Етнологија и антропологија

15
 
Нов
 
2019
Светски дан филозофије (УНЕСКО): Није Филозофски ћутати, 27. трибина, ВАЗДУХ-ВОДА-ЗЕМЉА-ВАТРА: борбе грађана Србије за здрав живот, 21.11.2019. у 18:30 часова, Амфитеатар Филозофског факултета

Двадесет седма трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 21.11.2019. године од 18:30 часова. Програм се овог четвртка прикључује обележавању Светског дана филозофије које има за циљ да подржи и ојача улогу хуманистике и друштвених наука у изналажењу локалних одговора на горуће проблеме данашњице.

ВАЗДУХ-ВОДА-ЗЕМЉА-ВАТРА: борбе грађана Србије за здрав живот

Шта удишемо кад дишемо? Коме не/верујемо у извештајима о саставу ваздуха? Шта све гори у пожарима и зашто? Какву воду пијемо, а коју воду нам загађују и отимају? Чија је наша вода? Шта гори и шта се цеди из депонија – Винча и дивље депоније? Шта једемо – какав је квалитет плодова Земље? Ко све то контролише? Како се информишемо? Да ли се институције државе заиста брину о здрављу и безбедности становника? Да ли се довољно гласно бунимо или можемо боље?...

Учесници: Ива Марковић (истраживачица политичке екологије, активисткиња „Право на воду“ и „Саве тхе Блуе Хеарт оф Еуропе“), Александар Јовановић Ћута (активиста за очување река Старе планине), Оливер Илић (активиста „Савски насип“), Предраг Момчиловић (члан платформе за теорију и праксу друштвених добара „Заједничко”, новинар портала „Машина“), Ненад Живковић (новинар и грађански активиста, Панчево). Модераторка је Јелена Мргић, професорка Филозофског факултета у Београду.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљају о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.


↑↑↑