предавање - Семиотика у науци о уметности
Дефиниција, карактеристике, препознатљиви појмови овог приступа. Могућности семиотичког тумачења ликовног дела.
Литература: Ch. Moris, Osnove teorije o znacima (1932), Beograd 1975; U. Eko, Kultura, informacija, komunikacija, Beograd 1973; B. A. Uspenski, Poetika kompozicije; Semiotika ikone, Beograd 1979.

13. недеља
предавање - Литерарни и уметнички приступ
Одлике тумачења ликовних дела књижевним или другим ликовним делима. Облици сазнања кроз уметност. карактеристике, методи и варијанте приступа појмови везани за те приступе основно о примени у пракси; добре и лоше стране литерарности у тексту историчара уметности Уметничко дело као појава недоступна научном тумачењу.
Литература: M. Popović, Ishodište slike, Beograd: Nolit 1983, 5-226.
В. Иго, Богородичина црква у Паризу, поглавља: «Богородичина црква», «Париз са висине», «Ово ће убити оно».
Есеји о уметности, Нови Сад и Београд 1966, 337 и даље; И. Андрић, Записи о Гоји (есеји), Нови Сад 1961; М. Црњански, Књига о Микеланђелу, Београд 2008.

14. недеља
- - Закључна разматрања. Евалуација.
Закључна разматрања о научним путевима ка теорији уметности. Студентско вредновање наставе.

15. недеља
- - ПРИПРЕМА ЗА ИСПИТ
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
M. B. Protić, «Struktura i značenje umetničkog dela», u: Oblik i vreme, Beograd 1979, 21-43; 76-152; 185-217.
Општа допунска литература
Grupa autora i M. B. Protić, Ideje srpske umetničke kritike i teorije, I-III, Beograd: Muzej savremene umetnosti 1980-1981.
R. Arnhajm, Umetnost i vizuelno opažanje. Psilohogija stvaralačkog gledanja - Nova verzija, Beograd 1987.
П. Драгојевић, Елементи неокласицизма. Настанак и склоп једног стила у ликовним уметностима, Београд 2001.
↑↑↑