Историја уметности

Курс:
Српска архитектура од средине 18. до почетка 21. века (осн.)
Предавачи: др Александар Кадијевићредовни професор
обавезни курс
Број бодова: 4.00
Садржај курса: Теоријска настава је усмерена на историју профане и сакралне архитектуре, почев од ранобарокних, до најновијих, неомодернистичких тенденција. Истицање најзначајнјих аутора, грађевина и стилова. Практичан део је везан за обилазак градитељских дела на терену. Подразумева припрему свих чинилаца и њихову специјалистичку едукацију, проверу теоријских знања
Циљ изучавања курса: Упознавање са развојним токовима српске архитектуре од почетка 18. до краја 20.века. Стицање знања о генези стилова, типова, страних утицаја, кључних остварења, опуса и др.Примена знања у пракси
Предуслови за полагање: Обавезно похађање предавања и вежби, полагање теста на крају семестра
Облици наставе: Предавања и вежбе, теоријско-практични приступ. Излагања наставника, реферати студената, дискусије, видео презентације
План курса:

1. недеља
предавање - Српска архитектура од краја 17. до почетка 21.века
Проблеми тумачења, истраживања, периодизовања и вредновања архитектуре наведеног раздобља. Преглед главних стилова, типова, водећих аутора и кључних дела

2. недеља
предавање - Српска архитектура у 18.веку
Профана и сакрална архитектура Срба у матици и дијаспори. Страни утицаји. Традиционалистичке тенденције, појава барока. Осврт на изворе и литературу

3. недеља
предавање - Османско-балкански стил, Класицизам
Токови и обележја османско-балканског стила. Главни примери: Београд, Крагујевац, Чачак, Зајечар, Краљево и др. Класицизам. Сакралне и профане грађевине. Коментар литературе

4. недеља
предавање - Топчидерска и Саборна црква у Београду. Романтичарски стил
Монографска обрада два капитална београдска црквена споменика. Преглед романтизма. Неимари и дела. Тумачење извора и литературе

5. недеља
предавање - Трагања за националним стилом (1855-1918)
Периодизација и топологија. Идеолошко-естетска обележја трагања за националним стилом. Дамјанови, ханзенатика, неоморавски ток, утицај сецесије

6. недеља
предавање - Академизам у српској архитектури (1865-1914), А. Бугарски
Преглед и периодизација академизма. Појмовна проблематика. Профани и сакрални објекти. Осврт на литературу.Дело А.Бугарског - пионира академизма

7. недеља
предавање - К.А.Јовановић, Сецесија у српској архитектури
Преглед делатности Константина А.Јовановића. Значај и утицај. Појава и распростирање сецесије у Србији.Градитељи и дела. Два тока српске сецесије.Коментар литературе

8. недеља
предавање - Академизам 1918-1941. Драгиша Брашован
Генеза и обележја међуратног академизма. Појмовна диференцијација. Градитељи и дела. Коментар литературе. Опус Д.Брашована

9. недеља
предавање - Национални стил. Естетика југословенства
Преглед трагања за српским стилом у међуратном раздобљу.Југословенство у архитектури

10. недеља
предавање - Група архитеката модерног правца. Милан Злоковић
Оснивање, чланство и делатност ГАМП-а (1928-1934). Опус Милана Злоковића

11. недеља
предавање - Н.Добровић; Токови српског црквеног градитељства (крај 20. – поч.21.века)
Вишеслојна делатност Николе Добровића. Тековине савременог српског црквеног градитељства

12. недеља
предавање - Хрватски архитекти у изградњи Београда; Глобализација и српска архитектура
Београдски опус архитеката из Хрватске (Ковачића, Сунка,Ерлиха, Вајсмана, Хорвата и др.). Утицај глобализације на српску архитектуру. Критички осврт

13. недеља
предавање - Рекапитулација градива
Рекапитулација савладаног градива. Припрема за тест и испит.Смернице и критеријуми

