Etnologija i antropologija

Курс:
Увод у етнологију и антропологију (осн.)
Предавачи: др Гордана Горуновићванредни професор
др Ивана Гачановићдоцент
обавезни курс
Број бодова: 6.00
Садржај курса: Дефиниција и предмет етнологије и антропологије. Основни концепти и теоријски апарат. Хронолошко излагање антрополошких школа и праваца од настанка науке до средине 20. века. Упознавање са најзначајнијим антрополозима, њиховим делима и теоријско-методолошким доприносом.
Циљ изучавања курса: Курс пружа преглед историјског развоја основних антрополошких идеја, концепата и појмова који су настали у оквиру главних етнолошких/антрополошких школа и праваца.
Предуслови за полагање: Нема услова.
Облици наставе: Настава oбухвата предавања и дискусионе вежбе.
План курса:

1. недеља
предавање - Уводно предавање: дефиниција и предмет дисциплине
Од традиционалног, архаичног, примитивног и локалног до модерног, савременог и глобалног. Традиционално друштво и култура као повлашћени предмет проучавања антропологије. Карактеристике "архаичног" или "примитивног" друштва. Проучавање сељаштва у Европи као носиоца традиционалног традиционалног начина живота - "други" међу нама. Проучавања савремености.

1. недеља
вежбе - Уводно предавање
Упознавање са садржајем курса, обавезама студената, литературом, испитима, вежбама. Литература за дискусију на вежбама у наредној недељи U. Fabijeti, R. Maligeti, V. Matera, Uvod u antropologiju, Beograd, 2002 (у даљем тексту F.M.M., Uvod), 11-25; 109 -116. Monaghan, John и Peter Just, Socijalna i kulturna antropologija, Šahinpašić, Sarajevo 2003, 13-33, 35-52. Никола Павковић, Антропологија / етнологија – наука о другима, ГЕИ 41, 1992, 205-211.

2. недеља
предавање - Предакадемско раздобље и прве визије антропологије
Последице Открића у интелектуалној историји Западне Европе. Просветитељство и Романтизам. Омиљене теме филозофске рефлексије у 18. веку: природно стање и природни човек/друштвено стање, друштвени уговор; племенити дивљак. Романтичарски покрет и културни национализам у Немачкој (концепти народа, културе и цивилизације). Хердеровски релативизам и волтеровски универзализам.

2. недеља
вежбе - Зашто све ово још увек није права антропологија?
Просветитељство и његов утицај на неке од будућих тема антропологије; утицај романтизма на развој европске етнологије и фолклористике. Литература Herman Bauzinger, Etnologija. Od proučavanja starine do kulturologije, Beograd, ХX vek, 2002, "Путеви просветитељства", 16-29; "Романтизам", 29- 42. Т. H. Eriksen i F. S. Nielsen, A History of Anthropology, Pluto Press, London, Sterling, 2001 (у даљем тексту: Eriksen i Nilsen), The Enlightement, 9-12; Romanticism, 12-15 (преведено). L. Dimon, Ogledi o individualizmu, Clio, Beograd, 2004: 3. Nacionalna varijanta: Narod i nacija kod Herdera i Fihtea, 131-149.

3. недеља
предавање - Утемељење антропологије као науке у 19. веку
Позитивизам, еволуционизам и дифузионизам. Класични британски и амерички еволуционизам. Интелектуализам Е. Тајлора и Л. Х. Моргана. Прва дефиниција културе. Порекло и развој друштвено-културних установа. Једнолинијски развој, универзализам, теза о психичком јединству; елементарне идеје, дијахронијски приступ, компаративизам, културне сличности; периодизација социо-културне историје.

3. недеља
вежбе - Теме за дискусију
Дескриптивна дефиниција културе; теорија о сурвивалима, о дуалној егзогамији и анимизму; типови друштава, societas/civitas, структура гентилног друштва Jerry Moore, Uvod u antropologiju: teorije i teoretičari kulture, Zagreb, 2002: Tajlor, 21-34, Moore, Uvod u antropologiju: Morgan, 37-51; N. Pavković, Pogovor za Drevno društvo, 475-489; М. Godelier, Marksizam i antropologija: Lewis Henry Morgan (1818-1881), 212-219; Mrtvi dijelovi i žive ideje u Marksovoj misli o primitivnim društvima, 1. Pokušaj kritičke bilance, 177-211.

4. недеља
предавање - Дифузионизам у Немачкој и Аустрији
Школе и аутори. Теоријско-методолошке поставке и концепти дифузионизма. Главне теренске експедиције крајем 19. века.

4. недеља
вежбе - Теме за дискусију
Културне правилности и процеси промене: дифузија и акултурација; концепти „културног круга“ и „културног ареала“; историјско-географски метод, регионализам. Литература Poarije, Istorija etnologije, 74-90.

