Etnologija i antropologija

Не постоје подаци о траженом курсу.
План курса:

1. недеља
предавање - Уводно предавање 1.1
Уводно предавање на тему «Шта је методологија? Шта је метод?»

1. недеља
- - Дискусија и анонимно тестирање 1
Дискусија и анонимно тестирање о методолошким предзнањима студената.

2. недеља
предавање - Уводно предавање 1.2
Основни појмови методологије научног објашњења/обавештења у етнологији и антропологији. Основни појмови интернализма/екстернализма у методологији етнологије и антропологије.

2. недеља
семинар - Основни појмови
Семинарска дискусија о задатој литератури
Литература: Kovačević, Ivan 1976 Za teorijsku etnologiju. Glasnik Slovanskega etnološkega društva 3: 40-42
Ковачевић, Иван 2001 Семиологија мита и ритуала. Београд: Етнолошка библиотека (Појам дескрипције – дескрипција, синтетичка дескрипција, редескрипција, 105-119)
Миленковић, Милош 2003 Проблем етнографски стварног. Београд: Етнолошка библиотека, 17-19
I.Kovačević, Strategije etnološkog istraživanja. Etnološke Sveske, IV, Beograd.1982. 8-22.
Sinđelić, Svetozar 1995 Paradigme i uticaj društvenih faktora na nauku. Sociološki pregled 29, 3: 273-292.

3. недеља
предавање - Традиционална истраживања друштва/културе
Научно обавештење, посматрање, дескрипција – традиционални прерогативи истраживања друштва/културе Регулативни карактер традиционалне методологије. Објективност науке. Метафизичка/онтолошка подразумевања. Јасна граница између обавештења и објашњења, посматрања и интерпретације, етнографије и теорије, чињеница и анализе?

3. недеља
семинар - Ортодоксна концепција теренског рада
Семинарска дискусија о задатој литератури
Литература: Milić, Vojin 1978 Sociološki metod. Beograd: Nolit (Посматрање – ограничења и тешкоће, врсте посматрања, посматрање у односу на друге врсте прикупљања података: 380-386; 431-449; 466-468)
Миленковић, Милош 2006 "Идеални етнограф". ГЕИ САНУ (у штампи)
Fabijeti, Ugo, Roberto Maligeti i Vinčenco Matera 2002 Uvod u antropologiju: od lokalnog do globalnog. Beograd: CLIO (Etnografski rad, 113-124 i 138-147)

4. недеља
предавање - Да ли је антропологија наука?
Шта подразумевамо под »науком«? Да ли су друштвене науке »стварно науке«? Да ли је антропологија (друштвена) наука? Различите традиције решавања овог проблема. Шта очекујемо од науке, који су јој циљеви, каква јој је (друштвена) функција? Утицај расправа у филозофији науке на методологију. Наука као ауто-корективна, систематична, објективна, вредносно и политички неутрална или наука као део културне продукције. Антропологија: Хуманистичка дисциплина, друштвена наука, уметност, примењена етика, социјална теорија...?

4. недеља
семинар - Дебата о научном статусу антропологије
Семинарска дискусија о задатој литератури
Литература: Ingold, Tim (ed.) 2001 Key Debates in Anthropology. London and New York: Routledge (1988 debate – Social Anthropology is a generalizing science or it is nothing, 115-54)

5. недеља
предавање - Функционални методи 1
Функционална анализа у социјалној антропологији. Две традиције антрополошког функционализма. Фокус на индивидуе. Фокус на друштвени систем.

5. недеља
семинар - Две традиције антрополошког функционализма
Семинарска дискусија о задатој литератури
Литература: Malinovski, Bronislav 1971 Magija, nauka, religija. Beograd: Prosveta (Naučna teorija kulture, 271-273, 311-316 i 373-376)
Redklif-Braun, Alfred Redžinald 1982 Struktura i funkcija u primitivnom društvu. Beograd: Prosveta (O pojmu funkcije u društvenim naukama, 248-261)

6. недеља
предавање - Функционални методи 2
Ревизије, критике и употребе функционалне анализе изван парадигматског контекста «функционалне антропологије». Манифестне и латентне функције. Критика функционалне анализе. Функционална анализа – методолошки корак или циљ по себи.
Литература: E.Nejgel, Struktura nauke, Beograd. 1974. 462-476.
S.N.Eisenstedt, Functional Analysis in Anthropology and Sociology, Annual Review of Anthropology, Vol.19 1990. 243-260. (информативно)

