Istorija umetnosti

Курс:
Српска уметност новог века 2
У оквиру предмета: Српска уметност новог века 2
Предавачи: др Ненад Макуљевићредовни професор
обавезни курс
Број бодова: 8.00
Садржај курса: Програм предмета обухвата систематски преглед српске уметности од 1800. до 1914. године. Курс је подељен у двa основнa модула. У првом се обрађују идејне и друштвене основе као и главни актери и токови уметничког живота, док се у другом проучавају намена и деловање српске уметности до 1914.
Циљ изучавања курса: Циљ предмета је да студенти стекну основна знања о идејним основама, актерима, ликовном језику, топографији и намени српске уметности и визуелне културе oд 1800. до 1914. године.
Предуслови за полагање: Предуслов су одслушана предавања из обавезних курсева историје уметности средњег века опште и националне.
Облици наставе: Настава се изводи два семестра, на предавањима и вежбама. Вежбе су синхронизоване са наставом на курсу. Оне се углавном одвијају пред уметничким делима која се налазе на подручју града Београда а која се изучавају у оквиру рада на предмету. Вежбе су организоване тако да се студенти, од којих се захтева активно учешће, упознају са оригиналним уметничким делима, појмовима историје уметности новог века, допунском литературом и тумачењем визуелног материјала. Кроз рад на вежбама студенти активно припремају испит и упознају се са методологијом изучавања српске уметности новог века.
Обавезе студената: Обавезе студената су похађање наставе и вежби, припрема и активно учествовање. Студенти у току курса припремају кратак семинарски рад у писаној форми. Тему семинарског рада студент бира на почетку године са списка који им се доставља на првим вежбањима. Дужина семинарског рада је око 7 страница. Семинарски рад може да има и другу форму, у договору са асистентом.
Начин оцењивања рада и резултата: Студент је обавезан да у току курса изради писани семинарски рад на тему одобрену од ментора и да резултате тог рада презентује на часу. Семинарски рад се уписује у индекс, и чини трећину коначне оцене. Вреднује се словима: А, В, и С, и његова израда је услов за излазак на коначни испит. Целокупни рад студента у току курса исказује се коначном оценом која се добија полагањем усменог испита.
План курса:

1. недеља
предавање - Уводно предавање
На уводном предавању студенти се упознају са планом рада на предмету и методолошким основама за проучавање српске уметности новог века.

2. недеља
предавање - Балкански културни модел
Балкански културни модел представља један од оквира у коме се одвијала српска уметност и визуелна култура. На часу се анализирају услови за настанак балканског културног модела и његове карактеристике.

3. недеља
предавање - Зографи
Српску иконописачку сцену у балканском културном моделу обележили су зографи попут Јање молера, Константина Михаиловића, Дича зографа и других. На часу се упознаје са њиховим опусом и поетиком зографског иконописа.

4. недеља
предавање - Европске уметничке идеје и српска сликарска пракса почетком XIX век
Крај XVIII и почетак XIX века обележила је коегзистенција више сликарских покрета широм Европе. Српски сликари школујући се на ликовним академијама развијају, у овом периоду, поетику која следи барокне поуке, просветитељске али и романтичарске концепције. На часу студенти се упознају са основама академских концепција као и каснијим радовима Арсе Теодорвића који је својим утицајем управо обележио ово доба као и сликара попут Арсенија Јакшића, Константина Лекића и Павела Ђурковића.

5. недеља
предавање - Српско сликарство средином XIX века
У овом периоду значајне опусе оставили су сликари попут Константина Данила, Јована Поповића, Николе Алексића и Катарине Ивановић. Њихови опуси и основне карактеристике сликарске поетике представљају тему часа.

6. недеља
предавање - Димитрије Аврамовић – Павле Симић
Водећи српски сликари половине XIX века који су снажно утицали на обликовање ликовне и визуелне културе овог доба. Специфичност њиховог рада огледа се у примени назаренских концепција у црквеном сликарству.

7. недеља
предавање - Новак Радонић-Ђура Јакшић
Ђура Јакшић, сликар и песник, представља јединствену личност у српској култури. У свом раду заступао је националну идеологију и првенствено се бавио историјским портретним сликарством. Новак Радонић се такође бавио књижевним и сликарским радом. Његов опус карактерише очувани велики број цртеж и јединствено интересовање за сопствену личност, што се огледа у великом броју аутопортрета.

8. недеља
предавање - Стева Тодоровић – Никола Марковић
Један од најугледнијих сликара код Срба био је Стева Тодоровић. Он је током друге половине XIX века утицао на токове црквеног сликарства и био један од водећих портретиста грађанског друштва у Србији. Никола Марковић је заступао исте позиције у црквеном сликарству, попут Тодоровића, и реализовао већи број иконостаса.

9. недеља
предавање - Ђорђе Крстић и Полемика о православности
Снажан допринос трансформацији српског сликарства дао је Ђорђе Крстић. Образован на минхенској академији, он је у српско сликарство унео актуелне симболистичке токове. Посебну пажњу српске јавности привукао је његов рад на иконостасу Саборне цркве у Нишу. То је био и повод за полемику о православности, у којој су исказани савремени теоријски погледи о сакралној уметничкој пракси.

10. недеља
предавање - Црквени сликари школовани у Русији
Посебну групу сликара чине уметници, који су образовани у руским школама. Настас Стевановић, Лазар Крџалић, Милутин Марковић били су питомци српске државе и аутори чији су рад прихватали црквени кругови.