14. недеља
предавање - Тест
Писани тест

15. недеља
предавање - Пракса
Тееренска пракса. Припрема за писање студентских радова
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Z.Manević, Novija srpska arhitektura, u: Srpska arhitektura 1900-1970, Bеograd 1972, 7-38; М.Митровић, Новија архитектура Београда, Београд 1975.
Z.Manević, Jučerašnje graditeljstvo, Urbanizam Beograda 53-54, Beograd 1979, Prilog 9, I-XXX; Д.Медаковић, Српска уметност у XVIII веку, Београд 1980, 165-188.
Ж.Шкаламера, Сецесија у српској архитектури, Зборник Народног музеја XII-2, Београд 1985, 7-12; Z. Manević, Srpska arhitektura XX veka, u Arhitektura XX vijeka, Beograd-Zagreb-Mostar 1986, 19-31.
Б.Вујовић, Уметност обновљене Србије, Београд 1986, 93-160; З.Маневић, Архитект Милан Злоковић, Београд 1989, 5-37; А.Кадијевић, Живот и дело архитекте Драгише Брашована (1887-1965), Годишњак града Београда XXXVII, Београд 1990, 141-173, линк: (http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/1990-XXXVII/141-173Godisnjak%20grada%20Beograda%201990.pdf);
В.Матић, Архитектура фрушкогорских манастира, у: Фрушкогорски манастири, Галерија САНУ, Београд 1990, 78-82; З.Јовановић, Александар Дероко, Београд 1991; А.Бркић, Знакови у камену, Београд 1992; Б.Вујовић, Саборна црква у Београду, Београд 1996, 37-63; А.Кадијевић, Момир Коруновић, Београд 1996;
А.Кадијевић, Архитектура и урбанизам у Србији од 1854. до 1904. године, у: Наука и техника у Србији друге половине XIX века (зборник радова), Крагујевац 1998, 263-284; М.Р.Перовић-С.Крунић, Никола Добровић, есеји, пројекти, критике, Београд 1998; С.Тошева, Бранислав Којић, Београд 1998; A.Kadijević, Mihajlo Mitrović. Projekti, graditeljski život, ideje, Beograd 1999; Б.Ковачевић, Архитектура зграде Генералштаба. Монографска студија дела Николе Добровића, Београд 2001;
А.Кадијевић, Улога руских емиграната у београдској архитектури између два светска рата, ГГБ XLIX-L, Београд 2002-2003, 131-142; З.Маневић, Класицизам у српској архитектури, Зборник МС за класичне студије 4-5, Нови Сад 2002-2003, 123-127; З.Јаковљевић, Фасаде Саборне цркве у Београду, Наслеђе 3, Београд 2001, 141-154,
А.Кадијевић, Два тока српског архитектонског Ар-Нувоа: интернационални и национални, Наслеђе 5, Београд 2004, 53-70 линк: http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1450-605X/2004/1450-605X0405053K.pdf ; A.Ignjatović, Arhitektonski počeci Dragiše Brašovana 1906-1919, Beograd 2004; А.Кадијевић, Естетика архитектуре академизма (19-20.век), Београд 2005, 291-345; М.Ротер-Благојевић, Стамбена архитектура Београда у 19. и почетком 20.века, Београд 2006, 15-60; Б.Несторовић, Архитектура Србије у XIX веку, Београд 2006
A.Kадијевић, Један век тражења националног стила у српској архитектури, средина XIX – средина XX века, Београд 2007; Д.Ђурић-Замоло, Градитељи Београда 1815-1914, Београд 2009; А.Кадијевић, Поглед на класицизам у српској архитектури, Рачански зборник 14, Бајина башта 2009, 115-122; Исти, Три новије цркве Београда - три подстицаја развоју српског сакралног градитељства, Наслеђе XI, Београд 2010, 113-133
В.Камилић, Осврт на делатност Групе архитеката модерног правца, ГГБ LV-LVI, Београд 2008-2009, 239-264, линк (http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/GodisnjakLV-LVI/Godisnjak55-562008-2009-239-264.pdf) ; A.Kadijević, Hrvatski arhitekti u izgradnji Beograda u 20.stoljeću, Prostor 42, Zagreb 2011, 467-477, линк: http://www.arhitekt.unizg.hr/prostor/Lists/Clanci/Attachments/360/15_kadijevic.pdf ; А.Кадијевић, Експресионизам у београдској архитектури (1918-1941), Наслеђе XIII, Београд 2012, 59-77, линк: http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/11/4-aleksandar-kadijevic.pdf;
Марија К. Покрајац, Александар Бугарски: пионир академизма у Београду, Годишњак града Београда LX, 2013, 71-107. линк: http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/2013-LX/Marija-P-Aleksandar-Bugarski-Godisnjak602013.pdf
Lj.Blagojević, Itinereri: Moderna i Mediteran. Tragovima arhitekata Nikole Dobrovića i Milana Zlokovića, Београд 2015; V.Putnik, Arhitektura sokolskih domova u Jugoslaviji, Beograd 2015; А.Кадијевић, Византијско градитељство као инспирација српских неимара новијег доба/Byzantine architecture as inspiration for Serbian New Age architects, Београд/ Belgrade 2016.
A.Ignjatović, Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904-1941, Beograd 2007;В.Б. Путник, Фолклоризам у архитектури Београда (1918–1950), Годишњак града Београда LVII (2010), 175-210.
А.Кадијевић, Глобализација као рестриктивна културна пракса и елементи њене предисторије у српској архитектури, Наслеђе ХХ, Београд 2019, 115-133.
A.Kadijević, Between unitarism and regionalisms: Architecture in Yugoslavia 1918-1941, in: Architecture of independence in Central Europe, Krakow 2018,248-274.
↑↑↑