Археологија

Курс:
Археологија и социјална антропологија - историја идеја (осн.)
Предавачи: др Александар Палавестраредовни професор
др Моника Милосављевићдоцент
изборни курс
Број бодова: 4.00
Садржај курса: Изборни курс Археологија и социјална антропологија - историја идеја, замишљен је као општи паралелни увид у две сродне дисциплине: социо-културну антропологију и археологију и као наставак и допуна обавезног курса Увод у студије археологије. Тежиште је стављено на социо-културну антропологију, пошто се многе опште теоријске теме археологије већ обрађују у предмету Увод у студије археологије. Социо-културна антропологија не сагледава се на курсу интегрално, већ је истакнута веза ове дисциплине с археологијом и прожимање двеју дисциплина. Отуд и извесна несразмера у третирању значаја појединих антрополошких школа. Археологија и социјална антропологија имале су заједничке корене и почетке да би се потом, у зависности од различитих теоријских концепата, временом разилазиле и поново приближавале и коначно, почетком 21. века, нашле суочене са сличним проблемима и темама.
Циљ изучавања курса: Упознавање студената историјом идеја социо-културне антропологије, без којe је немогуће разумети историју идеја, теорију и праксу савремене археологије.
Предуслови за полагање: За студенте археологије положен испит из обавезног предмета Увод у студије археологије.
Облици наставе: Курс се састоји од два часа предавања недељно уз power point презентације.
План курса:

1. недеља
предавање - Археологија и антропологија
Међусобни односи археологије и социо-културне антропологије. Антропологија у ширем смислу према физичкој, културној и лингвистичкој антропологији, као и према археологији, етноархеологији, етнографији и етнологији. Различити концепти антропологије и археологије у САД и у Европи. Тумачење прошлости садашњошћу и обрнуто, могућности и опасности оваквог метода.

2. недеља
предавање - Култура и природа
Терминолошке или суштинске разлике између социјалне и културне антропологије. Појам културе и појам друштва. Шта је то људска природа? Расправа натуре вс. Нуртуре. Процес социјализације и културна разноликост. Шта је то културни релативизам? Етноцентризам и наметање вредности наше културе. Етички проблеми културног релативизма.

3. недеља
предавање - Заједничке предисторије
Заједнички почеци археологије и антропологије. “Други” као свет чудовишта. Грчко и римско интересовање за суседне и егзотичне народе. Средњовековна скученост и свођење идеје људскости на Европу. Колонијализам и сусрет с “дивљаком”. Идеја прогреса. Хобсово и Русоово виђење дивљака. Корени идеје унилинеарне еволуције у просветитељству, а културног партикуларизма у романтизму.

4. недеља
предавање - Еволуција на делу
Идеја прогреса и унилинеарне еволуције. Дело Херберта Спенсера и почеци социјал-дарвинизма. Моногенистичке и полигенистичке теорије о настанку људи. Да ли су “дивљаци” биолошки инфериорни? Случај патагонијских Индијанаца враћених у “дивљину” и како је на то гледао Дарвин.

5. недеља
предавање - Социокултурна еволуција
Идеја једнолинијске еволуције у археологији. Високе ваневропске цивилизације као дела ишчезлих белаца. Социокултурна еволуција институција: Мекленан и Бахофен. Дело Луиса Моргана и његов утицај на Маркса и Енгелса. Дело Едварда Тајлора и културна стратификација. Фрејзерова “Златна грана” као пример еволуционистичке систематизације и компаративизма.

6. недеља
предавање - Културна историја против еволуције
Рудолф Фирхов и његова критика Хекеловог расног детерминизма. Бастијанова теорија о културама и културним провинцијама. Берлинска антрополошка школа и њена критика универзалних закона историје. Дело Фридриха Рацела. Франц Боас. Боасово дело и културни партикуларизам. Боасова школа: Лоуи, Кребер, Рут Бенедикт, Маргарет Мид.

7. недеља
предавање - Дифузија као универзално решење
Дифузионизам “Бечке школе”: Гребнер, Шмит, Фробениус. Британски дифузионисти и хипердифузионисти: В. Риверс, Графтон Елиот Смит. Дифузионизам и миграционизам у археологији: Чајлд, Косина, Солас. Алфред Кидер и Боасов утицај на америчку археологију.