5. недеља
предавање - Утемељење модерне антропологије у 20. веку
Историјски контекст настанка модерне социјалне и културне антропологије на Западу. „Очеви оснивачи“ модерних концепција дисциплине и заснивање водећих националних традиција (америчка, британска, француска и немачка). Франц Боас и заснивање модерне америчке антропологије: концепција о четири субдсисциплине и главни теоријско-методолошки оквир културне антропологије. Морфолошка анализа култура и емска перпектива. Границе компаративизма.

5. недеља
вежбе - Теме за дискусију
Културни релативизам, историјски партикуларизам, културни детерминизам, антиинтелектуализам, култура као sui generis. Moore, Uvod u antropologiju: Boas, 55-67; "Ф. Боас" у: Е. Hač, Antropološke teorije, (I), 53-100. Franc Boas, Um primitivnog čoveka, 166-180; 197-220. F. Boas, The Limitations of the Comparative Method of Anthropology, u: H. Applebaum, Perspectives in Cultural Anthropology, 70-79.

6. недеља
предавање - Развој психоанализе и њен утицај
Фројдова психоаналитичка теорија, главни концепти: либидо, агресивност, механизми одбране (потискивање, пројекција итд), Едипов комплекс. Фројдови радови из културе. Антрополошка рецепција психоанализе. Културни обрасци, сазревање, социјализација, енкултурација. Poarije, Istorija etnologije, 96-106. М. Palmer, Frojd i Jung o religiji, Alfa, Narodna knjiga, Beograd 2001, (само део о Фројду). Edvard Hol, Velika trijada, u: Nemi jezik, 64-96.

6. недеља
вежбе - Примена теорије у интерпретацији културе и културне историје
Фројдова примена у тумачењу историје културе: С. Фројд, Тотем и табу; Мојсије и монотеизам. Пример примене социјалне психоанализе Е. фрома у домаћој етнологији и антропологији (антрополошка анализа русаљског ритуала)- Бранко Ћупурдија, „Aнтрополошко проучавање ритуала“, Марксистичка мисао 6 (1984): 79-96.

7. недеља
предавање - Правац култура и личност и психолошка антропологија
Боасовско наслеђе у америчкој културној антропологији. Бенедикт, Мид, Бејтсон, Кардинер и Линтон.

7. недеља
вежбе - Теме за дискусију
Природа и културно наслеђе; интеграција и конфигурација култура, етос, културнo-психички типови, базична структура личности; статус и улоге Moore, Uvod u antropologiju: Benedikt, 105-115; Mid, 133-146. М. Мid, Nacionalni karakter, у: Antropologija danas (ur. А. L. Kreber), 555-574. R. Benedikt, Obrasci kulture, Beograd 1976, 84-152, 193-240. А. Kardiner, A Technique of Psychodinamic Analysis, u: H. Applebaum, ed., Perspectives, 147-159.

8. недеља
предавање - Културна историја и етнолингвистика
Боасовско наслеђе: Креберова културна историја; етнолингвистика Е. Сапира и Ли Ворфа.

8. недеља
вежбе - Теме за дискусију
Културна варијабилност и варијација; обрасци и конфигурације; вредносна и стварносна култура; метод културне историје, дескриптивна интеграција феномена; однос језика и културе А. L. Kreber, у: Е. Hač, Antropološke teorije, I, 125-153; A. L. Kroeber, 3. The Superorganic; 18. Reality Culture and Value Culture; 45. Three Centuries of Women’s Dress Fashions: A Quantative Analysis, u: The Nature of Culture, 22- 56; 152-166; 358-372. Heri Hojdžer, Odnos jezika prema kulturi, u: Kreber (ur.), Antropologija danas, Vuk Karadžić, Beograd 1972, 491-509.

9. недеља
предавање - Психобиолошки функционализам
Б. Малиновски - теренски рад на Тробријанду: истраживачке методе и теме. Научна теорије културе и функционална анализа. Критике, нова читања и тумачења; рецепција у савременој пољској науци.

9. недеља
вежбе - Малиновски
Функције институција у култури, теорија потреба, методолошки индивидуализам; функционална анализа, теренски рад Малиновског и његове технике, Кула размена. Malinovski, Naučna teorija kulture, Beograd, 1970, poglavlja IV- 82-86, VII – 106-111; X – 124-148 Malinovski, Argonauti Zapadnog Pacifika (Uvod, III Suština Kule, XXII Značenje Kule), 1-23, 72-93, 454-462; Магија, наука и религија и друге студије (Секс и потискивање у примитивном друштву, Психоанализа и антропологија, Функционална теорија), 135-172, 200-219, 361-377.