6. недеља
семинар - Примена функционалне анализе у антропологији
Семинарска дискусија о задазој литератури
Литература: Merton, Robert 1998 O teorijskoj sociologiji. Beograd: Plato, 160-167 (Manifestne i latentne funkcije)
Ковачевић, Иван 2001а Семиологија мита и ритуала 1. Београд: Етнолошка библиотека, 69-85 (Здухаћ)

7. недеља
предавање - Структурални методи 1
Структурална антропологија. Структурална анализа. Структурални метод. Антропологија у интердисциплинарном структурализму. Теорија је/и метод. Рани структурализам. Пример: структурална анализа мита (две фазе Леви-Стросовог структурализма).
Литература: Cl.Levi-Strauss, Strukturalna antropologija, Zagreb S.A. (1977), 287-330.
E.Lič,Kultura i komunikacija, Beograd. 1983. 16-39.

7. недеља
семинар - Структурална анализа - пример: митови
Семинарска дискусија о задатој литератури
Литература: Levi-Strauss 1988 Strukturalna antropologija II. Zagreb: Stvarnost (Asdiwalova junačka djela, 132-184)
Levi-Strauss, Claude 1977 Strukturalna antropologija. Zagreb: Stvarnost (Struktura mitova, 213-239)

8. недеља
предавање - Структурални методи 2
Ревизије структурализма. Прилагођавање структуралне анализе антрополошком теренском раду. Од објашњења ка обавештењу. Структурализам као антрополошка феноменологија.
Литература: E.Lič, Klod Levi stros, Beograd. 1972.67-101
Cl.Levi-Straus, Strukturalna antropologija 2, Zagreb, 1988. 132-183.
Cl.Levi-Strauss, Strukturalna antropologija, Zagreb S.A. (1977), 213-239.

8. недеља
семинар - Структурална анализа - пример: обреди прелаза
Семинарска дискусија о задатој литератури
Литература: Lič, Edmund 2002 Kultura i komunikacija. Beograd: Prosveta (Uvod i prvih šest poglavlja, 5-50; Obredi prelaza, 115-119)

9. недеља
предавање - Структурални методи 3
Београдска структурално-семиолошка школа («Ковачевићева школа»). Верзије структурализма. Фолклористика или антропологија? Метод или анализа? Корак или циљ? Могућност примене методолошких модела изван тематског/теоријског контекста за који су дизајнирани. Структурална анализа претходи функционалној анализи у "Пројекту интегралне интерпретације".
Литература: M.Daglas,Čisto i opasno, Beograd.1993.63-82. Cl.Levi-Strauss,Kulinarski trokut, Sukturalizam,pos.izd.časopisa Kritika,Kritika,4.Zagreb, 1971. 167-175. E.Lič, Klod Levi Stros,Beograd.1972. 25-43.

9. недеља
семинар - Структурална анализа - пример: традиционална култура
Семинарска дискусија о задатој литератури
Литература: Ковачевић, Иван 2001а Семиологија мита и ритуала И. Београд: Етнолошка библиотека («Култ» медведа, 7-34; Други пример и прва рекапитулација, 35-58; Додоле, 86-104; Воловска богомоља, 105-119; Методи семиологије ритуала... 189-202)

10. недеља
предавање - Симболичка и когнитивна антропологија
Литература: Barnard, Allen. History and Theory in Anthropology. (2000). Cambridge: Cambridge University Press. From Relativism to Cognitive Science (104-118).

10. недеља
предавање - Развој и методолошке импликације когнитивне антропологије
Семинарска дискусија о задатим темама.
Литература: D’Andrade, Roy G. (1995). The Development of Cognitive Anthropology. Cambridge: Cambridge University Press. Background (Early History, A New Agenda and the Great Paradigm Shift,1-15; Towards an Analysis of Meaning, 16-19; Models and Theories,150-152; Summing up, 244-253.

11. недеља
предавање - Процесуалне, (нео-)марксистичке и неоматеријалистичке перспективе
Проблемско-апликативни поглед на метод и ортодоксни поглед на теорије доживели су свој методолошки "врхунац" у тзв. материјалистичким приступима, у интеграцији марксизма и функционализма.