8. недеља
предавање - Терен и проблем објективности
Сакупљачки и теренски рад у археолгији и антропологији и формирање засебних дисцилина. Проблеми субјективности, објективности и интерпретације у антропологији и археологији. Археолошко откривање “материјала” и археолошка везаност за терен. Теренска етнографија, компаративна етнологија и синтетска антропологија. Рани позитивизам у антропологији.

9. недеља
предавање - Анкете и терен
Салонски археолози, њихове анкете и неутрални анкетари. Анкете и терен у српској етнологији. Јован Цвијић. Сима Тројановић и етноархеологија. Теренски метод у америчкој антропологији: Биро за америчку етнографију и Кушингов рад. Британска теренска антропологија пре Малиновског: Спенсер и Гилем. Прекретничка експедиција: Торесов мореуз. Хадон, Риверс и Селигман.

10. недеља
предавање - Функционализам
Корени функционализма: кембричка школа и Емил Диркем. Различито схватање појмова функција и функционализам. Бронислав Малиновски и »Аргонаути западног Пацифика«. Теорија потреба. Структурални Функционализам Редклиф-Брауна. Талкот Парсон и равнотежа система. Функционализам у археологији: нова археологија и системска теорија.

11. недеља
предавање - Неоеволуционизам
Нови просперитет. Лесли Вајт и термодинамика културе. Џулијан Стјуард и културна екологија. Утицај неоеволуционизма на процесну археологију. Социјална антропологија и етноархеологија. Општа и посебна еволуција Маршала Салинса и Елмана Сервиса. Неоеволуционистичке и системске теорије о настанку комплексних друштава. Социјалекологија и социјалбиологија. Еволуционистичка археологија: повратак Дарвину.

12. недеља
предавање - Интеракционисти
Диркемов утицај. Марсел Мос и “Оглед о дару”. Супстантивистичка и формалистичка школа економске антропологије. Карл Полањи: начини и сфере размене. Имануел Валерштајн и светски систем. Центар и периферија. Значај идеје размене у археологији: Ренфруови модели. Центар и периферија у археологији – сфере интеракције.

13. недеља
предавање - Структурализам и марксизам
Општи појмови структурализма. Структурализам у лингвистици и антропологији. Постоје ли универзалне структуре људског ума? Дело Клод Леви-Строса. Бинарне опозиције. Британски структуралисти: Едмунд Лич.

14. недеља
предавање - Заједничке постмодерне теме археологије и социјалне антропологије
Постмодернизам у антропологији и археологији. Постоји ли објективно спознајан свет? Критика “беле мушке европске ароганције”. Све теорије имају политичку тежину. Херменеутика као превазилажење субјективности и објективности. Дело Клифорда Герца. Заједничке постмодерне теме археологије и антропологије.

15. недеља
предавање - Провера знања
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
А. Палавестра, Културни контексти археологије, Филозофски факултет, Београд, 2011.
Žan Poarije, Istorija Etnologije, “Plato”, “XX vek”, Beograd, 1999.
Rober Delijež. Istorija antropologije. Škole, pisci, teorije, Biblioteka XX vek, Beograd 2012. (Стр. 11-60; 74-82; 109-115; 119-135; 144-214; 225-249)
Jerry D. Moore, Uvod u antropologiju, Jasenski i Turk, Zagreb, 2002. (Стр. 219-250)
Ugo Fabijeti, Roberto Maligeti, Vinčenco Matera, Uvod u Antropologiju. Od lokalnog do globalnog. “Klio”, Beograd, 2002. (Стр.11-52; 109-178, 193-211)
К. Грин, Увод у археологију, Београд, 2003. (поглавља 1. и 6.)
B. Olsen, Od predmeta do teksta, Beograd, 2002, стр: 1-23; 29-51; 54-64; 79-100; 113-152; 156-165; 174-190; 221-238.
Општа допунска литература
John Monaghan & Peter Just, Socijalna i kulturna antropologija, Šahinpašić, Sarajevo 2003.
Tomas Hilan Eriksen, Šta je socijalna antropologija?, Karpos, Loznica 2014.
Aleksandar Bošković, Kratak uvod u antropologiju, Službeni glasnik, Beograd, 2010.
Ерик Чапо, Теорије митологије, Клио, Београд, 2008, поглавља 2, 5 и 6.
Jerry D. Moore, Uvod u antropologiju, Jasenski i Turk, Zagreb, 2002.
Elvin Hač, Antropološke teorije, “XX vek”, Beograd, 1979. (Knj. 1; 2)
Edmund Lič, Klod Levi-Stros, “XX vek”, Beograd, 1972, 1982.
↑↑↑