Педагогија

Курс:
Педагошки класици (докт.)
У оквиру предмета: Педагошки класици
Предавачи: др Наташа Вујисић-Живковићредовни професор
изборни курс
Број бодова: 10.00
Садржај курса: Теоријска настава Проблеми истраживања у општој историји педагогије. Методолошки припступи у области историје педагошких идеја. Kонцепцијe интелектуалног, физичког и радног васпитања Ј. А. Коменског, Џ. Лока, Ж. Ж. Русоа, Ј. Х. Песталоција, Ј. Ф. Хербарта, Г. Кершенштајнера, Џ. Дјуа. Теорије наставе у учења у историјском контексту – принципи, методи, садржаји, положај и улоге ученика и наставника. Педагошка историографија – израда идејног нацрта истраживања из области историје педагошких идеја. Практична настава Kонцепцијe моралног, естетског и религијског васпитања Ј. А. Коменског, Џ. Лока, Ж. Ж. Русоа, Ј. Х. Песталоција, Ј. Ф. Хербарта, Г. Кершенштајнера, Џ. Дјуа. Критичка анализа савремене литературе из области историје васпитања. Анализа и интерпретација приступа у истраживању идеја педагошких класика – комениологија, истраживања хербартијанизма, реформска педагогија и др. Педагошка историографија – израда идејног нацрта истраживања из области историје педагошких идеја.
Циљ изучавања курса: Да се студент оспособи за критичку анализу и интерпретацију педагошке теорије и праксе у прошлости, изгради синтетички увид у однос педагошког наслеђа и савремене педагошке теорије и да се оспособи за истраживачки рад у области историје педагогије.
Предуслови за полагање: Не постоји.
Облици наставе: Предавање, дискусија, групни рад, реализација истраживачких задатака, израда семинарског рада.
План курса:

1. недеља
предавање - Упознавање са програмом.
- Упознавање са циљевима, садржајем, литературом, начином рада, активностима, правима и обавезама, начином праћења и евалуације постигнућа.

1. недеља
вежбе - Предметно поље и истраживачки приступи у области историје педагогије.
– Предметно поље историје педагогије: однос историје педагошких идеја, историје васпитања и историје детињства. – Истраживачки приступи, историјски извори, помоћне историјске дисциплине.

2. недеља
предавање - Педагошки систем Јана Амоса Коменског.
– Антрополошко утемељење (природа детета, процес и фазе развоја) педагогије Ј. А. Коменког. – Пансофијска основа Велике дидактике.

2. недеља
вежбе - Комениологија и комениолози данас.
Комениологија и комениолози данас.

3. недеља
предавање - Педагошки класици о сложености васпитања и различитим аспектима васпитања.
– Концепције интелектуалног васпитање, телесно и васпитање чула, радно васпитање у делима педагошких класика. – Методе васпитања Џ. Лока, концепција природног васпитања Ж. Ж. Русоа, васпитање срца Ј. Х. Песталоција, Хербартова васпитна настава.
Литература: Зорић, В. (2010): „Прагматистичка концецпија Џона Дјуија“, Педагогија (Београд), год. 65, бр. 3, стр. 396-405.
Бакић, В. (1896): „Русоовљева педагогика са гледишта философске педагогике“, Учитељ, год. 16, бр. 1, стр. 1-12, бр. 2, стр. 97-111.
Хербарт, Ј. Ф. (1960): „Општа педагогика изведена из смера васпитања“, Збирка текстова педагошких класика, Савремена школа, Београд, стр. 326-345.
Песталоци, Ј. Х. (1964): Како Гертруда учи своју децу, Просвета, Београд.
Русо, Ж. Ж. (1989): Емил или о васпитању, Естетика, Ваљево – Београд.
Тешић, В. (1962): „Суштина и вредност Русоовог педагошког стваралаштва“, Савремена школа, бр. 7–8.

3. недеља
вежбе - Концепције моралног, естетског и религијског васпитања педагошких класика.
– Упоредна анализа концепција моралног, естетског и религијског васпитања Ј. А. Коменског, Џ. Лока, Ж. Ж. Русоа, Ј. Х. Песталоција, И. Канта, Ј. Ф. Хербарта, Г. Кершештајнера, Џ. Дјуија.
Литература: Кершенштајнер, Г. (1939): Теорија образовања, Геца Кон, Београд.
Лок, Џ. (1967): Мисли о васпитању, ЗУНС, Београд.

4. недеља
предавање - Историјски развој концепција интелектуланог васпитања.
– Промене у схватањима о настави и учењу кроз историју педагогије (принципи, методе, средства, положај ученика и наставника). – Емпиризам Џ. Лока, принцип природности и слободе Ж. Ж. Русоа, васпитање ума Ј. Х. Песталоција, Фребелова почетна настава, Хербартови формални ступњеви у настави, Дјуијева концепција наставе и учења.
Литература: Бановић, А. (1952): „Фридрих Фребел – Поводом стогодишњице смрти“, Педагогија (Београд), бр. 5–6, стр. 32–-44.

4. недеља
вежбе - Електронске базе података из опште историје педагогије.
– Анализа електронских база података – мисија, обухватност, доступност, коришћење, аутори и институције које подржавају базу (UNESKO – педагошки класици, Пројект Гутенберг, електорнска база података Немачког удружења за историју педагогије...)

5. недеља
предавање - Противуречности у развоју школства у новом веку.
– Школски систем у време реформације и противреформације. Језуитски систем образовања. – Промене у односу образовања, науке и религије и школе, цркве и државе у доба просветитељства. – Формирање система школства у доба апсолутних монархија и настанка националних држава. – Отпори државном монополу над васпитањем.
Литература: Деспотовић, П. (1902): Историска педагогика, Београд, стр. 146-163.