11. недеља
семинар - Проблемско-апликативни поглед на метод
Семинарска дискусија о задатим темама
Литература: Barnard, Allen. History and Theory in Anthropology. (2000). Cambridge: Cambridge University Press, 80-98 (Action-centered, processual, and Marxist perspectives).
Харис, Марвин. (1995). Краве, свиње, ратови и вештице. Нови Сад: Светови, 29-81 (Свињољупци и свињомрсци, Примитивни рат, Дивљачни мушкарац)
Sahlins, Marshall. Тwo or Three Things that I Know About Culture, The Journal of the Royal Anthropological Institute, Vol. 5 No. 3, 1999. (399-421)

12. недеља
предавање - Културни концепти и анализа институција после функционализма
гхддгхндгхндхн

12. недеља
семинар - Институционална контекстуализација методологије
Семинарска дискусија о задатим темама
Литература: Barnard, Allen. History and Theory in Anthropology. (2000). Cambridge: Cambridge University Press, 139-157 (Poststructuralists, Feminists, and Other Mavericks)
Daglas, Meri (2001). Kako institucije misle. Beograd: Samizdat B92. (Kako opstaju latentne grupe (41-54); Institucije daju identitet (64-76); Institucije obavljaju klasifikovanje (99-117)).

13. недеља
предавање - Конструктивистички структурализам
Даље о ревизији структурализма. Покушај да се поново објасне утицаји појединца на структуру и обрнуто. Појам структуре у генетичком структурализму. Појам хабитуса. Појам праксе. Значај у антропологији.
Литература: Burdije, Pjer 1999 Nacrt za jednu teoriju prakse. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva (Uvod; Posmatrani posmatrač; Tri modusa teorijskog znanja; Strukture, habitus, prakse, 141-170)

13. недеља
семинар - Етнометодологија. Увод у квалитативни метод.
Семинарска дискусија о задатој литератури
Литература: Gofman, Ervin 2000 Kako se predstavljamo u svakodnevnom životu. Beograd: Geopoetika (информативно)
Spasić, Ivana 1991 Etnometodologija i njeni metodi. Sociologija XXXIII, 4: 561-576

14. недеља
- - Припрема за испит - Рекапитулација - Колективне консултације
Осим обавезне факултетске евалуације наставе, у 14. недељи 1. семестра рекапитулирамо све до тада обрађене теме на предмету. Овај час је прилика за «колективне консултације» и додатну дискусију пред колоквијум (есеј).

15. недеља
- - КОЛОКВИЈУМ (ЕСЕЈ) (4 часа)
Колоквијум одн. есеј је писани испит о једној до тема из 1. семестра. Питање се извлачи јавно и важи за све студенте.

16. недеља
предавање - Уводно предавање 2.1
Уводно предавање "Шта знамо о антроиполошкој методологији после структурализма"?

16. недеља
- - Дискусија и анонимно тестирање 2
Дискусија и анонимно тестирање на тему «Шта знамо о антропологији после структурализма?»

17. недеља
предавање - Трансформација друштвених/хуманистичких дисциплина у другој половини XX века
Истраживање и учење антрополошке методологије немогуће је изместити из контекста непрекидне размене на интердисциплинарној сцени друштвених наука и хуманистичких дисциплина у другој половини XX века. Брисање или замагљивање граница међу дисциплинама. Интердисциплинарност, мултидисциплинарност, креирање нових дисциплина. Улоге антропологије у тим процесима. Методолошке импликације.
Литература: Biti, Vladimir 2000 Pojmovnik suvremene književne i literarne teorije. Zagreb: Matica Hrvatska (информативно)
Šuvaković, Miško 1999 Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti posle 1950. Beograd: SANU i Prometej (информативно)
Ortner, Sherry B. 1984 Theory in Anthropology since the Sixties. Comparative Studies in Society and History 26: 126-166.

17. недеља
семинар - После проблемски-апликативног погледа на метод
Семинарска дискусија о задатој теми
Литература: Geertz, Clifford 1983 Local Knowledge: Further Essays in Interpretive Anthropology. New York: Basic Books (Blurred Genres: The Refiguration of Social Thought, 19-35)

18. недеља
предавање - Интерпретативна антропологија
Трансформацију антрополошких теорија и метода после структурализма (посебно у 1960-им и 1970-им) обележио је «интерпретативни заокрет» - покушај заснивања алтернативне методологије дисциплине, фокусиран на контекстуализацију разумевања значења културних феномена, процеса и концепата «са тачке гледишта проучаваних» пред «културно превођење». Предавање и семинарска дискусија о овој теми имају за циљ да: а) дефинишу да ли је постојала специфична методологија «интерпретативне антропологије», б) укажу на њене основне одлике, посебно на обједињавање семантичких и емпатичких аспеката разумевања у антрополошкој интерпретацији, ц) разувере популарне представе о интерпретативној антропологији као критици научног карактера и статуса антропологије, д) објасне у ком смислу је интерпретативна антропологија антиципирала «постмодерну антропологију» и е) преиспитају да ли су неко специфично интерпретативно методско решење или техника корисни упркос чињеници да је «интерпретативна антропологија» као парадигма, правац, школа или смер напуштена у антрополошком методолошком мејнстриму.

