Отказују се консултације код доц. др Наташе Јовановић Ајзенхамер

Штампај

Социологија

Сутрашње консултације доц. др Наташе Јовановић Ајзенхамер се отказују.

Састанак са студентима који слушају курс Дигитална социологија на докторским академским студијама

Штампај

Социологија

Моле се студенти заинтересовани за курс Дигитална социологија на докторским академским студијама да присуствују састанку у среду, четвртог новембра, у кабинету 378 са почетком у 16 часова.

Састанак са студентима који слушају курс Дигиталне технологије и друштвено умрежавање на МАС

Штампај

Социологија

Моле се студенти заинтересовани за курс Дигиталне технологије и друштвено умрежавање да присуствују састанку у среду, четвртог новембра, у кабинету 378 са почетком у 17 часова.

Најава предавања: Ставови о побачају у Хрватској 1997–2023: трендови и изазови мерења

Штампај

Социологија

Проф. др Галић и проф. др Класнић ће на нашем факултету одржати предавање 20. новембра 2026. на тему Ставови о побачају у Хрватској 1997–2023: трендови и изазови мерења од 16 до 19 часова, у сали 108.
О предавању:
Посљедњих десетљећа у Хрватској све интензивније долази до ускраћивања репродуктивне самодетерминације жена и парова, дискриминације те ограничења стечених права, особито приступа побачају на захтјев. Све јачи утјецај неоконзервативних и антиродних струја озбиљно угрожава већ стечена права и доводи до конкретних посљедица за жене, укључујући негирање права на побачај и достојанствену здравствену скрб.
У предавању се износи социолошка анализа трендова и ставова хрватске популације о побачају у раздобљу од 1997. до 2023. године кроз пет мјерних точака (1997, 2004, 2009, 2020, 2023), успоређујући подршку забрани побачаја и право жене на аутономно одлучивање. Подаци показују дугорочан пораст подршке опцији права избора, која се у посљедњих 15-ак година стабилизирала на око 75%, док подршка забрани побачаја опада (с 30% на 15-20%). Истраживање је обухватило методолошке аспекте мјерења ставова у погледу индиректног приступа (слагање с тврдњама) и директног приступа (експлицитно сврставање у опције „за избор“ или „pro-life“). Налази су показали да је 2020. године мање испитаника било спремно експлицитно заузети страну, док је 2023. подршка опцији права избора порасла и постала готово идентична без обзира на начин мјерења.
Разлике по сполу показују да и мушкарци и жене већински подржавају право жене на избор, при чему је међу мушкарцима подршка порасла, док је код жена остала стабилна. Ови резултати показују несклад између ставова јавности и регресивне политике репродуктивних права и здравља у Хрватској. Унаточ тим рестрикцијама, истраживања не показују јачање подршке забрани побачаја у ставовима грађана, док су службена политика Републике Хрватске, као и праксе приступа репродуктивним одлукама при клиничким центрима, традиционалније и конзервативније од ставова јавности, која је знатно либералнија. Налази такођер указују да је искуство у погледу побачаја повезано с већом подршком репродуктивној аутономији жена.
Допринос овог рада није само у приказу трендова јавног мнијења кроз раздобље од 26 година, него и у методолошкој рефлексији начина мјерења ставова о побачају. Унаточ неуједначености инструмената и другим методолошким ограничењима, анализа показује да је могуће идентифицирати стабилне дугорочне трендове у ставовима грађана. Закључно анализа наглашава потребу за праћењем трендова ставова популације и преиспитивањем законских оквира и пракси како би се ускладили с друштвеним ставовима.
Бранка Галић је редовита професорица у трајном звању на Одсјеку за социологију Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу и оснивачица Катедре за социологију рода. Докторирала је социологију 1999. године на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу. Њезин знанствени и наставни рад усмјерен је првенствено на социологију рода, феминистичке теорије и покрете, социологију обитељи, родне неједнакости и дискриминацију жена, уз ранији рад на подручју социјалне екологије, социологије културе те социологије рада и организације. На Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу увела је колегије Социологија рода и Феминистичке теорије и покрети, као и докторски колегиј Род, женски покрети и друштво . На Одсјеку за социологију Филозофског факултета у Сплиту увела је 2008. године колегиј Социологија жена.. Судјеловала је и водила бројне домаће и међународне знанственоистраживачке пројекте те је ауторица и суауторица бројних знанствених радова и публикација из подручја рода и друштвених неједнакости.
Ксенија Класнић је изванредна професорица на Одсјеку за социологију Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, гдје је уједно прочелница Одсјека. Докторирала је социологију 2014. године, а њезин знанствени и наставни рад усмјерен је на социолошку методологију, квантитативне методе и анализу података, социологију рода и обитељи, родне и друштвене неједнакости те насиље над женама. Предаје на приједипломском, дипломском и докторском студију, а судјеловала је у бројним домаћим и међународним знанственоистраживачким пројектима. Ауторица је и суауторица бројних знанствених радова, књига и поглавља, а за изврсност у наставном раду добила је Награду Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу 2024. године.

