Архитектура соколских домова у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевини Југославији

АРХИТЕКТУРА СОКОЛСКИХ ДОМОВА У КРАЉЕВИНИ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА И КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

Владана Б. Путник

Година издања: 2015.
Формат (cm): 24 cm
Број страна: 203

Заснован на изворном научном истраживању и одбрањеној докторској дисертацији (септембра 2014), рукопис колегинице Путник заслужује публиковање и приближавање широј културној јавности. У структурном смислу сублимира најновија методолошка искуства у архитектонској историографији, при чему уважава и доприносе претходних генерација тумача. На своју тему баца потпуно ново светло у фактографском и аналитичком погледу.
Сматрајући га веома корисним и подстицајним за унапређење научног, али и наставног рада на Филозофском факултету, свесрдно подржавамо напоре да се интегрално објави. Поготово што ће заинтересовати и стручњаке из ширег балканског региона, као и других словенских средина у којима се соколство оваплотило на пољу архитектуре.

Проф. др Александар Кадијевић (из рецензије)

Овај рад др Владане Путник, реномираног истраживача и врсног познаваоца архитектуре XX века завидног научног опуса, представља много више од уобичајене монографске студије о једном архитектонском феномену, посматраном у наведеном дијахронијском распону. У питању је целовита и дубиозна студија о дискурсима југословенске архитектуре, која кроз конзистентан и саморефлексиван теоријски фокус поставља и решава многа важна питања из области новије српске архитектуре. Посматрајући архитектуру југословенских соколских домова, др Владана Путник критички тумачи не само богато архитектонско наслеђе, већ и контекст у коме је оно настајало. Од посебног је значаја спремност ауторке да темељно и систематично отвори неколико питања од фундаменталног значаја за дисциплину историје новије архитектуре у Србији. То се пре свега односи на питање односа идеологије, политике и архитектуре, као и употребе различитих обликовних идиома који се везују за оно што се у југословенском контексту међуратног периода разумело и тумачило као „национална архитектура“ и „модерна архитектура“. Осим тога, ауторка критички излаже шири идеолошки оквир и садржаје соколског покрета у осталим словенским срединама (Чешкој, Словачкој, Пољској и Русији) и доводи их у везу са соколским покретом код Јужних Словена, пре и након Првог светског рата. У рукопису др Владана Путник показује изванредну аналитичку способност да уочи, систематизује, валоризује и интерпретира архитектуру у односу на све поменуте аспекте.

Проф. др Александар Игњатовић (из рецензије)

Владана Путник је рођена 1986. године у Београду. Завршилa је XIV београдску гимназију 2005. године и уписала историју уметности на Филозофском факултету Београдског Универзитета. Дипломирала је 2009. године са темом „Фолклоризам у архитектури Београда (1918-1950)“ код проф. др Александра Кадијевића. Током основних студија била је стипендиста Министарства просвете школске 2006/2007. и 2007/2008. године, затим стипендиста Фонда за младе таленте Министарства омладине и спорта школске 2008/2009. године. На докторским студијама примала је стипендију Министарства просвете, науке и технолошког развоја школске 2010/2011, 2011/2012. и 2012/2013. године. Докторирала је 2014. године са темом „Архитектура соколских домова у краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевини Југославији“ код проф. др Александра Кадијевића. Тренутно ради као истраживач сарадник на пројекту „Српска уметност 20. века. Национално и Европа“ у научно-истраживачкој организацији Филозофског факултета у Београду. Учествовала је на академским конференцијама у Србији и Француској и објавила је више научних радова у домаћим и међународним часописима.

↑↑↑