18. недеља
семинар - Интерпретативна антропологија – анти-наука или алтернативна методологија?
Семинарска дискусија о задатој литератури
Литература: Gerc, Kliford 1998a (1973) Tumačenje kultura 1. Beograd: XX vek, str. 9-46 (Podroban opis: Ka interpretativnoj teoriji kulture) 1998b (1972) Tumačenje kultura 2. Beograd: XX vek, str. 221-281 (Duboka igra: Beleške o balinežanskoj borbi petlova)

19. недеља
предавање - Субјективност и објективност у антрополошким истраживањима
Два значења «субјективности» и «објективности» у антрополошкој методологији и шире, у методологији друштвених наука и хуманистичких дисциплина. Значај филозофије и историје науке за разумевање натурализације циљева науке, структуре науке, модела по којем су дизајнирана антрополошка истраживања, антрополошке научне заједнице и антрополошки текстови. Предавање и семинарска дискусија имају за циљ да Вам разјасне (или да Вас подсете) у ком смислу је и/релевантно говорити о «објективности» или «субјективности» у савременој антропологији. Ова тема у значајној мери допуњује тему о научном статусу/карактеру антропологије из 1. семестра («Да ли је антропологија наука?»), па представља «скраћени пут» за проблематизацију постмодерне критике објективности и реалистичности антрополошких истраживања.

19. недеља
семинар - »Субјективност« и »објективност« - још увек релевантне методолошке категорије?
Семинарска дискусија о задатој литератури
Литература: Rorti, Ričard 1990 Filozofija i ogledalo prirode. Sarajevo: Veselin Masleša, str. 321-330 (Objektivnost kao korespodencija i kao saglasje)
Rosaldo, Renato 1994 Subjectivity in social analysis, u Seidman, Steven (ed.) The Postmodern Turn: New perspectives on Social Theory. Cambridge: Cambridge University Press, str. 171-183 (информативно)
Rorti, Ričard 1992 Konsekvence pragmatizma. Beograd: Nolit, str. 347-372 (Metod, društvena nauka i društvena nadanja) (информативно)

20. недеља
предавање - Постмодернизам у антропологији
Да ли је постојала «постмодерна антропологија»? Сличности и разлике у односу на друге друштвене науке или хуманистичке дисциплине. Антропологија постмодерног друштва. Постмодернизација антропологије. Интердисциплинарни афинитети. Фокуси критике – конструкција позиција у методолошком дијалогу. Истина, стварност, објективност, метод, текст, писање, моћ, интерпретација, репрезентација – кључна места критике. «Писање Других». 3 критике - реализма, репрезентације и ауторитета.

20. недеља
семинар - Основне методолошке координате постмодерног заокрета у антропологији
Семинарска дискусија о задатој литератури.
Литература: Rabinow, Paul 1992 Predodžbe su društvene činjenice: Modernost i postmodernost u antropologiji. Dometi 25, ¾: 119-135
Bibliografija uz ova dva teksta Dometi 25, ¾: 136-147
Clifford, James 1992 Uvod: Neobjektivne istine. Dometi 25, ¾: 103-117

21. недеља
предавање - Критика реализма традиционалне етнографије
Етнографски реализам као уопштено друго постмодерне етнографије – основни концепт/навика/метод који критикују постмодерни теоретичари етнографије. Афинитети према социјалној теорији и књижевној критици. Изостанак дијалога са филозофијом науке. Научни реализам и анти-реализам – релеванција за антрополошку методологију. Елементи етнографског реализма. Функције етнографског реализма. Реализам у српској етнологији.

21. недеља
семинар - Етнографије и/као текстови
Семинарска дискусија о задатој теми
Литература: Marcus, George E. and Dick Cushman 1982 Ethnographies as Texts. Annual Review of Anthropology 11: 25-69
Clifford, James 1988 Predicament of Culture: Twentieth-Century Ethnography, Literature and Art. Cambridge & London: Harvard University Press.(информативно)

22. недеља
предавање - Криза етнографске репрезентације
Етнографска репрезентација – представљање или заступање? Феминистички и афро-амерички извори кризе репрезентације у медијима, науци и образовању. Критика репрезентације као критика етнографије као критика антропологије. Импликације по етнографску праксу. Концепције/перцепције/интерпретације/рецепције у антрополошкој методологији.