11. недеља
предавање - Симболистички токови
Крајем XIX века долази до изградње симболистичког приступа у српској уметности. На часу се проучавају сликари који конституишу симболистичке оквире попут Стевана Алексића, Леона Коена, Ристе Вукановића.

12. недеља
предавање - Академски токови: Паја Јовановић –Урош Предић
Крајем XIX и током првих деценија XX века траје академска сликарска пракса. Код Срба њу заступају Паја Јовановић и Урош Предић. Ови сликари, образовани на бечкој академији, испуњавају најрепрезентативије наруџбине у историјском и црквеном сликарству.

13. недеља
предавање - Скулптура код Срба у XIX веку
Током XIX века код Срба се развија и скулптура. Први српски вајари су Петар Убавкић, Ђорђе Јовановић, Симеон Роксандић. На часу се изучавају њихови опуси.

14. недеља
предавање - Манастири и култ реликвија
На овом часу изучава се улога манастира и култа реликвија у XIX веку. Посебна пажња посвећена је манастирима Дечани, Студеница и Врдник и култовима Светог Стефана Дечанског, Светог Стефана Првовенчаног и Светог кнеза Лазара.

15. недеља
предавање - Литургија и уметност у XIX веку
За потребе обављања литургије визуелно се уобличава простор храма и производи низ богослужбених предмета и свештеничких одежди.

16. недеља
предавање - Иконостас
Једну од најважнијих целина у простору храма представља иконостас. Током XIX века постоји више различитих форми олтарске преграде. На часу се изучавају иконостаси карактеристични за храмове у Васељенској патријаршији, као и ниске олтарске преграде, развијане у складу са истористичким захтевима.

17. недеља
предавање - Зидно сликарство
Током XIX века настаје и низ великих комплекса зидног сликарства. Принципи и програми зидног сликарства разликују се у зависности од јурисдикције Васељенске патријаршије или Карловачке и Београдске митрополије, што се на часу и показује на најрепрезентативнијим примерима –Саборне цркве у Београду и Саборне цркве у Врању.

18. недеља
предавање - Кнез Милош и уметност
Једно од најзначајнијих поља владарских пропаганди одвијао се путем визуелне културе. Развијена политичка пропагандна употреба уметности настаје за кнеза Милоша.

19. недеља
предавање - Карађорђевићи
У оквиру визуелне културе значајно место заузизима пропаганда династије Карађорђевића. Кнез Александар и краљ Петар је спроводе коришћењем култа Карађорђа, наручивањем портрета, изградњом двора и маузолеја на Опленцу.

20. недеља
предавање - Владарска идеологија и уметност од Кнеза Михаила до Краља Александра Обреновића
Током периода друге владавине династије Обреновића пропаганда и визуелна култура биле су усмерене ка одржању култа кнеза Милоша и Таковског устанка, изградњом култа кнеза Михаила и уклапањем у актуелне токове обнове средњовековља.

21. недеља
предавање - Владарска идеологија и уметност од Кнеза Михаила до Краља Александра Обреновића
Током периода друге владавине династије Обреновића пропаганда и визуелна култура биле су усмерене ка одржању култа кнеза Милоша и Таковског устанка, изградњом култа кнеза Михаила и уклапањем у актуелне токове обнове средњовековља.

22. недеља
предавање - Јавна функција
Уметност и визуелна култура имале су у XIX веку и јавну функцију. Путем подизања и украшавања јавних здања, јавних споменика и одржавањем артифицираних јавних свечаности деловало се у јавном простору. На часу се изучавају структура и најзначајнија јавна здања, споменици и одржане јавне свечаности.

23. недеља
предавање - Приватна намена
Током XIX века уметност и визуелна култура имали су значајну улогу у изградњи приватног живота. То се остваривало подизањем и декорисањем домова, наручивање портрета, опремање домаћинства артифицираним и луксузним предметима као и ношењем различитих типова костима.

24. недеља
предавање - Уметност и друштво
Сложени однос уметности и актуелних друштвених токова изграђивао се путем изграђивања слике о себи као и пројекцију слике о другом. У визуелној култури то је условио читав низ дела оријентализма.

25. недеља
предавање - Уметност и национализам
Једна од најзначајнијих појава XIX века био је национализам. У култури национализма визуелна култура имала је значајно место. Путем визуелног изграђивала се нација, промовисао култ хероја и подсећало на славну прошлост.

26. недеља
предавање - Уметност и пропаганда
Карактеристика ангажованог деловања визуелне културе јесте њена употреба у пропагандне сврхе. То је условило низ сликарских дела али и обимну продукцију карикатуре.

27. недеља
предавање - Припрема за испит

28. недеља
предавање - Испит
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
1. Б.Вујовић, Уметност обновљене Србије 1796-1848, Београд 1986, 91-160; 203-280; 343-404.
2. М. Јовановић, Међу јавом и мед сном, Српско сликарство 1830-1870, Галерија САНУ књ.71, Београд 1992, 79-81; 84-85; 88; 91-93; 96; 101-102; 105-106; 111-112; 115-116; 119; 125-127; 130-131; 134; 137; 140; 145-147; 159-160; 163; 166-167; 170; 173-1
3. Д.Медаковић, Српска уметност у XIX веку, Београд 1981, 167-275.
4. Н. Макуљевић, Уметност и национална идеја у 19. веку (систем европске и српске визуелне културе у служби нације), Београд 2004.
↑↑↑