Етнологија и антропологија
|
Предмет:Политичка антропологија
обавезни предмет Број бодова: 8.00 Начин полагања: После 6.семестра усмени или писмени.
Садржај предмета: Током два семестра студентима се представља савремено виђење политичке антропологије, у оквиру кога је акценат стављен на проучавање политичког живота у модерним и постмодерним друштвима.
Садржај предмета чине две самосталне, али међусобно повезане проблемске целине.
У оквиру прве целине одређује се место политичке антропологије у систему наука о политици, нуди кратак историјат дисциплине, и представљају неке од значајнијих тема класичне политичке антропологије (Посебан поглед на моћ у друштву – место пол. антр. у систему наука о политици; Кратка историја пол. антр.; Политички системи прединдустријских друштава и развој државе; Сегментарна племенска организација и политички значај територије; Друштвена стратификација, сродство, род и моћ; Политичка симболика – моћ обреда и драматургија моћи; Политички савези и рат у племенским друштвима; Радионица између два света 1: Откриће новог света и почеци колонијализма; Радионица између два света 2: Оријантализам, национализам и развијени колонијализам; Радионица између два света 3: Постколонијализам и логика културне обнове).
У оквиру друге тематске целине, студенти се упознају са основама политичке антропологије савремених друштава, при чему се инсистира на могућој сарадњи различитих наука које се баве политичким животом у таквим друштвима, као и на компатибилности њихових резултата. Обрађују се следеће теме: Преиспитивање модерне државе; Здање политике – владе, системи, режими; Политичке идеологије; Политичке културе и политичке традиције; Ратови око културе; Делати речима и сликама – политичка комуникација и јавност; Друштвено памћење и заборав; Савремени политички митови; Политичка симболика и политички ритуали 1 и 2; Проблеми демократске транзиције и консолидације – пример посткомунистичке Европе; Приче које “домороци” причају себи и другима: политичка промена виђена изнутра; После нације и транзиције, куда даље?; Европска Унија – једини могући пут?; Од антропологије политике ка политици антропологије.
Циљ изучавања предмета: Први циљ је да се кроз разне облике активности студенти стимулишу да овладају основним појмовима и приступима једне релативно младе, али брзо растуће антрополошке дисциплине, која добија све већи значај у данашњем високо политизованом свету.
Други циљ је да се студенти оспособе да самостално размишљају, да уочавају, ваљано постављају, и успешно решавају научне проблеме користећи теорије и методе неколико сродних наука, као и да тим активностима приступају на непристрасан и одмерен начин, чак и када се ради о појавама које код њих изазивају јаке емоције и личне реакције.
Најзад, посредан циљ наставног процеса је допринос политичком образовању младих људи и изградњи разумних, критички усмерених и одговорних грађана, што се сматра нужним предусловом даље демократизације друштва у коме живимо и стварамо.
Предуслови за полагање: Предмет слушају студенти треће године етнологије-антропологије, који морају да имају испуњене услове за упис те године. Облици наставе: Настава се остварује током два семестра кроз предавања, вежбе и радионице, а програмом су предвиђена два часа предавања и два часа вежби недељно, током 30 недеља наставе.
У оквиру предавања презентују се основне информације о проблемима од значаја за предмет, и указује се на теоријске оквире који могу да омогуће њихово разумевање и вредновање. Главно тежиште наставног процеса пребацује се на вежбе и радионице, у оквиру којих се пружа простор за активно учествовање студената, како у преношењу и анализи постојећих знања (преко аналитичких приказа и семинарских радова), тако и у самосталном истраживању и заједничком критичком преиспитивању остварених резултата (кроз израду и презентацију индивидуалних и групних радова у оквиру радионица).
Обавезе студената: Студенти су дужни: а) да се припремају за, и активно учествују у оквиру предавања, вежби и радионица; б) да у току два семестра напишу и јавно представе најмање један аналитички приказ неке јединице из литературе, као и један семинарски рад који ће представити и бранити на вежбама или у оквиру радионица; в) да полажу обавезни писмени колоквијум по завршетку првог семестра; г) да полажу писмени или усмени испит по завршетку другог семестра, и испуњењу свих претходних обавеза.
|