5. недеља
вежбе - Педагошке идеје немачког просветитетљства и филозофије.
– Идеја Bildunga у немачкој култури и педагогији. – Васпитање и образовање у делима Хегела, Фихтеа, Шопенхауера, Шлајермахера. – Педагошке идеје и покрет филантрописта. – Антрополошко утемељење педагогије И. Канта. – Хербатров педагошки систем: конституисање педагогије као научне дисциплине.
Литература: Асман, А. (2002): „Метаморфозе нововековног појма образовања“, стр. 27-19; О предисторији образовања“, стр. 9-26, у Рад на националном памћењу, XX век, Београд.
Кант, И. (1999): Васпитање деце, Фамилист – Београд, Логос-арт – Београд.

6. недеља
предавање - Делатнот истраживачких удружења историчара педагогије.
– Немачко друштво за истраживања у области историје образовања, Британско друштво за истраживања у области историје образовања ... (мисија, организациона структура, научно-истраживачка делатност, издаваштво).

6. недеља
вежбе - Хербартијанство у европској педагогији (Т. Цилер, К. Ф. Стој, В. Рајн).

7. недеља
предавање - Схватања педагошких класика о образовању.
– Дискусија о теми предавања заснована на упоредној анализи схватања педагошких класика. Полазна течке дискусије је становиште Ј. А Коменског (пансофијска основа школе и наставе) и Ж. Ж. Русоа (настава у оквиру концепта природног и слободног васпитања).

7. недеља
вежбе - Настава у концепцијама „старе“ и „нове“ школе.
– Полазна тачка анализе је Хербартова теорија формалних ступњева насупрот Дјујиевом дидактичком концепту.

8. недеља
предавање - Израда семинарског – истраживачког рада.
– Дефинисање проблема, методолошки оквири истраживања, структура рада, питање доступности и коришћења извора и литературе. (Избор теме семинарског рада усаглашава се са тематским пољем докторске дисертације)

8. недеља
вежбе - Израда семинарског – истраживачког рада.
– Дефинисање проблема, методолошки оквири истраживања, структура рада, питање доступности и коришћења извора и литературе. (Избор теме семинарског рада усаглашава се са тематским пољем докторске дисертације)

9. недеља
предавање - Израда семинарског – истраживачког рада.
– Дефинисање проблема, методолошки оквири истраживања, структура рада, питање доступности и коришћења извора и литературе. (Избор теме семинарског рада усаглашава се са тематским пољем докторске дисертације)

9. недеља
вежбе - Израда семинарског – истраживачког рада.
– Дефинисање проблема, методолошки оквири истраживања, структура рада, питање доступности и коришћења извора и литературе. (Избор теме семинарског рада усаглашава се са тематским пољем докторске дисертације)

10. недеља
предавање - Израда семинарског – истраживачког рада.
- Методолошки оквири истраживања, структура рада, избор извора и литературе. (Избор теме семинарског рада усаглашава се са тематским пољем докторске дисертације)

10. недеља
вежбе - Израда семинарског – истраживачког рада.
- Методолошки оквири истраживања, структура рада, избор извора и литературе. (Избор теме семинарског рада усаглашава се са тематским пољем докторске дисертације)

11. недеља
предавање - Израда семинарског – истраживачког рада.
- Методолошки оквири истраживања, структура рада, избор извора и литературе. (Избор теме семинарског рада усаглашава се са тематским пољем докторске дисертације)

11. недеља
вежбе - Израда семинарског – истраживачког рада.
- Методолошки оквири истраживања, структура рада, избор извора и литературе. (Избор теме семинарског рада усаглашава се са тематским пољем докторске дисертације)

12. недеља
предавање - Aнализа семинарског – истраживачког рада.
– Групна анализа семинарског – истраживачког рада.

12. недеља
вежбе - Aнализа семинарског – истраживачког рада. –
– Групна анализа семинарског – истраживачког рада.

13. недеља
предавање - Израда завршне форме семинарског – истраживачког рада.

13. недеља
вежбе - Израда завршне форме семинарског – истраживачког рада.

14. недеља
предавање - Усмена одбрана семинарског – истраживачког рада.

14. недеља
вежбе - Усмена одбрана семинарског – истраживачког рада.

15. недеља
предавање - Усмена одбрана семинарског – истраживачког рада.

15. недеља
вежбе - Усмена одбрана семинарског – истраживачког рада.
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
− Дјуи, Џ. (1970): Васпитање и демократија, Београд.
− Бодрошки Спариосу, Б. (2009): „Хербартова концепција васпитања: значај и актуелност основних поставки“, Педагогија (Београд), год. 64, бр. 1, стр. 5-22.
− Вујисић Живковић, Н. (2008): Проблеми истраживања личности у историји педагогије, Педагогија, год. 63, бр. 3, стр. 510-518.
− Goodman, J. & Jane, M (2004): History of education – definiing a fild, History of Еducation, Vol. 33, No. 1, p. 1-10.
− Кершенштајнер, Г. (1939): Теорија образовања, Геца Кон, Београд.
− Јан Амос Коменски 1670–1970, Педагогија (Београд), 1970.
− Радулашки, Љ. (2008): „Теорија васпитања Јохана Фридриха Хербарта“, Сабране педагошке студије, ПБФ, Београд, стр. 349–423.
− Спевак, З. (2003): Јан Амос Коменски – педагог и утописта, Култура – Бачки Петровац, ФОРС – Нови Сад.
− Хуфнагел, Е. (2002): Филозофија педагогике, Деметра, Загреб, стр. 100-117, 27-91.
↑↑↑