10. недеља
предавање - Структуро-функционализам
Редклиф-Браунова природна наука о друштву. Проучавања сродства у британској социјалној антропологији (Еванс-Причард, М. Фортес, М. Глукман, И. Шапера, О. Ричардс...). Редклиф-Браун и Чикашка школа социологије и антропологије.

10. недеља
вежбе - Редклиф-Браунов позитивизам
Социолошка анализа система и кључни појмови структуралног функционализма: структура и функција, интеграција, синхронија; друштвени конфликт и промена (Глукман). Redklif-Braun, Struktura i funkcija u primitivnom društvu (6. погл. Sociološka teorija totemizma, 164-184; 9. O pojmu funkcije u društvenim naukama; и 10. O društvenoj strukturi, 248-284.) Redklif-Braun (1881-1955), у: Е. Е. Evans-Pričard, Socijalna antropologija, 135-138.

11. недеља
предавање - Конституисање антропологије у Француској
Француска социолошка и етнолошка школа: Диркем и Мос. Експедиција Дакар-Џибути. Гриол, Лерис, Ленар, Ван Генеп, Леви-Строс - рани радови из бразилске фазе.

11. недеља
вежбе - Теме за дискусију
Органска аналогија, колективна свест и колективне представе, друштво као sui generis појава, методолошки колективизам; тотална друштвена чињеница, размена, дар. Moore, Uvod u antropologiju: Dirkem, 69-83. Entoni Gidens, Dirkem, 7-19, 77-97. Moore, Uvod u antropologiju: Mauss, 155-166. М. Mos, Јedna kategorija ljudskog duha: pojam ličnosti, pojam 'ja'; Ogled o daru, у: М. Мos, Sociologija i antropologija, (I): 317-357.

12. недеља
предавање - Рекапитулација и резиме: антропологија у 1930-им и 1940-им
Институционализација и експанзија; главни универзитетски центри; парадигме и школе, сличности и разлике.

12. недеља
вежбе - Еванс-Причард
Отклон од позитивизма и заокрет у правцу историје и тумачења. Социјална историја установа, нагласак на структуралним обрасцима, а не на законима; објашњење и тумачење; емски приступ, социолошко разумевање и тумачење; етнографска анализа и антрополошка синтеза. Е. Е. Evans-Pričard, Socijalna antropologija

13. недеља
предавање - Материјалистички приступи
Обнављање интереса за еволуцију, адаптацију и екологију. Интересовање за проучавање сложених друштава, процесе и промене. Материјалистичке парадигме - неоеволуционизам, културна екологија и културни материјализам (Џ. Стјуард, Л. Вајт, М. Салинс, Е. Сервис, М. Харис, Р. Ли, И. Девор, Р. Рапапорт).

13. недеља
вежбе - Културна екологија и културни материјализам
Dž. Stjuard, "Развој сложених друштава: културна узрочност и законитост: једна пробна формулација развоја раних цивилизација", у: Teorija kulturne promene. Metodologija višelinijske evolucije, 299-351. Dž. H. Stjuard, Evolucija i proces, u Kreber, ur., Antropologija danas, Vuk Karadžić, Beograd, 280-292. M. Harris, Theoretical Principles of Cultural Materialism. The Struggle for a Science of Culture, u: H. Applebaum, Perspectives in Cultural Anthropology, 301-306.

14. недеља
предавање - Структурализам у Француској
К. Леви-Строс: преглед идеја и радова. Концепција антропологије. Утицај структуралне фонологије и лингвистике на теорију и структуралну анализу сродства и мита.

14. недеља
вежбе - Кључни концепти
Размена и комуникација у друштву. Конструкционизам; основне и сложене структуре сродства; модели структура. Несвесна природа језичких и културних феномена; бинарне опозиције, опозиција природа/култура. Речник семиотике; језик-систем и говор, метонимија и метафора, синтагматски ред и парадгиматска серија, код, трансформација. Е. Lič, Klod Levi-Stros. Moore, Uvod u antropologiju: Levi-Strauss, 279-299. А. Barnard, Theory and History in Anthropology, Cambridge University Press, 2000: Structuralis

