Историја уметности
Не постоје подаци о траженом курсу.
План курса:
1. недеља предавање - Уводно предавање
На уводном предавању студенти се упознају са планом рада на предмету и методолошким основама за проучавање српске уметности новог века.
|
2. недеља предавање - Балкански културни модел
Балкански културни модел представља један од оквира у коме се одвијала српска уметност и визуелна култура. На часу се анализирају услови за настанак балканског културног модела и његове карактеристике.
|
3. недеља предавање - Зографи
Српску иконописачку сцену у балканском културном моделу обележили су зографи попут Јање молера, Константина Михаиловића, Дича зографа и других. На часу се упознаје са њиховим опусом и поетиком зографског иконописа.
|
4. недеља предавање - Европске уметничке идеје и српска сликарска пракса почетком XIX век
Крај XVIII и почетак XIX века обележила је коегзистенција више сликарских покрета широм Европе. Српски сликари школујући се на ликовним академијама развијају, у овом периоду, поетику која следи барокне поуке, просветитељске али и романтичарске концепције. На часу студенти се упознају са основама академских концепција као и каснијим радовима Арсе Теодорвића који је својим утицајем управо обележио ово доба као и сликара попут Арсенија Јакшића, Константина Лекића и Павела Ђурковића.
|
5. недеља предавање - Српско сликарство средином XIX века
У овом периоду значајне опусе оставили су сликари попут Константина Данила, Јована Поповића, Николе Алексића и Катарине Ивановић. Њихови опуси и основне карактеристике сликарске поетике представљају тему часа.
|
6. недеља предавање - Димитрије Аврамовић – Павле Симић
Водећи српски сликари половине XIX века који су снажно утицали на обликовање ликовне и визуелне културе овог доба. Специфичност њиховог рада огледа се у примени назаренских концепција у црквеном сликарству.
|
7. недеља предавање - Новак Радонић-Ђура Јакшић
Ђура Јакшић, сликар и песник, представља јединствену личност у српској култури. У свом раду заступао је националну идеологију и првенствено се бавио историјским портретним сликарством. Новак Радонић се такође бавио књижевним и сликарским радом. Његов опус карактерише очувани велики број цртеж и јединствено интересовање за сопствену личност, што се огледа у великом броју аутопортрета.
|
8. недеља предавање - Стева Тодоровић – Никола Марковић
Један од најугледнијих сликара код Срба био је Стева Тодоровић. Он је током друге половине XIX века утицао на токове црквеног сликарства и био један од водећих портретиста грађанског друштва у Србији. Никола Марковић је заступао исте позиције у црквеном сликарству, попут Тодоровића, и реализовао већи број иконостаса.
|
9. недеља предавање - Ђорђе Крстић и Полемика о православности
Снажан допринос трансформацији српског сликарства дао је Ђорђе Крстић. Образован на минхенској академији, он је у српско сликарство унео актуелне симболистичке токове. Посебну пажњу српске јавности привукао је његов рад на иконостасу Саборне цркве у Нишу. То је био и повод за полемику о православности, у којој су исказани савремени теоријски погледи о сакралној уметничкој пракси.
|
10. недеља предавање - Црквени сликари школовани у Русији
Посебну групу сликара чине уметници, који су образовани у руским школама. Настас Стевановић, Лазар Крџалић, Милутин Марковић били су питомци српске државе и аутори чији су рад прихватали црквени кругови.
|
11. недеља предавање - Симболистички токови
Крајем XIX века долази до изградње симболистичког приступа у српској уметности. На часу се проучавају сликари који конституишу симболистичке оквире попут Стевана Алексића, Леона Коена, Ристе Вукановића.
|
12. недеља предавање - Академски токови: Паја Јовановић –Урош Предић
Крајем XIX и током првих деценија XX века траје академска сликарска пракса. Код Срба њу заступају Паја Јовановић и Урош Предић. Ови сликари, образовани на бечкој академији, испуњавају најрепрезентативије наруџбине у историјском и црквеном сликарству.
|
13. недеља предавање - Скулптура код Срба у XIX веку
Током XIX века код Срба се развија и скулптура. Први српски вајари су Петар Убавкић, Ђорђе Јовановић, Симеон Роксандић. На часу се изучавају њихови опуси.
|
14. недеља предавање - Манастири и култ реликвија
На овом часу изучава се улога манастира и култа реликвија у XIX веку. Посебна пажња посвећена је манастирима Дечани, Студеница и Врдник и култовима Светог Стефана Дечанског, Светог Стефана Првовенчаног и Светог кнеза Лазара.
