Филозофија

Курс:
Рационалност и демократија (докт.)
У оквиру предмета: Рационалност и демократија
Предавачи: др Милорад Ступарредовни професор
др Иван Младеновићванредни професор
изборни курс
Број бодова: 10.00
Садржај курса: Na početku kursa biće obrađen pojam preferencija, aksiomi preferencija, odnosno, tzv. „ekonomski“ pojam racionalnosti. Potom će se proučavati strategija Erovljevog dokaza „teoreme o nemogućnosti društvenog izbora“ kao i različiti pokušaji prevladavanja problema koje Erovljev dokaz za sobom povlači. Zatim sledi istraživanje nesaglasnosti individualne i kolektivne racionalnosi preko jednog modela iz teorije igara u literaturi poznatog pod imenom „Dilema zatvorenika“. Drugi deo kursa biće posvećen određenju pojmova „agregativne“ i „delibrativne“ demokratije. Pokušaćemo da damo odgovor na pitanje da li je ideja deliberativne demokratije (prisutna kod nekih autora—Rols, Gotije) uspešan odgovor na Erovljeve skeptičke zaključke, odnosno, na probleme saglasnosti individualne i kolektivne racionalnosti prikazane preko modela dileme zatvorenika.
Циљ изучавања курса: Cilj kursa je objašnjenje pojmova racionalnosti i demokratije kao i objašnjenje njihovih povezanosti relevantnih za teoriju politike i društva.
Предуслови за полагање: Preduslov za pohađanje kursa su završeni kurs Filozofija politike ili kurs Teorija racionalnog izbora ili slični kursevi ekvivalentnog sadržaja sa drugih odeljenja i fakulteta.
Облици наставе: Predavanja, vežbe, seminari, kolokvijumi, domaći zadaci. Prorada relevantne literature.
План курса:

1. недеља
предавање - Filozofsko razmatranje pojma racionalnosti
Filozofsko razmatranje pojma racionalnosti: instrumentalna i neinstrumentalna racionalnost (premoderni pojam thelos-a, Hjum, Kant, Bentam i utilitarizam preferencija); pojam društvenog blagostanja; da li društvo kao kolektiv ima nekakvu unapred zadatu svrhu nezavisnu od težnji i namera individua koje to društvo čine?

2. недеља
предавање - Preliminarno određenje demokratije
Preliminarno određenje demokratije: demokratija je učešće jedankih i slobodnih građana u postizanju opšteg društvenog dobra (ideal Rusoovskog populizma).

3. недеља
предавање - Pojam preferencija i aksiomi preferencija u teoriji racionalnog izbora
Pojam preferencija i aksiomi preferencija u teoriji racionalnog izbora. Pojam očekivane korisnosti

4. недеља
предавање - Društveni izbor
Društveni izbor--različiti oblici agregacije individualnih preferencija: a) metodi glasanja koji se zasnivajua na prvim izborima (metod najvećeg broja glasova; metod apsolutne većine glasova) i b) metodi glasanja koji se zasnivaju na kompletnim rang listama (Konderseov kriterijum, metod Žana Borde).

5. недеља
предавање - Erouva teorema o nemogućnosti demokratskog izbora
Erouova teorema o nemogućnosti demokratskog izbora. Smisao Erovljevih „etičkih“ uslova i skica dokaza.

6. недеља
предавање - Erouova teorema, njene implikacije i traženje izlaza
Erouova teorema, njene implikacije i traženje izlaza; izmena Erovljevih uslova; teorema „srednjeg“ glasača.

7. недеља
предавање - Kolokvijum
-

8. недеља
предавање - Manipulacija grupnim odlučivanjem
(Skica i smisao Gibard-Sadertvejtove teoreme)

9. недеља
предавање - Individualna i kolektivna racionalnost
Nesaglasnost individualne i kolektivne racionalnosti u igrama u kojima se Pareto-efikasnost i Nešov ekvilibrijum ne poklapaju („Dilema zatvorenika“).

10. недеља
предавање - Razmatranje implikacija različitih varijanti „Dileme zatvorenika“
Da li je moguća društvena kooperacija racionalnih individua bez prinude? Hobs i Akselrod.

10. недеља
предавање - Razmatranje implikacija različitih varijanti „Dileme zatvorenika“
Da li je moguća društvena kooperacija racionalnih individua bez prinude? Hobs i Akselrod.

11. недеља
предавање - Agregativni pojam demokratije
Imajući u vidu Erovljevu i Gibardovu teoremu, da li se demokratija mora shvatiti samo u svom minimalnom smislu kao sredstvo za uklanjanje tirana sa vlasti a ne kao sredstvo kojim se ustanovljuje objektivna volja naroda ili pak neko opšte društveno dobro?

12. недеља
предавање - Deliberativna demokratija.
Da li je demokratija samo procedura kojom se uvažavaju interesi svih ili je to pre javno razmatranje razloga za definisanje i postizanje opšteg društvenog dobra?

13. недеља
предавање - Daljnja diskusija
-
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Michael Resnik, Choices. University of Minnesota Press, Minneapolis, 1987.
Dubravka Pavličić, Teorija odlučivanja. Ekonomski fakultet u Beogradu, 2004.
Kenneth Arrow, Social Choice and Individual Values, drugo izdanje, New York, 1963.
Tomas Hobs, Levijatan.
Robert Axelrod, The Evolution of Cooperation, Basic Books, New York, 1984.
Frenk Kaningam, Teorije demokratije, Filip Višnjić, Beograd 2003.
Rols Džon, Politički liberalizam.
Gotije Dejvid, “Deliberativna demokratija”, tekst u separatu „Racionalnost i demokratija“ u časopisu Treći program za oktobar 2008.
Milorad Stupar, “Racionalnost i demokratija”, tekst u separatu „Racionalnost i demokratija“ u časopisu Treći program za oktobar 2008.
↑↑↑