Најава предавања MAGNIFICA HUMANITAS УЗВРАЋА УДАРАЦ: HOMO HOMINI ANTICHRISTUS EST

Штампај

Социологија

Проф. др Курелић ће одржати предавање 12. новембра 2026. године у сали 108, од 15 до 17 часова, на нашем факултету на тему Мagnifica humanitas узвраћа ударац: homo homini antichristus est.

Тема предавања је теолошко-политичка напетост између идеје „технолошке републике“ (Карп/Замиска) и Палантировог манифеста с једне и енциклике папе Лава XIV с друге стране. Енциклика Magnifica humanitas бити ће интерпретирана као израван одговор и напад на идеје водећих људи Палантира Карпа и Тхиела. Структура излагања је једноставна: први сегмент представља сет идеја које промишљају реконфигурацију сувременог запада с фокусом на текстове и јавне наступе Алеxандра Карпа и Петера Тхиела, а други дио презентације бави се самом енцикликом истичући управо она мјеста у тексту која звуче као израван одговор на идеје Карпа и Тхиела. Поднаслов излагања је ’Homo homini antichristus est’ због тога што Тхиел папу Лава XIV доживљава као сувременог антикриста, а сам папа у енциклици тврди да су трансхуманизам и постхуманизам који произлазе из дивинизације артифицијелне интелигенције управо примјер феномена дијаметрално супротних вјери у Криста. Политичко етикетирање добило је нову димензију, након што су неко вријеме у глобализираном културнополитичком рату сви свима били фашисти сад је ултимативно демонизирање политичког противника досегло крајњу језичну точку. Непријатељ је нечастиви особно.
Зоран Курелић је редовни професор у трајном звању на Факултету политичких знаности Свеучилишта у Загребу. Дипломирао је политичке науке на Свеучилишту у Загребу, а докторирао на The New School for Social Research у Њујорку. Усавршавао се и бавио истраживачким радом на London School of Economics and Political Science, The New School i New College, Oxford. Његов научни и наставни рад обухвата савремену политичку теорију, епистемологију и политику, европску политичку мисао, либерализам и национализам, као и политичке теорије тоталитаризма. Аутор је књиге Либерализам са скептичним лицем (2002) и уредник зборника Violence, Art and Politics (2015), а објавио је бројне радове у домаћим и међународним научним публикацијама. Био је декан Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу од 2018. до 2020. године.

Пракса у Circle U. канцеларији у Бриселу 2027.

Штампај

Circle U. нуди јединствену прилику за стажирање за студенте мастер студија који су уписани или ће дипломирати на неком од наших партнерских универзитета.

Детаљне информације се налазе у прилогу.

Прилози:
Praksa u Circle u kancelariji u Briselu.docx

СТИПЕНДИЈЕ БАВАРСКЕ ВЛАДЕ ЗА МАСТЕР И ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ У АКАДЕМСКОЈ 2027/2028. ГОДИНИ

Штампај

Обавештавамо вас да је Баварски високошколски центар за Средњу, Источну и Југоисточну Европу (BAYHOST) расписао конкурс за стипендије за српске држављане за академску 2027/2028. годину за мастер и докторске студије као и стипендије за рад на истраживачком пројекту.

Рок за пријаву је 1.12.2026. године.

Детаљније информације се налазе у прилогу и на BAYHOST веб сајту:

https://www.uni-regensburg.de/en/bayhost/funding-and-scholarships/coming-to-bavaria/study-in-bavaria

https://www.btha.cz/de/stipendien/studium-in-bayern

Прилози:
BAYHOST_BTHA.zip

Министарство просвете продужило је рок за пријаву на конкурс за доделу студентских кредита

Штампај

Министарство просвете продужило је рок за пријаву на конкурс за доделу студентских кредита, конкурс за доделу студентских стипендија и конкурс за доделу стипендија за недостајућа занимања.

Пријава на конкурсе продужава се до 15. новембра 2026. године и врши се путем Порталa за кредите и стипендије

Упис студената у наредну годину ДОКТОРСКИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА у школској 2026/27. години

Штампај

Упис студената у наредну годину ДОКТОРСКИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА у школској 2026/27. години обавиће се од 15.10. до 13. 11. 2026. године од 11-14 часова.

Детаљне информације о упису погледајтеу прилогу вести.

Прилози:
Upis_naredne_godine_doktorske_2026.docx

Конкурс за доделу награде Задужбине Ђоке Влајковића

Штампај

Одлуку и пријаву за конкурс за доделу награде Задужбине Ђоке Влајковића погледајте у прилогу вести.

Прилози:
Zaduzbina Djoke Vlajkovica konkurs.zip