15. недеља
предавање - Рекапитулација тема

15. недеља
- - Припрема за испит
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Т. H. Eriksen i F. S. Nielsen, A History of Anthropology, Pluto Press, London, Sterling, 2001, 5-76.
John Моnaghan и Peter Just, Socijalna i kulturna antropologija, Šahinpašić, Sarajevo 2003, 13-33, 35-52.
Alan Barnard, Povijest i teorija antropologije. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk, 2011, 11-291.
Општа допунска литература
A. Bošković, Mit, politika ideologija, Institut društvenih nauka, Beograd, 2006, 23-69.
H. Applebaum, Ed., Perspectives in Cultural Anthropology, State University of New York, 1987.
A. Barnard, History and Theory in Anthropology, Cambridge University Press, 2000.
E. Hol, Nemi jezik, BIGZ, Beograd 1976.
Бранко Ћупурдија, „Aнтрополошко проучавање ритуала“, Марксистичка мисао 6 (1984): 79-96.
Aleksandar Bošković, Kratak uvod u antropologiju, Beograd 2009, 1-110.
Jеrry D. Moore, Uvod u antropologiju: Teorije i teoretičari kulture, Zagreb 2002, 9-264, 285-299.
Никола Павковић, Антропологија/етнологија – наука о другима, Гласник Етнографског института 41, Београд 1992, 205-211.
John Моnaghan и Peter Just, Socijalna i kulturna antropologija, Šahinpašić, Sarajevo 2003, 13-33, 35-52.
E. Hač, Antropološke teorije, I-II, BIGZ, Bibl. XX vek, Beograd 1979, (I) 7-285; (II) 5-200.
S. Silverman, Ed., Totems and Teachers: Perspectives on the History of Anthropology, New York, Cambridge University Press, 1981.
C. Todorov, Mi i drugi. Francuska misao o ljudskoj raznolikosti, Beograd, Biblioteka XX vek, 1994, 257-272, 339-349.
H. Bauzinger, Etnologija. Od proučavanja starine do kulturologije, Izdanje Biblioteke XX vek, Beograd 2002.
L. Dimon, Ogledi o individualizmu, Clio, Beograd, 2004.
J. и Н. Павковић, Појмови "архаичан" и "примитиван" у етнологији, ГЕМ 30, 1967, 165-169.
U. Fabijeti, R. Maligeti, V. Matera, Uvod u antropologiju, Beograd, 2002.
J. Monaghan и P. Just, Socijalna i kulturna antropologija, Šahinpašić, Sarajevo 2003.
M. Salins, Prvobitno društvo blagostanja, Anarhija - Blok 45, 2002.
M. Ože, Prilog antropologiji savremenih svetova, Biblioteka XX vek, Beograd 2003.
М. Palmer, Frojd i Jung o religiji, Alfa, Narodna knjiga, Beograd 2001.
F. Boas, Anthropology and Modern Life, Dover Publications, New York 1986.
L. Kroeber, The Nature of Culture, Chicago-London, University of Chicago, 1968.
Kreber, ur., Antropologija danas, Vuk Karadžić, Beograd 1972.
E. Sapir, Ogledi iz kulturne antropologije, Prosveta, Beograd 1984.
L. Vajt, Nauka o kulturi, Beograd 1970 (Predgovor Z. Pešić-Golubović, "Kulturologija i marksizam").
Dž. Stjuard, Teorija kulturne promene: metodologija višelinijske evolucije, BIGZ, XX vek, Beograd 1981.
E. Gidens, Dirkem, Čigoja, XX vek, Beograd 1996.
Б. Малиновски, Магија, наука и религија, Просвета, Београд 1971.
B. Malinovski, Argonauti zapadnog Pacifika, BIGZ, XX vek, Beograd 1979.
M. Panof, Bronislav Malinovski, BIGZ, XX vek, Beograd 1979.
A. R. Redklif-Braun, Struktura i funkcija u primitivnom društvu, Prosveta, Beograd 1982.
M. Mos, Sociologija i antropologija I-II, Prosveta, XX vek, Beograd 1982.
E. E. Evans-Pričard, Socijalna antropologija, Prosveta, Beograd 1983. Predgovor Mirjana Prošić-Dvornić, "Empirijska tradicija britanske socijalne antropologije".
R. Benedikt, Obrasci kulture, Prosveta, Beograd 1976.
M. Mid, Sazrevanje na Samoi, Prosveta, Beograd 1978.
M. Mid, Spol i temperament u tri primitivna društva, Naprijed, Zagreb 1968.
C. Lévi-Strauss, Strukturalna antropologija, Stvarnost, Zagreb 1989.
K. Levi-Strauss, Tužni tropi, Zepter Book World, Beograd 1999.
D. Antonijević, Rušenje jednog antropološkog mita, Kultura 62-63, 1983.
M. Godelier, Marksizam i antropologija, Školska knjiga, Zagreb 1982.
Ž. Poarije, Istorija etnologije, Plato, XX vek, Beograd 1999.
L. H. Morgan, Drevno društvo. Istraživanja čovekovog razvoja od divljaštva i varvarstva do civilizacije, Prosveta, Beograd 1981.
F. Boas, Um primitivnog čoveka, Prosveta, XX vek, Beograd 1983.
↑↑↑