22. недеља
семинар - Критика културе и/као критика антропологије
Семинарска дискусија о задатој литератури
Литература: Marcus, George E. (ed.)1995 Rereading Cultural Anthropology. Durham and London: Duke University Press.(информативно)
Marcus, George E. (ed.) 1999 Critical Anthropology Now: Unexpected Contexts, Shifting Constituciencies, Changing Agendas. Santa Fe: School of American Research.(информативно)
Marcus E. George i Michael M. J. Fischer 2003 Antropologija kao kritika kulture. Zagreb: Breza, str. 7-20 (Predgovor i Uvod) str. 21-31 (Kriza prikazivanja u humanističkim znanostima)

23. недеља
предавање - Одговори постмодерној антропологији
Критичка евалуација постмодерних метода, концепција науке и друштвене улоге антропологије. Проблем дефинисања »постмодерне антропологије« као процеса, тренда, школе, правца, приступа или историјског периода у историји антрополошке методологије. Да ли је постојала «постмодерна антропологија»? Да ли су за њу (били) карактеристични неки нови или алтернативни методи, технике, дизајн истраживања, изградње концепата или комуникације резултата истраживања? Да ли је у питању «крај етнографије» и како је из њега извођен «крај антропологије»?

23. недеља
семинар - Политика постмодерне антропологије - релеванција за методологију
Семинарска дискусија о задатим темама
Литература: Bošković, Aleksandar 1998 Postmodernizam, antropologija i zdrav razum. Sociologija XL (2): 211-232.
Roth, Paul A. 1989 Ethnography Without Tears. Current Anthropology 30: 555-569(информативно)
Sangren P. Stiven 1992 Retorika i autoritet etnografije: Postmodernizam i društvena reprodukcija tekstova. Dometi 25, ¾: 151-180

24. недеља
предавање - Постмодернизам и релативизам
Традиционална методолошка имагинација по правилу је склона да супротстави објективност и релативизам. Критичка редукција постмодерне антропологије на епистемички и етички релативизам у значајној је мери онемогућила опште-дисциплинарни консензус у вези са методолошким статусом антрополошког постмодернизма. Циљ предавања и семинарске дискусије јесте да разјасни да ли је антрополошка методологија немогућа после постмодернизма, и да ли је релативизација, социологизација, историзација и културализација методологије у другој половини XX века компромитовала «позив антрополога». Парадокс социјалне епистемологије/студија науке као културе.

24. недеља
семинар - Критичка редукција постмодерне антропологије на релативизам
Семинарска дискусија о задатим темама
Литература: Gellner, Ernest 2000 Postmodernizam, razum i religija. Zagreb: Jesenski i Turk (Postmodernizam i relativizam, 33-51) (Relativismus uber alles, 53-88)
Spiro, Melford E. 1996 Postmodern Anthropology, Subjectivity, and Science: A Modernist Critique. Comparative Studies in Society and Culture 38: 759-780
Pool, Robert 1991 Postmodern Ethnography? Critique of Anthropology 11: 309-331(информативно)

25. недеља
предавање - Идентитет и знање у теорији етнографије
Превладавање кризе етнографског ауторитета креирањем различитих типова «нове етнографије» који сазнајну повлашћеност црпе из идентитета, културе, експеримента или локације. Експериментална етнографија. Феминистичка етнографија. Критичка етнографија. Мулти-локална етнографија. Нативна етнографија. Појам политике знања.
Литература: Semprini, Andrea 1999 Multikulturalizam. Beograd: Clio (poglavlje: "Epistemološki Gordijev čvor")

25. недеља
семинар - Сазнајно повлашћени истраживачи - феминизам, нативизам и етнографија код куће
Семинарска дискусија о задатим темама
Литература: Geiger, Marija 2002 Feministička epistemologija: Kratak pregled feminističke kritike znanosti, Revija za sociologiju 1-2 (Zagreb)
Harding, Sandra 1999 Feminizam, znanost i kritike prosvetiteljstva, u: Nicholson, Linda (ur.) Feminizam/Postmodernizam. Zagreb: Liberata/Ženski studij, 76-95