|
15. недеља предавање - Литургија и уметност у XIX веку
За потребе обављања литургије визуелно се уобличава простор храма и производи низ богослужбених предмета и свештеничких одежди.
|
16. недеља предавање - Иконостас
Једну од најважнијих целина у простору храма представља иконостас. Током XIX века постоји више различитих форми олтарске преграде. На часу се изучавају иконостаси карактеристични за храмове у Васељенској патријаршији, као и ниске олтарске преграде, развијане у складу са истористичким захтевима.
|
17. недеља предавање - Зидно сликарство
Током XIX века настаје и низ великих комплекса зидног сликарства. Принципи и програми зидног сликарства разликују се у зависности од јурисдикције Васељенске патријаршије или Карловачке и Београдске митрополије, што се на часу и показује на најрепрезентативнијим примерима –Саборне цркве у Београду и Саборне цркве у Врању.
|
18. недеља предавање - Кнез Милош и уметност
Једно од најзначајнијих поља владарских пропаганди одвијао се путем визуелне културе. Развијена политичка пропагандна употреба уметности настаје за кнеза Милоша.
|
19. недеља предавање - Карађорђевићи
У оквиру визуелне културе значајно место заузизима пропаганда династије Карађорђевића. Кнез Александар и краљ Петар је спроводе коришћењем култа Карађорђа, наручивањем портрета, изградњом двора и маузолеја на Опленцу.
|
20. недеља предавање - Владарска идеологија и уметност од Кнеза Михаила до Краља Александра Обреновића
Током периода друге владавине династије Обреновића пропаганда и визуелна култура биле су усмерене ка одржању култа кнеза Милоша и Таковског устанка, изградњом култа кнеза Михаила и уклапањем у актуелне токове обнове средњовековља.
|
21. недеља предавање - Владарска идеологија и уметност од Кнеза Михаила до Краља Александра Обреновића
Током периода друге владавине династије Обреновића пропаганда и визуелна култура биле су усмерене ка одржању култа кнеза Милоша и Таковског устанка, изградњом култа кнеза Михаила и уклапањем у актуелне токове обнове средњовековља.
|
22. недеља предавање - Јавна функција
Уметност и визуелна култура имале су у XIX веку и јавну функцију. Путем подизања и украшавања јавних здања, јавних споменика и одржавањем артифицираних јавних свечаности деловало се у јавном простору. На часу се изучавају структура и најзначајнија јавна здања, споменици и одржане јавне свечаности.
|
23. недеља предавање - Приватна намена
Током XIX века уметност и визуелна култура имали су значајну улогу у изградњи приватног живота. То се остваривало подизањем и декорисањем домова, наручивање портрета, опремање домаћинства артифицираним и луксузним предметима као и ношењем различитих типова костима.
|
24. недеља предавање - Уметност и друштво
Сложени однос уметности и актуелних друштвених токова изграђивао се путем изграђивања слике о себи као и пројекцију слике о другом. У визуелној култури то је условио читав низ дела оријентализма. |
25. недеља предавање - Уметност и национализам
Једна од најзначајнијих појава XIX века био је национализам. У култури национализма визуелна култура имала је значајно место. Путем визуелног изграђивала се нација, промовисао култ хероја и подсећало на славну прошлост.
|
26. недеља предавање - Уметност и пропаганда
Карактеристика ангажованог деловања визуелне културе јесте њена употреба у пропагандне сврхе. То је условило низ сликарских дела али и обимну продукцију карикатуре.
|
27. недеља предавање - Припрема за испит
|
28. недеља предавање - Испит
|
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
1. Б.Вујовић, Уметност обновљене Србије 1796-1848, Београд 1986, 91-160; 203-280; 343-404.
2. М. Јовановић, Међу јавом и мед сном, Српско сликарство 1830-1870, Галерија САНУ књ.71, Београд 1992, 79-81; 84-85; 88; 91-93; 96; 101-102; 105-106; 111-112; 115-116; 119; 125-127; 130-131; 134; 137; 140; 145-147; 159-160; 163; 166-167; 170; 173-1
3. Д.Медаковић, Српска уметност у XIX веку, Београд 1981, 167-275.
4. Н. Макуљевић, Уметност и национална идеја у 19. веку (систем европске и српске визуелне културе у служби нације), Београд 2004.