26. недеља
предавање - После постмодернизма
Предавање и семинарска дискусија о типовима антрополошких истраживања после постмодернизације антрополошке методологије. Какав је смисао Ваших будућих истраживања? Да ли трансформација дисциплине у «многе антропологије» захтева методолошки плурализам. Поново о циљевима науке и друштвеном статусу антропологије, њеној продукцији и рецепцији, овог пута у контексту Ваших личних будућих семинарских, дипломских или других истраживања. Ако антропологија није наука коме је потребна? Ако етнографија није «писање о» већ «писање за», на чему да утемељим свој антрополошки ауторитет? Предавање и дискусија о томе како се снаћи у теоријској, методолошкој, интердисциплинарној, културној, етичкој, епистемичкој и другим трансформацијама и пролиферацијама друштвеног статуса, улоге и циљева антрополошких истраживања.

26. недеља
семинар - Криза друштвене рецепције дисциплине и Ваша будућа истраживања
Семинарска дискусија

27. недеља
предавање - Методологија и етика антрополошких истраживања
Да ли је антрополог друштвено одговорно занимање? Ако јесте, коме треба да будемо одговорни – личним преференцијама, кодексу неког етнолошког/антрополошког друштва, «јавном моралу», «званичној идеологији», међународном и националном законодавству, нечему десетом? Циљ предавања и семинарске дискусије јесте да артикулише међусобне утицаје методологије и етике антрополошких истраживања у контекстима избора теме, дизајна истраживања, суочавања са «морално спорним» теренским ситуацијама, јавним праксама или идеологијама. Како морални дискурси утичу на дизајн и ток истраживања, комуникацију резултата истраживања и друштвени статус дисциплине. Да ли критика захтева објективност? Да ли да наставим истраживање ако се суочим са нечим што не сматрам моралним? Да ли да интервенишем?

27. недеља
семинар - Репрезентација или интервенција?
Семинарска дискусија
Литература: Scheper-Hughes, Nancy 1995 The Primacy of the Ethical: Propositions for a militant antrhopology. Current Anthropology 36: 409-420
D'Andrade, Roy 1995 Moral Models in Anthropology. Current Anthropology 36: 399-409 (prevod u fascikli sa materijalima za ovaj predmet u biblioteci Odeljenja)

28. недеља
предавање - Глобална трансформација и будућност антрополошке методологије
Антропологија око Миленијума значајно се разликује од класичне антропологије Малиновског или Боаса. Промене антрополошких истраживања у дисциплини нису биле резултат искључиво нових теоријских-методолошких решења, већ и прилагођавања културној стварности која се непрекидно мења. Наука, хумана репродукција, дешифровање људског генома, Интернет, медији и информационе технологије, глобализација политике, економије, етике и образовања, као и непрекидна трансформација посткултурних идентитета, данас су легитимна поља антрополошких истраживања у смислу у ком су то сродство или религија. Циљ завршног предавања и последње семинарске дискусије јесте да антиципирају будуће истраживачке теме и методолошке проблеме у студентским дипломским или другим истраживањима.

28. недеља
семинар - Шта и како истраживати данас?
Семинарска дискусија о задатој литератури
Литература: Moore, Henrietta L. (ed.) 1999 Anthropological Theory Today. Oxford: Blackwell, str. 1-23 (Anthropological Theory at the Turn of the Century)
Fischer, Michael 1999 Emergent Forms of Life: Anthropologies of Late or Postmodernities. Annual Review of Anthropology 28: 455-478

29. недеља
- - Припрема за испит - Рекапитулација - Колективне консултације
Осим обавезне факултетске евалуације наставе, у 14. недељи 2. семестра рекапитулирамо све до тада обрађене теме на предмету. Овај час је прилика за «колективне консултације» и додатну дискусију пред испит (есеј).

30. недеља
- - ПИСМЕНИ ИСПИТ (есеј) (4 часа)
Писмени испит одн. есеј о једној од тема из 2. семестра. Питање се извлачи јавно и важи за све студенте. У овом термину, студенти могу да понове полагање колоквијума из 1. семестра.
Литература и извори података:
Општа допунска литература
Миленковић, Милош 2003 Проблем етнографски стварног. Београд: Етнолошка библиотека.
Миленковић, Милош 2006 Теорија етнографије у савременој антропологији (1982-2002). Докторска дисертација. Библиотека Одељења за етнологију и антропологију, Филозофски факултет Универзитета у Београду.
↑↑↑